Maniac (2012)

Talentovani francuski filmadžija Alexandre Aja nakon dvogodišnje pauze posle rada na rimejku filma 'Piranha' vratio se poslu još jednim rimejkom - ovoga puta reč je o obrađivanju istoimenog dela Williama Lustiga. Aja je ovoga puta odlučio da producentski podrži ovu priču, nakon njegovih uspešnih obrada kao što su 'Hills Have Eyes', 'Mirrors' i 'Piranha'. Od njegovog otkrovenja 'Haute tension', Aja je kupio kartu za Holivud i to u jednom pravcu, pa nije ni čudo što su, iako je na projektu 'Maniac' bio tek producent, očekivanja bila visoka. On i drugi producenti, izabrali su Francka Khalfouna za režisera, čoveka koji je igrao u par Ajinih filmova, a režirao tek dva ostvarenja. Tom timu priključen je još jedan provereni saradnik - scenarista Gregory Levasseur koji je pisao scenarije za 'Brda', 'Mirrors', Khalfounov prvenac 'P2', 'Haute tension'.

Ono što se svima koji su pogledali originalnog 'Maniaca' nametalo kao pitanje bilo je pre svega: "Kako uopšte nadmašiti ludačku rolu Joe Spinella, čoveka koji je i idejni tvorac priče?" Spinellova karakteristična pojava delovala je kao nešto teško nadmašivo. Međutim, Khalfoun je pažljivo pripremio odgovor na ovo pitanje. Njegov izbor pao je na veliku zvezdu - Elijahu Wooda. I? Nije pogrešio. Wood je odličan glumac, to je bilo poznato i pre ovoga filma, ali kada neko iz te lige prihvati da odigra manijakalnog ubicu, i to odradi na najbolji mogući način, možemo samo da se divimo. Seksepilnu Caroline Munro u ulozi njegove ljubavi Ane zamenila je preslatka Nora Arnezeder što je takođe ispao pravi izbor.

Za one koji nisu gledali original ili se ne sećaju, mali podsetnik: radnja prati serijskog ubicu koji skalpira svoje žrtve - prelepe mlade žene. Reč je o Franku, vlasniku radnje za popravku lutaka iz butika. Ovaj povučeni mladić zaljubljuje se u fotografkinju Anu koja treba njegovu pomoć u vezi nove izložbe koju priprema. Kako se njihovo prijateljstvo razvija, Frankova opsesija jača i postaje jasno da je ona oslobodila njegovu dugo prigušenu potrebu za progonjenjem i ubijanjem.

Kao i original, i rimejk 'Maniaca' nije jednostavan film za gledanje. Od samog početka, identitet ubice je poznat, nema tu neke velike misterije, a povremeno prikazivanje ovog ludaka kao žrtve kroz flešbekove njegovog detinjstva, dodatno otežava lagodno gledanje. Kako zauzeti stranu jednog manijaka i serijskog ubice? Kako se sažaliti na njega i njegov život gde kao dečak viri iz ormara dok njegova majka upražnjava trojku? Wood je svog manijaka načinio dosta podložnijem sažaljenju i nekoj vrsti simpatije za razliku od Spinella, dok je Khalfoun čak originalni scenario obogatio gotovo umetničkom završnicom. Sem toga, on je zadržao i ono što je original učinilo kultnim filmom - većina kadrova je prikazano iz prvog lica ubice, obogaćeno njegovim teškim uzdasima i povremenim mrmljanjem. Ne mogu da kažem da volim ovakve filmove, ne volim ali rimejk 'Maniaca' je zanimljivo i natprosečno delo koje vredi pogledati.

Livide (2011)

 

"Lusin je prvi dan na poslu gerontološke domaćice. Ona posećuje gospođu Žesel, staricu u komi u njenoj ogromnoj, osamljenoj kućerini. Saznajući od svoje mentorke da gospođa Žesel, nekada slavna profesorka baleta, krije negde u kući veliko bogatstvo, Lusi i njeni prijatelji Vilijem i Ben odluče da pretraže vilu nadajući se da će ga pronaći. Potraga za blagom gospođe Žesel dovešće do zastrašujućih natprirodnih događaja koji će promeniti Lusi zauvek."

 

Četiri godine kako su svojim prvencem šokirali horor svet, dvojac Bustillo-Maury vratili su se žanru (i filmu uopšte). Nakon "À l'intérieur" koji mi nije ostao u lepom sećanju, ovi opičeni Francuzi su ponovo tu sa filmom "Livide". Kao i u svom prvencu, jednu od uloga dali su Beatrici Dalle, a ovoj svojevrsnoj muzi namenili su posao i u svom predstojećem filmu "Aux yeux des vivants". Za razliku od "À l'intérieur", teškog torture porna opterećenog glupavim scenarijem, "Livide" je film o nekoj vrsti vampira, na trenutke savršeno morbidan i jeziv, a uglavnom poprilično nedorečen.

