The Lost Boys (1987)

Majka se doseljava sa dva sina u mali obalski grad u Kaliforniji. Lepo mestašce vrvi od bajkera, a idiličan život u njemu narušavaju misteriozne smrti i nestanci lokalaca. Stariji od dva brata zaljubi se u prelepu devojku koja je deo bajkerske bande čiji pripadnik i sam ubrzo postaje. Međutim, članstvo u ovoj bandi je mnogo opasnije jer je reč o vampirima koji terorišu grad. Njegov mlađi brat otkriva istinu i uz pomoć prijatelja pokušava da otkrije glavnog vampira i na taj način spasi dušu svog brata iz kandži nemilosrdnih krvopija.

"The Lost Boys" je kao što ste pročitali film o vampirima koji ima nekakvu istoriju kada sam ja u pitanju - naravno da sam ga gledao kao klinac što je bilo davno, a u međuvremenu mi se nalazio na listi za repriziranje godinama, ali je imao tu nesreću da nisam nešto lud za ovom tematikom, tako da je prošlo i previše vremena dok ga konačno nisam reprizirao. Bilo je i nekoliko puta prilike da ga pogledam, jer ovo je jedan od puštanijih horora na kablovskom kanalu TV1000, međutim kako sam se uvek uključivao u sred radnje, nisam želeo da dovršavam gledanje bez celokupne slike i utisaka.

Ali, tom odlaganju je konačno došao kraj večeras i mogu da kažem da sam "Izgubljene dečake" nepravedno držao u zapećku. Film je inače rediteljsko delo Joela Schumachera, čoveka koji je režirao na primer dva filma iz Batman franšize ("Batman Forever" i "Batman & Robin"), ali i još neka zanimljiva dela poput Flatliners (kod nas preveden "Tanka linija smrti"), 8mm, Phone Booth, The Phantom of the Opera, The number 23, sasvim solidni horor Blood Creek. Schumacherovi "The Lost Boys" fantastičan je primer filmova iz zlatne ere horor žanra, dakle iz osamdesetih godina XX veka. 

Kako god da se okrene, može se kao i gotovo svakom filmu iznaći poneka mana, ali krajnji rezultat je sjajna zabava i duh koji nemaju današnji filmovi. U većini filmova iz toga doba nećete videti ni trunku mehaničkog odrađivanja, već sve vrca od entuzijazma i ozbiljnog rada svih učesnika u stvaranju filma. Zato i ne čudi što je "The Lost Boys" kultni film i posle toliko godina od kada je prikazan. U njegovo snimanje uloženo je 8,5 miliona dolara, a zarada je bila skoro 24, što je za osamdesete bio sigurno sjajan rezultat.

Ovaj film je od početka do kraja zanimljiv, u nekim trenucima se komičan element možda i malo otrgao kontroli, ali to bi možda bila jedina zamerka. Sve ostalo je zabavno i svrstao bih ga u kategoriju porodičnog filma koji mogu pogledati i mlađa deca. Sem toga, mislim da je izbor pokojnog Coreya Haima i Jasona Patrica bio odličan jer su njih dvojica imali posebnu hemiju i verno dočarali ljubav i odanost mlađeg i starijeg brata. Osim njih dvojice, u filmu glume još neka poznata imena, pa je tako Kiefer Sutherland idealni vođa bajkera, Corey Feldman igra lovca na vampire, a u ulogama se pojavljuju i Dianne Wiest, Alex Winter i Jami Gertz. 

"Izgubljeni dečaci" zanimljivi su i sa muzičkog aspekta, soundtrack je sjajan: INXS, The Doors, Run-D.M.C. se čuju, ali posebno je upečatljiva tema "Cry Little Sister":

 

Kada sam pomenuo pokojnog Haima, ne mogu a da se ne osvrnem na tragičnost života ovog glumca koji je od tinejdž zvezde dogurao do teškog zavisnika koji je na kraju umro u 39. godini, prilično zaboravljen predozirajući se lekovima. Njegov veliki prijatelj i kolega Corey Feldman izjavio je da je Haim bio sebi najveći neprijatelj, a godinu nakog njegove smrti je šokirao svet izjavom da se Haim verovatno nikada nije oporavio od seksualnog zlostavljanja od strane jednog holivudskog filmskog mogula. Na žalost, živimo u svetu u kome novac spašava i takav šljam, pa se ništa dalje od toga nije otkrilo, a život jednog talentovanog čoveka je bespovratno uništen.

Monster in the Closet (1986)

"Monster in the Closet" je parodija na horor filmove u kojima su čudovišta glavni negativci. Snimljen je davne 1983. godine, a pred publikom se našao tek četiri godine kasnije. Pretpostavljam da me je privukao totalno osamdesete poster, a da sam se bolje informisao i znao da je reč o jednom od filmova koji je proizvod čuvene filmske kompanije Troma Entertainment, verovatno bih odustao od gledanja. Jednostavno, trash filmovi ne spadaju u moja interesovanja i ne želim da gubim vreme na njih. "Monster in the Closet" uspeo sam sebe da nateram da odgledam do kraja, ali mi je pažnja drastično opadala kako se bližio kraju.

