Night of the Demon (1957)

"Night of the Demon" je britanski horor film iz 1957. godine koji je režirao Jacques Tourner. Reč je o čoveku koji je imao plodnu karijeru u horor žanru i čija su ostavština filmovi "Cat People", "I Walked with Zombie", "The Leopard Man", "The Comedy of Terrors" i mnogi drugi, ali manje uspešni od nabrojanih. Tourner je ostao upamćen pre svega po niskobudžetnim filmovima koje je snimao za nekadašnjeg produkcijskog giganta RKO Pictures. "Night of the Demon" smatra se njegovim najboljim filmom, a on je zasnovan na priči M.R. Jamesa "Casting the Runes". Ono što je obeležilo snimanje ovog filma je sukob ideja između producenta Hala E. Chestera, s jedne strane, i Tournera i scenarista Bennetta, s druge. Njih dvojica protivili su se prikazu demona iz priče, međutim Chester je izašao kao pobednik. U Sjedinjenim državama, ovaj film je prikazan skraćen i pod alternativnim nazivom "Curse of the Demon". Čuveni režiser Martin Scorsese izjavio je da je "Night of the Demon" među 11 najstrašnijih horor filmova svih vremena.

Skeptični dr Holden stiže u London kako bi prisustvovao paranormalnom simpozijumu psihologa sa namerom da raskrinka vođu satanističkog kulta Juliana Karswella. Holden nimalo ne veruje u Karswellovu moć, međutim, ovaj mu potura pergament ispisan runama koji bi mogao da bude smrtonosno prokletstvo. Malo po malo, Holden postaje svesniji Karswellovih moći i shvata da jedini spas leži u vraćanju pergamenta Karswellu.

Kao i uvek, pre gledanja filma iz perioda pre sedamdesetih godina prošlog veka, pripremim se na činjenicu da se poimanje strave i užasa iz tih vremena i danas drastično promenilo, nažalost, u korist novijeg doba. Uz svakodnevno bombardovanje crnom hronikom, naša otupljena čula nerealno je da zastraši film poput "Night of the Demon". Zbog toga, glavni akcenat u analizi treba staviti na priču, režiju, glumu, atmosferičnost i sl. detalje. 

Ovaj film odlikuje zanimljiva priča o skeptičnom psihologu koji postepeno postaje svestan da nije baš u pravu kada sumnja u postojanje iskonskog zla. Brojne misteriozne pojave će ga uveriti da nije reč o šarlatanu već pravom satanisti koji se igra veoma moćnim stvarima. U ulozi ozloglašenog Juliana Karswella odlično se snašao Niall MacGinnis. Osim zanimljive priče i zadovoljavajuće glume, istakao bih i scene pojavljivanja demona. Zaista deluju impresivno, pa čak i zastrašujuće uz veoma dobro pogođenu atmosferu koju prati odgovarajuća zvučna podloga. Jedino je sam taj demon bezvezno odrađen, bar gledano iz današnje perspektive, jer više liči na godzilu nego na demona. U svakom slučaju, "Night of the Demon" je sasvim solidan film, svakako nezaobilazan za istinske hororfile, dok modernim ljubiteljima horora teško da će biti zanimljiv. 

V/H/S/2 (2013)