Bustillo i Maury definitivno ne snimaju filmove po mom ukusu, mada je "Livide" ostavio bolji utisak na mene, pre svega zbog fantastične režije, kamere i efekata. Oni kojima je njihov prvi film bio odličan, skoro sigurno se "Livide" i njegova umetnička forma neće dopasti. U nekim trenucima film izgleda gotovo odlično - oronula kuća, turobni životi omladine i sivilo francuske socijale, naznake u kojima će se zaplet razvijati - sve to je bilo i više nego solidno upakovano, a dodatno je kvalitet dobijen zbog nekih detalja koji se uklapaju u sve to gotovo savršeno. A onda je došlo do neshvatljivog pada - kao da autori nisu ni znali šta žele pa su na vampire dodali paralelnu dimenziju i brzoplet kraj, pomalo patetičan. Šteta, jer bilo je tu materijala za jedan od najboljih evropskih horor filmova.

The Happening (2008)

We've Sensed It. We've Seen The Signs. Now... It's Happening.

 

Počelo je bez jasnog upozorenja. Čini se da je došlo niotkuda. Za svega nekoliko minuta, dolazi do erupcije čudnih, jezivih samoubistava koje izaziva nepoznati uzrok i koji utiče na um u šokantnoj destruktivnosti, u velikim američkim gradovima na severo-istoku zemlje, u misteriozno preciznim granicama. Šta je uzrok ovog iznenadnog, totalnog poremećaja ljudskog ponašanja? Da li je to neka vrsta novih terorističkih napada, eksperiment koji je pošao u pogrešnom pravcu, grozno otrovno oružje ili virus koji se nekontrolisano širi? Da li se prenosi vazduhom, vodom… na koji način?

 

Za nastavnika filadelfijske srednje škole Eliota Mura, najvažnije je da pronadje način da izbegne misteriozni i smrtonosni fenomen. Iako su on i njegova žena Alma u sred bračne krize, oni kreću na put, prvo vozom, a zatim i automobilom, sa Eliotovim prijateljem i kolegom Džulijenom i njegovom osmogodišnjom ćerkicom Džes, u pravcu pensilvanijskih oranica gde se nadaju da će biti izvan domašaja jezivih, sve učestalijih napada. Medjutim, ubrzo shvataju da niko i nigde nije bezbedan. Od ovog zastrašujućeg, nevidljivog ubice ne može se pobeći.  Ipak, kada Eliot počinje da istražuje pravu prirodu ovog fenomena koji preti da ugrozi budućnost ljudskog roda, on otkriva tračak nade da njegova porodica možda i može da izbegne sigurnu smrt.

 

Iznenadni poziv drugara da odemo u bioskop, uticao je da sportsko veče zamenim filmskim. Pošto smo promašili ranije projekcije, morali smo da «ubijemo» preko sat i po vremena do naredne, i imali smo tri filma u izboru: «Indijana Džons i kraljevstvo kristalne lobanje», «The Happening» ili kako su ga naši distributeri preveli «Pretnja» a čak smo se, zbog velikog broja ženskog sveta, razmišljali da pogledamo «Seks i grad» ali je razum prevladao pa smo izabrali ono što je najbliže horor žanru – «The Happening».

 

Novi film M. Najta Šajamalana, koji je režirao nekoliko dobrih filmova poput «The Sixth sense» i «The Village», solidnih «Unbreakable» i «Signs», bio je pun pogodak, iako je njegov poslednji film «Lady in the Water», bar za mene bio promašaj.

 

Sam film, dosta vuče na dramu dok glavni junaci pokušavaju da izbegnu smrt u iznenadnoj apokalipsi, medjutim u horor žanr ga svrstavaju neke scene koje su ispale fantastične. Uopšte, kod filmova koji se bave temama vezanim za iznenadni smak sveta, opšta paranoja do koje dolazi kada ljudi započnu borbu za opstanak i koja je uzrokovana strahom od smrti, nosi u sebi stravu i užas. U «The Happeningu» je to sjajno ispalo i prikazano je veoma realistično.

 

Film otvaraju spektakularne scene u njujorškom Central parku i njegovoj okolini, a prizori gradjevinskih radnika koji skaču sa gradjevina oduzimaju dah. Na nekoliko mesta u filmu, Šajamalan je kod mene, izazvao stravu, pre svega zbog masovnosti leševa i realnosti kojom je oživeo scene.

 

Plus za film je i jako malo patetike, kojom inače američki filmovi o katastrofalnim nesrećama obiluju. A da je Šajamalan uspeo, dokazuje i jedna od scena sa otudjenom babom, koja živi u sred «pičkinaca» i kod koje likovi pronalaze smeštaj, kada je čitava sala poskočila u svojim sedištima.

 

Jednostavno, «The Happening» je zanimljiv film, koji Vas tera na razmišljanje kad ga odgledate i preporučujem ga.