Radnja se odvija u San Francisku i totalno je otkačena - grad potresa niz stravičnih ubistava a sve žrtve pronađene su u svojim ormarima. Misteriju ko je taj svirepi ubica i da li je uopšte iz ovog sveta pokušaće da razotkrije ništa manje otkačena družina koju čine novinar, profesorka sa fakulteta, njen sin i smeteni profesor. 

"Monster in the Closet", kao što mu i ime sugeriše, sadrži brojne reference o homoseksualizmu, a parodira mnoge poznate filmove i scene kao što su "Psycho", "Alien", "Close Encounters of the Third Kind", "The King Kong", "The War of the Worlds", "The Howling". Verovali ili ne, u filmu se pojavljuje čitava plejada tadašnjih glumaca veterana koji su se u raznim žanrovima ostvarili: Henry Gibson igra smotanog profesora, Donald Moffat je dočarao vojnog generala, tu su još John Carradine, Paul Dooley i Stella Stevens koji se pojavljuju u nezaboravnoj parodiji scene iz "Psycha", Predator Kevin Peter Hall je prerušen u čudovište, a u filmu se pojavljuju i Fergie Duhamel i čovek čija je pogibija nedavno uzdrmala Holivud - Paul Walker.

Samo čudovište je predebilskog izgleda nekakvog ogromnog govneta, horora praktično ni nema, a film jedino povremeno uspeva da bude smešan. Sem toga, prepun je debilnih dijaloga i scena i realno - predugo traje iako mu je minutaža 90 minuta. Ovo je definitivno film za mali broj fanova u koje se ne mogu ubrojati.  

Contracted (2013)

"Contracted" je novi film vrednog filmskog radnika Erica Englanda, mladog horor fanatika koji je vrlo rano uspeo da snimi zanimljivo i simpatično delo. Reč je o nepretencioznom filmu, pravoj drami koja eskalira u horor, a svakako predstavlja jednu od najlepše ispričanih i najrealnije prikazanih zombi infestacija. Teško je napisati nešto o ovom filmu, a u neku ruku ozbiljnije ne spojlovati radnju, ali mislim da bi svaki gledalac u ranoj fazi radnje skapirao kuda sve to vodi, zato u daljem tekstu upozoravam na spojlere one koji baš žele da gledaju ovaj film bez ikakvih informacija pa da prekinu čitanje na ovom mestu.

Radnja je vrlo jednostavna - Samantha je raskinula vezu sa svojom devojkom, a patnju reši da ublaži na razuzdanoj žurci kod jedne drugarice. Iako lezbijka, tamo upoznaje tajanstvenog muškarca i posle nekoliko kratkih pića i komplimenata završi na zadnjem sedištu njegovog auta. Već narednog jutra, ona shvata da je zakačila misterioznu bolest čiji simptomi počinju na uznemirujuć način da joj uništavaju život.

Odmah da napomenem - nemojte očekivati uobičajeni zombi film, ali baš zato što je užasno realno prikazana drama kroz koju prolazi ova devojka posle nebezbednog seksualnog odnosa sa strancem, verujte da neke grozne scene izazivaju jezu i zadržavaju "Contracted" u sigurnim vodama horora. England je napravio i pun pogodak sa kastingom iako je reč o neafirmisanim ili slabo afirmisanim glumicama i glumcima. Najarra Townsend koja glumi Samanthu odlična je u ulozi ružnjikave, ali seksi lezbijke koja je ludo zaljubljena u svoju partnerku, a koja je tretira kao najveću slinu. I posle kažu da smo mi muškarci svinje. 

England je pravio i neke sitne greške u scenariju, ali one nisu drastičnije uticale na utisak: reč je o potcenjenom delu koje zaslužuje veću pažnju, jer život Samanthe koja je lečeni narkoman, preživeli samoubica, konobarica i lezbijka je verno dočaran, i kao da sam po sebi nije dovoljan horor ona doživljava još jedno stravično iskustvo koje će joj promeniti život. "Contracted" je simpatičan horor film iza kojeg stoji, rekao bih, talentovan autor, pa bih ga preporučio gledaocima, osim zaljubljenicima u veze za jednu noć na koje bi mogao da utiče negativno :-p  

Troll 2 (1990)

I to se konačno dogodilo - "najbolji najgori film" u istoriji došao je na red da ga pogledam. Iako sam na više mesta bio pripremljen, moram priznati i da me je uz ta upozorenja "Troll 2" uspeo šokirati. Ne mogu sa sigurnošću da kažem da li zaista s pravom nosi epitet koji su mu prilepili fanovi, verujem da ovakvog smeća ima još gomila, ali ovo nedelo Claudia Fragassa svrstavam rame uz rame sa "Birdemic: Shock and Terror" koji je do sada suvereno držao tron na listi najgorih filmova koje sam imao prilike da gledam. 