Who's tracking you? Putem kojim je krenuo originalni 'V/H/S' nastavio je, logično je, njegov nastavak, očekivano nazvan 'V/H/S/2'. Prvi deo je uz sve svoje nedostatke, za mene bio prijatno iznenađenje, jer u moru očajnih horora ponudio je izvesnu dozu strave i užasa, a bio je i solidno zamišljenog koncepta pošto vredi s vremena na vreme pogledati poneki omnibus. Osim najveće zamerke, a to je medij koji je izabran u originalu, nastavak je preuzeo i koncept da neko pronađe te čudne, morbidne, jezive snimke. Ovoga puta reč je o paru privatnih istražitelja koji provaljuju u kuću nestalog studenta i otkrivaju kolekciju VHS kaseta. U odnosu na original, ova osnova filma je manje uverljiva, a i stara boljka ostaje - neozbiljnost i naivnost nekoga ko upadne u čudno zamračenu kuću, u kojoj se prosto oseća zlo, pa uz sve to se šetka po kući, pretražuje je kao da ima 12 spratova i 76 soba i kupatila, ima vremena da pogleda određene trake pa ga tek onda zadesi sudba kleta. 'V/H/S/2' nam donosi priču manje od originala tako da ima praktično 5 segmenata - jedan osnovni koji se proteže kroz čitav film i 4 na VHS kasetama. Ovoga puta, od ekipe koja je radila na 'kecu', vraćaju se Simon Barrett (nanizao je scenarije za nekoliko horor filmova 'Dead Birds', 'Red Sands', 'Frankenfish', 'A Horrible Way to Die', 'You're Next') i Adam Wingard (režirao poslednja dva navedena od Barretta i još neka horor smeća, a ovde čak i glumi glavnog lika u jednoj od pričica). Njih dvojica su ovoga puta dobili pojačanja u vidu Jasona Eisenera režisera krvoliptačkog promašaja 'Hobo with a Shotgun', Garetha Evansa i Timo Tjahjantoa (prvi snimio vrhunsku akciju 'Serbuan maut') i dvojca Gregg Hale-Eduardo Sanchez (prvi je bio producent, a drugi jedan od režisera 'The Blair Witch Project'-a). A sad da pređem na segmente.  Prvi segment 'Clinical Trials' je režirao Adam Wingard. Reč je o ghost priči tj. o liku koji izgubi oko u saobraćajnoj nezgodi pa pristane da mu ugrade neko elektronsko oko i da bude neka vrsta dobrovoljca za ovu revolucionarnu metodu. Međutim, to oko mu omogućava da vidi duhove mrtvih ljudi koji naseljavaju njegovu predivnu kuću. Kao što možete da primetite, ideja nije ni originalna, a ni preterano zanimljiva, a kad se na to doda traljavo objašnjenje, još jedna pacijentkinja kojoj su ugradili slušni aparat pa čuje duhove i očekivani epilog, dobije se prilično besmislena priča, sa istina, par dobrih cimalica, ali to je jedini kvalitet. Drugi segment 'A Ride in the Park' je delo 'Blair Witch' dvojca. Za razliku od filma koji ih je proslavio, ovde nije reč o vešticama, već o zombijima i kako jedna bezazlena vožnja bajsa kroz prirodu a la Košutnjak može da postane najgora noćna mora. Priča kao priča nije ništa posebno, ali za pohvalu je izgled zombija, njihova transformacija, kao i efekti masakra koji prirede u jednom izletištu. Evans i Tjahjanto internacionalizovali su 'V/H/S/2', pa se njihov segment 'Safe Heaven' odvija valjda negde u Indoneziji, na mešavini lokalnog i engleskog jezika. Priča prati ekipu snimatelja koja prati jednu versku sektu i njihovog vođu zvanog Tata. Oni pokušavaju da raskrinkraju tu bolesnu organizaciju u kojoj obožavani verski lider spava sa devojčicama, ali na njihovu nesreću, ovaj ih prima u sedište sekte neposredno pred završno žrtvovanje i prizivanje nečastivog. Ovaj segment je najbrutalniji, najkrvaviji i pun akcije, a mogu reći i najzanimljiviji. U četvrtom segmentu tema su ponovo vanzemaljci kao što mu i ime kaže 'Alien Abduction Slumber Party'. Iza njega stoji Eisener i on se bavio pričom o klincima koji ostvare bliski susret s vanzemaljcima. Po meni, moglo je lagano bez ovog segmenta, nikako mi se ne uklapaju vanzemaljci u ionako neverovatan miks raznih horor tema.  I na kraju, poslednji (i prvi i među) segment je nazvan 'Tape 49', o pomenutim privatnim istražiteljima. On je Barrettovo delo, jeste jeziv (ili više odvratan na kraju) ali ne preterano zanimljiv zbog svih onih boljki koje ga muče - neozbiljnost istražitelja, odlaganje njihove sudbine, beskrajno istraživanje dvospratne kuće, opet neka vrsta zombija ili možda demona. Kad se sve sabere i oduzme, 'V/H/S/2' deluje mi kao dosta lošiji od originalnog filma. Priče su manje jezivije, neke su besmislenije, a na ruku mu ne ide ni to što ne nudi apsolutno ništa novo u osnosu na originalni koncept. Verovatno je na utiske uticalo i preveliko očekivanje, jer sam čitao kritike koje su ovaj nastavak veličale u odnosu na prvi deo.