Moram priznati da me je samo luda znatiželja naterala da pogledam ova dva filma do kraja, a u dosadašnjoj karijeri bilo je i nekoliko naslova koje sam zbog neverovatnih nebuloza i vređanja zdravog razuma morao da prekinem i odustanem od daljeg gledanja. Tih naslova se ne mogu setiti, ali priznajem da sam morao da napravim i nekakvu listu filmova za izbegavanje i kajem se što nisam. Dakle, "Birdemic" i "Troll 2", a donekle i "Toxic Avenger" spadaju u nešto što sam svim silama uspeo da odgledam sve vreme se pitajući da li imam ozbiljan psihički problem jer postoji bar sto miliona drugih razloga da se ovakvi filmovi ugase u šestoj sekundi.

Koliko je ovo neverovatan film, možda idealno dočarava podatak da je u toku produkcije nazvan "Goblins" ali su američki distributeri mislili da to nije prikladan naziv (iako film vrvi od goblina), već su se nakačili na "Troll"-a iz 1986. godine i predstavili ga kao nastavak koji apsolutno nema niđe veze s pomenutim filmom.

Radnja filma odvija se u gradiću sa 26 stanovnika koji se zove Nilbog i u koji dolazi četvoročlana porodica kako bi odmorila od gradske vreve i urbanog života. Međutim, sin će ubrzo shvatiti da su u ogromnoj opasnosti jer su stigli u grad goblina biljojeda koji ljude pretvaraju u nekakve polubiljke-poluljude i hrane se njima. Da ludilo bude veće, upravo na tako nešto upozoravao ga je duh njegovog mrtvog dede koga vidi samo ovaj dečačić.

Eto, to je ukratko sinopsis, koji i ne zvuči toliko retardirano koliko "Troll 2" u stvari jeste. Ovaj "film" svakako je upečatljiv po tome koliko je besmislen, ali i po goblinima koji su jadno urađeni, glumi koja je zaista nešto što se retko viđa i iznad svega po scenariju i dijalozima koji su... Ne mogu da nađem adekvatnu reč da ovo opišem. Evo nekoliko primera:

Šta tek reći za ovaj dijalog dede i unuka:
Joshua: Grandpa! Are you really in Hell?
Seth: No! But I know a trick that a friend of mine who went there taught me!
Šteta što nema na youtubu te scene da vidite, ali zato ima najgore glumice i lika u istoriji filma:

Nekome je dovoljan i samo pogled na trejler:

Zaista je ovo film koji nikome ne bih preporučio, a ako ste toliko radoznali na jutjubu možete naći neke isečke i istovremeno se smejati, čuditi i krstiti i nogama i rukama.

Phantoms (1998)

"Phantoms" je američki SF horor film iz 1998. godine koji je inspirisan čuvenom istoimenom novelom pisca Deana Koontza. Za neupućene, Koontzova dela su dosta puta ekranizovana: Demon Seed, Watchers, Hideaway, Intensity su neke od poznatijih adaptacija. 

U "Phantoms", Koontz je uzeo možda i preveliki zalogaj - za glavnog negativca izabrao je nekakvu drevnu silu koju je nazvao "Drevni neprijatelj". Njegovu knjigu nisam imao prilike da pročitam, pa ne mogu da sudim, ali što se tiče njene filmske verzije ona je klasičan primer kako nešto može da bude fino započeto, međutim, kako se radnja približava kraju i dolazi do vrhunca tako i "Phantoms" gubi na kvalitetu, a svakako mu ne ide na ruku prilično očekivan i kliše završetak.

Radnja filma smeštena je u neko skijaško naselje Snowfield u koje van sezone stižu dve sestre. Gradić je pust, nigde žive duše, a kao da je sve stalo neposredno pred njihov dolazak. Kada pronađu nekoliko mrtvih meštana, one pozovu policiju i ubrzo stiže patrola, ali ovoj grupi tek očekuje težak zadatak - da zaustavi nezamislivo moćnu silu ili bar napuste živi ovaj gradić.

(Ne)očekivano, u filmu igra dosta zvučnih imena, mada su Rose McGowan, Ben Affleck i Liev Schreiber tek započinjali karijere pa sigurno nije bilo suviše teško okupiti ih, a tu je i iskusni Peter O'Toole koji glumi naučnika koji najviše zna o ovom "drevnom neprijatelju" i koga državna bezbednost dovodi u Snowfield.

Kao što možete naslutiti iz prethodnih redova, "Phantoms" je prilično naivan film za koji me vežu lepe uspomene. Kao tinejdžer, mislio sam da je ovo super film, a mislim da nisam bio u prilici da ga gledam sigurno desetak godina. Sada, kada sam ga konačno reprizirao, mišljenje je poljuljano - ovo je i dalje zabavan film, početak je zaista zanimljiv i draž je što nema nekog specijalnog uvoda već radnja počinje odmah, Schreiber je i dalje totalno uvrnut u ulozi pandura Stua, ali... Neka kasnije rešenja su suviše naivna, a objašnjenje da je neka nezaustavljiva sila ipak zaustavljiva, pa nije, koja je na sve to karakterno slična kakvoj nadobudnoj i uobraženoj filmskoj divi srozalo je film u mojim očima. Verovatno će morati da prođe još deset godina da bih opet gledao "Fantome"...

The Frighteners (1996)

Nakon saobraćajne nezgode u kojoj mu gine supruga, Frank Bannister dobija sposobnost da vidi, čuje i razgovara sa duhovima. Bannister napušta posao arhitekte, a nove "veštine" koristi da se sprijatelji s nekoliko dobrih duhova koje angažuje da progone ljude kako bi zaradio novac kao istrebljivač duhova. Međutim, Bannister će uskoro otkriti da jedan zli entitet stoji iza smrti preko trideset ljudi, označavajući buduće žrtve te on počinje borbu sa moćnim protivnikom kako bi ih spasao iako ga i policija juri kao glavnog osumnjičenog.

"The Frighteners" je horor komedija snimljena davne 1996. godine pod palicom Petera Jacksona, jednog od najpoznatijih režisera današnjice. Kao i na većini drugih filmova, Jackson je sarađivao na pisanju scenarija sa svojom suprugom Fran Walsh, a ovo njegovo delo bilo je prvo iz kategorije visokobudžetnih. Tako je tvorac "Bad Taste" (za čije snimanje je imao tek 25000 dolara) i "Braindead" (3 miliona) dobio priliku da ne sputava svoj raskošni talenat i pokaže šta zna i ume u višoj ligi. Rezultat toga je rad na trilogijama "Lord of the Rings" i "Hobbit", rimejku "King Konga" i perverzna zarada ovih filmova.

Jacksonu je budžet od 30 miliona dolara omogućio da se razmahne, ali i da angažuje fantastičnu glumačku ekipu. Predvodio ju je Michael J. Fox na vrhuncu slave i pre povlačenja iz šoubiznisa zbog teške bolesti, a među sporednim likovima svi su na visini zadatka od R. Lee Erneya, Johna Astina, Jake Buseya, Dee Wallace i Trini Alvarado. Šta tek reći o legendarnom Jeffreyju Combsu u ulozi ekscentričnog FBI agenta Dammersa? Zaslužio je "standing ovation", što bi rekli Ameri.

Ponovo se vraćam na budžet, on je Jacksonu omogućio briljantne specijalne efekte i tek ponegde se primeti da je ovaj film snimljen pre neverovatnih 17 godina. Presudnu ulogu imale su kompanije Weta Digital i Weta Workshop, kao i supervizor Richard Taylor koji je nadgledao njihov rad. Sve to je uklopljeno u dinamičnu i zabavnu priču, pa je "The Frighteners" prava horor komedija u kojoj može da uživa cela porodica! Ono što je mene iznenadilo je činjenica da je ovaj film prošao dosta neslavno na bioskopskim blagajnama te je uloženi novac samo povraćen, a zarada je izostala. Iako nije reč o hard core hororu, "The Frighteners" preporučujem svim ljubiteljima žanra.

Wrong Turn (2003) & Wrong Turn 2: Dead End (2007)

Slobodan dan iskoristio sam za mini filmski maraton i gledanje prva dva dela čudnog serijala "Wrong Turn". Čudnog, jer reč je o serijalu filmova koji je započet još 2003. godine, nakon čega su snimljena četiri nastavka, a iako je kvalitet iz nastavka u nastavak lošiji, izgleda da postoji neka stabilna fan baza kada se i dalje eksploatiše tematika.

Moja želja, na početku, kao nekoga ko voli horor filmove i piše nešto o njima bila je da ispratim mnoge franšize i predstavim ih na blogu. Međutim, osnovni problem je motivisanost gledanja npr. tamo nekog 3 ili 6 dela ako je već jasno da je ideja dostigla stadijum iskorišćavanja do krajnjih granica, a obično su i ti kasniji delovi sve jeftiniji i amaterskiji. Eto, posle gledanja "Wrong Turn" i "Wrong Turn 2: Dead End" zaista ne mogu da nađem motiv da pogledam i tri preostala dela. Ne vredi.

"Wrong Turn" snimljen je, dakle, 2003. godine i bio je to solidan projekat pristojnog budžeta od skoro 13 miliona dolara koji je čak uspeo da profitira, do duše ne i da ostvari nekakvu atronomsku zaradu - tek 15 miliona je bio profit. Ovaj film verovatno je bio inspirisan čuvenim "The Hills Have Eyes", a solidan uspeh moguće je da je ubrzao odluku da se Cravenov kultni film rimejkuje. To je bar moja teorija.

Radnja prati Chrisa Flynna koji se vozi u drugi grad na intervju za posao. Zbog nesreće koja uzrokuje blokadu autoputa, on saznaje za alternativni put koji vodi kroz šume Zapadne Virdžinije kako bi na vreme stigao na razgovor. Na tom putu, usled nepažnje, udara u parkirano vozilo i upoznaje petoro prijatelja koji su krenuli na kampovanje. U potrazi za pomoći, oni će naići na kolibu u kojoj žive tri deformisana kanibala nakon čega započinje njihova jeziva i neizvesna trka za izbavljenjem.

Ovaj slasher koji u horor žanr izbacuje kao negativce odvratne, deformisane seljačine iz američke vukojebine koji su produkt incesta, mnogo bolje je prošao kod publike nego kod kritičara. Tako se i u meni sukobljavaju ove dve struje - običan gledalac misli da je reč o solidnoj zabavi, povremeno napetom filmu u kome ima nekoliko gotivnih likova prema kojima oseća empatiju, dok kritičar misli da je "Wrong Turn" film prepun klišea, sa neverovatno glupom završnicom i negativcima koji su superiorni mnogo više nego što je to realno moguće, posebno kada je u pitanju njihov intelekt ili pak fizička neuništivost.

Ono što bih posebno istakao je glumačka postava, jer koliko god da se njihovi likovi kliše, kasting je bio dobar, pa je gledaocu stalo da prežive svi, osim lika Emmanuelle Chriqui kome ne pomaže ni njena egzotična lepota. Harrington i Sisto su standardno simpatični, kao i Eliza Dushku, a u filmu se pojavljuje i meni omiljeni Kevin Zegers koji igra, na žalost, prilično epizodnu ulogu. Sve u svemu, "Wrong Turn" nije epsko delo, ali može se svrstati u kategoriju pogledati jednom u par godina što je uspeh kada se uzme u obzir kakvi su sve promašaji snimljeni od 2000. godine na ovamo.

 

I dakle, solidan uspeh prvenca, stvorio je iluziju kako se ova tema američkih tzv. redneka može i dalje iskorišćavati i na njoj mlatiti neka sigurica lova. Tako je četiri godine kasnije nastao "Wrong Turn 2: Dead End" koji je imao tri puta manji budžet, a i tri puta manju zaradu. Iako se prvi deo završio preživljavanjem iritirajućeg smehovrištavca, u ovom nastavku glavni negativci su četvoročlana porodica ovih bandoglavaca - otac, majka i blizanci brat i sestra koji nastavljaju tradiciju incesta. Međutim, autori "dvojke" otišli su dalje, jer po njima je uzrok ovih mutacija zagađenost toksičnim materijama. 

Radnja je fokusirana na TV ekipu nekog simuliranog reality showa "Apokalipsa" koji vodi penzionisani pukovnik Dale Murphy. U tom showu učesnici su pred izazovom da prežive u šumama zapadne Virdžinije, na terenu kojim vlada ova porodica kanibala i zabavni program pretvara se u noćnu moru i surovu borbu na život i smrt.

Ovaj nastavak je krvaviji od prvog dela, pa krv pljušti na sve strane, delovi tela lete kojekude, ali to nikada nije bilo dovoljno za dobar film. Po meni je "WT2: Dead End" očajan film, jer osim glupave radnje i neverovatnih scenarijskih dijaloga, likovi su toliko jadni i neinteresantni da ni njihove autore nije preterano zanimalo da li će se izvući i preživeti. Jedan primer je scena kada zavezani crnac prisustvuje obedu poremećene porodice i vrišti: "Molim vas, pomozite nam! Pustite nas!". Isto za vreme večere, vezana plavuša zavapi: "Ljudi, koji je vaš problem!?" A pred njom sede izdeformisani manijaci, kao da će ostaviti ljudski batak koji glođu i otvoriti joj dušu. Šta tek reći o liku pukovnika Murphyja koji je prava karikatura? Glumačka postava je smešna i žalosna u odnosu na prvenac.

Ono što opterećuje i prvi deo i ozbiljno narušava celu priču je prisutno i u nastavku - ove nakaze terorišu šume zapadne Virdžinije decenijama i stotine nestalih u tako malom pojasu su očigledno nerešiva enigma za američku muriju. Sve u svemu, po mnogo čemu je ovaj nastavak opravdao svoj naziv - pogrešno je skrenuo i završio u ćorsokaku...

Killer Holiday (2013)

Prvo što mi je palo na pamet posle jednoipočasovnog mučenja tj. gledanja filma tako neoriginalnog i stupidnog naziva "Killer Holiday" bila je ona čuvena psovka iz Maratonaca "Sunce li ti jebem žarko." Iza ovog filma stoji dvojac Jon Zuber (on je bio producent, scenarista, glumac i sve to po prvi put u karijeri) i Marty Thomas (u karijeri snimio preko 250 spotova za MTV i jedan film, a sada se posle skoro desetogodišnje pauze vratio režiji). I mnogo veći istorijski značaj bilo bi da je odustao pre snimanja ovakvog smeća.

"Killer Holiday" je slasher o Taylor, devojci kojoj ističe godišnja uslovna kazna što ova, naravno, želi da proslavi čuvenim američkim ludilom zvanim "Spring Break" - reč je o prolećnom raspustu na kome se gomila radodajki obeznanjuje od alkohola i droge, a naravno ni muškarci nisu daleko od njih, pa sevaju sise na sve strane, javni seks i sva ostala dekadencija. Bar tako ispada po američkim filmovima, nisam bio, ne mogu da potvrdim ili demantujem ovaj društveni fenomen. I tako vam Taylor okuplja svoju ekipu da zajedno provedu raspust, nesvesni da ih prati psihopata/serijski ubica Melvin 'Spider' Holiday. Njegov krvavi pir dostiže vrhunac kada zalutaju u napušteni zabavni park.

Naravno, kako to uvek biva kod loših filmova, ovaj scenario koji potpisuju Zuber i Thomas prepun je klišeima, ali i obrtima u priči koji valjda treba da šokiraju gledaoca. Problem je što će čak i ne preterano iskusni horor fan vrlo brzo početi da sumnja na neke veze između ubice i jednog od likova, a rasplet će pokazati da je dobro pogodio. 

Nije samo scenario glup, film ovog tipa i ovakvog budžeta, prirodno nema bog zna kakvu glumačku postavu, šta više i glumci i likovi koje tumače su toliko iritantni da biste navijali za Spidera da ih što pre pokoka samo kada ne bi bio toliki douche kakav jeste. Šta tek reći za ovog lika? Ova idiotska njuška u kombinaciji sa napisanim likom je potpuno u stilu Kartmena na specijalnim Olimpijskim igrama. Au, pa zar je moguće da sam ovoliko vremena posvetio osvrtu na ovakav promašaj?

Amusement (2008)

O ovom filmu neću previše habati tastaturu. Kada u neki film uložite 6 ili 10 miliona dolara (prvi podatak je sa IMDb-a, a drugi sa Wikipedije), a on bude distribuiran kao direct-to-video izdanje, to je već neka najava da ne očekujete ništa dobro. "Amusement" je američki film iz 2008. godine, koji je retko besmislen i nakrcan klišeima, da sam jedva uspevao da ga ispratim do kraja. Radnja prati tri odrasle devojke koje otima manijak. Njihova veza je zajedničko detinjstvo sa nekim ružnim klincem koji je još tada imao morbidne ideje, a evo, sada je na slobodi i došlo je vreme da im se osveti, samo što nisam skapirao za šta pošto ga one nisu ni kinjile ni maltretirale. 

Otimačina tri devojke Tabithe, Shelby i Lise ispričana je u tri segmenta, a onda se sve to spaja u zajedničku priču i završnicu u nekakvom napuštenom hotelu. Taj manijak, tj. glavni negativac je nazvan The Laugh zbog svog debilnog smejanja, a praktično sem ovog postera i dve scene, ovaj film je isprazan i glup i jedan od lošijih koje sam gledao ove godine. Preokreti u završnici, kao i klišei u prilici da ove tri djeve likvidiraju klovna, dodatno su pokvarili utisak, kao i neke nestvarne gluposti u scenariju. "Amusement" je, čini mi se, trebao i morao da bude mnogo bolji film, jer je angažovana solidna glumačka postava koja je imala iskustva sa radom u ovom žanru: Katheryn Winnick, Jessica Lucas i Laura Breckenridge glume žrtve, pojačane Tadom Hilgenbrinkom i Keirom O'Donnellom koji igra ovog psihopatu. Nije ni čudo da je ekipa sa sajta bloody-disgusting.com navodno bacila oko među prvima na film i konstatovala da se radi o katastrofi. Nemojte gubiti vreme, eventualno pogledajte jedinu strašniju scenu: 

The Blair Witch Project (1999)

Kada su, sada već daleke 1999. godine, NATO zlikovci™ bombardovali Srbiju, desio se jedan od najspektakularnijih filmskih projekata u filmskoj istoriji. Nepoznati Daniel Myrick i Eduardo Sanchez udružili su snage kako bi snimili tzv. found footage film po imenu "The Blair Witch Project". Za neupućene, reč je o podžanru koji predstavlja pronađene i navodno istinite snimke, koji su naravno, po pravilu vrlo šokantni ili jezivi. Ovaj podžanr nije započet pomenutim filmom, njegovi počeci sežu u davnu 1980. godinu i jezivo-realistični i ozloglašeni "Cannibal Holocaust" čuvenog Ruggera Deodata, međutim slobodno se može reći da u horor žanru postoji vreme pre i posle "Veštice iz Blera". Između "Holokausta" i "Veštice", snimljeno je tek 4 filma ovog tipa, a posle Myrick-Sanchezovog čuda preko stotinu, a spisak poznatih horora je poduži: japanski 'Noroi', serijal 'Paranormal Activity' koji se i dalje eksploatiše, 'Cloverfield', španski serijal 'REC' i američki rimejk 'Quarantine', Romerov 'Diary of the Dead' , 'The Last Exorcism', 'Grave Encounters', 'The Bay', 'The Conspiracy', 'The Dyatlov Pass Incident', 'Area 51' Orena Pelija, a radnja jednog od njih odvija se čak i na Mesecu, u filmu 'Apollo 18'.

Ono što je spektakularno kod ovog filma je podatak da su Myrick i Sanchez za njegovo snimanje utrošili tričavih 60K dolara i odlična marketinška kampanja koja je pratila najavu ovog dela, kao i izvestan kvalitet, omogućili su zaradu od nestvarnih 248 miliona dolara. Jasno je kao dan da je ovakva astronomska zarada, klasičan san prosečnog Srbina da ne uloži ništa a dobije sve, uzrokovala pravu pomamu za eksploataciju ovog podžanra. "TBWP" je imao sreću da ih zaobiđe fama koja je izmučila Deodata i njegovo čedo - publika je blagonaklono gledala na ovu jezivu priču o veštici iz Blera koja maltretira troje studenata koji istražuju legendu o njoj. "Cannibal Holocaust" je bio isuviše realan što je dovelo do optužbi da je reč o snuff filmu, plus je eksplicitno prikazano mučenje i klanje životinja što je doživelo osudu društava za zaštitu životinja, pa nije doživeo ovu tzv. sudbinu Pepeljuge poput "Veštice". Džabe kultni status, ne živi se od vazduha. Iako je, dakle, kasnije snimljeno mnogo ovakvih filmova, iako su neki od njih bili veoma dobri i odlični, tek je Orenu Peliju pošlo za rukom da sa njegovim "Paranormal Activity" ponovi čudo i ostvari finansijski uspeh ogromnih razmera.

No, da se vratim "Veštici iz Blera". Radnja je izuzetno prosta - troje studenata nestalo je u šumama Merilenda. Oni su snimali dokumentarac o lokalnom mitu o veštici i iznenada su nestali bez traga. Jedino što je ostalo iza njih bili su snimci koji otkrivaju šta im se tačno dogodilo. Kao što sam ranije pomenuo, film je imao strašnu markentišku kampanju, trejler je bio nestvarno realan, pa se i danas živo sećam kako sam se "usrao" kada sam ga video prvi put. Zaista je to bilo ludački realno upakovano i zamišljeno.

Pre neki dan, odlučio sam da nakon zaista dugačke pauze, ponovim gledanje ovog filma. Zaista se ne sećam kada sam ga poslednji put gledao, ali bilo je davno i na moju veliku žalost mnogo jači utisak je ostavio pri ranijim gledanjima nego sada. Razlog je vrlo jednostavan - oštrica straha mi je zaista otupljenja posle gledanja stotine i stotine horor filmova, a mogu da dodam da je ova pauza od nekoliko godina i prilično živo sećanje na "Paranormal Activity" uticalo na osećaj kao da gledam istu radnju samo smeštenu na drugu lokaciju. Poenta je u konceptu, da je "Veštica iz Blera" prilično dosadan film dok nešto ne počne da se dešava. Međutim, to ne utiče na moj stav da je ovo više nego dobar horor koji zauzima značajno mesto u istoriji horor žanra, samo sam ja omatorio i oguglao na neke stvari.

Curse of Chucky (2013)

Jedna od najuspešnijih slešer franšiza sa lutkama tj. lutkom u ulozi glavnog negativca, doživela je novo osveženje - glavni i odgovorni za lutka Chuckyja i "Child's Play" serijal, Don Mancini, uspeo je da devet godina nakon, činilo se poslednjeg, skupi novac za snimanje šestog dela po imenu "Curse of Chucky". Iako sam pogledao stotine horor filmova, moram priznati da ovih sa lutkama ubicama ima i više nego što bi se očekivalo, ali uglavnom su to loši filmovi, čast izuzecima kao što su npr. "Pin", "Magic", "Dolls", delimično "Tourist Trap". Kada pominjem loše filmove, sigurno ih predvodi franšiza "Puppet Master" sa čak 11, mahom besmislenih nastavaka. "Child's Play" dakle ima šest delova (za sada) i "Curse of Chucky" je tek drugi koji sam pogledao.

Gledao sam, naravno, prvi deo "Child's Play", mada prilično davno, ali nisam bio previše oduševljen, a ni razočaran. Jednostavno, po mom mišljenju reč je o tek prosečnom filmu. Kada sam po netu čitao o nastavcima, shvatio sam da su, očekivano, pali u kvalitetu i otišli u neke vode koje me nisu preterano privlačile - suviše je tu lošeg humora za moj ukus ili pak nebuloza. Da je ponuda bolja, verujem da ne bih pogledao ni "Curse of Chucky", ali situacija je "daj šta daš".

Radnja prati Nicu, devojku u invalidskim kolicima, koja okuplja porodicu nakon majčine brutalne smrti. Ona počinje da sumnja da iza svega stoji veliki, čudni lutak kojeg je dobila poštom, ali joj naravno niko ne veruje. Iako je Mancini imao 5 miliona dolara, ispostavilo se da je to u današnje vreme nedovoljno za ozbiljniji film, posebno zahtevan u segmentu efekata, jer glavnu ulogu igra zaposednuti lutak Chucky, koji je fino odrađen, ali to je previše CGI-ja za nekoga ko voli efekte iz filmova koji su snimani osamdesetih. Zanimljivo je da je Brad Douriff pozajmio lutku glas, čak se i pojavljuje u flešbek scenama, a kao da je pravi Srbin uspeo je da u ulogu Nice progura svoju kćer Fionu. Ponovo ističem da nisam ni fan ni neko ko je ispratio priču u prethodnim delovima, tako da sam tek pomoću googla po završetku filma skapirao završnicu, ali "Curse of Chucky" sigurno nije neko delo koje zavređuje posebnu pažnju. Možda samo zagriženih fanova.

Bloody Homecoming (2012)

Tri godine nakon tragične nesreće u kojoj jedan od učenika pogine na tradicionalnoj tzv. "Homecoming" igranci, grupica prijatelja preminulog očekuje novu igranku. Ovoga puta, u njihovom uspavanom južnjačkom gradiću, posetiće ih pojava koja seje smrt po mračnim i usamljenim hodnicima srednje škole. 

"Bloody Homecoming" je nezavisni slešerčić, skromnog budžeta za današnje uslove od oko 3 miliona dolara iza koga stoji ekipa nepoznatih i nepriznatih autora, a ni glumačka postava nije spektakularnija. Komentari na ovaj očigledan omaž slešerima 80-ih kreću se od zadovoljavajujićih utisaka pa do najgoreg pljuvanja, a meni je, kao i obično kada je ovaj tip horora u pitanju, prilično teško da pronađem bilo šta dobro. Jednostavno, ne volim slešere, zaista je u nekoliko najboljih predstavnika žanra prikazan i obuhvaćen njihov kvalitet, a sve ostalo što se snimi je preveliki deja vu, plus što ljudi koji snimaju ovakve filmove uporno forsiraju iste klišee i zaplete. Realno, "Bloody Homecoming" me je "izgubio" negde već na samom početku, saznanjem da se radi o ubici koji proganja srednjoškolce i jako mi je bilo teško da me zainteresuje da sa pažnjom pratim radnju do kraja. 

Međutim, kako je poznato da neki ljudi baš vole slešere, njima bih preporučio da ga ne propuste, jer to je to - ima uvodu kome gine jedan lik, zatim odgovorni za njegovu smrt posle nekog vremena postaju lovina nepoznatog ubice, a valjda i otkriće njegovog identiteta pošto to baš nisam najbolje ispratio. Za sve one koji nisu ljubitelji ovog podžanra, "Bloody Homecoming" sigurno nije delo zbog će se iko kajati što ga je eventualno propustio pogledati.

War of the Dead (2011)

"War of the Dead" (dugo je radni naziv glasio "Stone's War") je još jedan horor film smešten u vreme Drugog Svetskog rata, snimljen 2011. godine u američko-italijansko-litvanskoj koprodukciji. Neki izvori s neta tvrde da je to najskuplji film sniman u Litvaniji, a budžet je iznosi valjda tek nešto više od milion dolara. Radnja se odvija 1941. godine kada mešoviti američko-finski odred kreće u misiju pronalaska i eliminisanja ruskog bunkera. Na njihovom putu, upadaju u zamku pa su primoranina povlačenje u dubinu šume. U toku noći napadaju ih kako leševi ruskih vojnika tako i njihovih saboraca koji su izginuli u toj zasedi. Nekolicina preživelih na čelu sa kapetanom Stoneom uspeva da pobegne, naleti na preživelog ruskog vojnika koji ih vodi do bunkera na koji su se namerili kako bi dovršili misiju, ali i otkrili kako su se vojnici vratili iz mrtvih.

Kao što se da primetiti iz opisanog, scenarista očigledno nije bio neko ko poznaje istoriju pošto su ovde Finci saveznici 1941. godine, a oni su bili na strani nacista u Drugom Svetskom ratu. Film otvara i scena u kojoj nemački naučnik pretvara Rusa u zombija, a to se dešava 1939. godine kada su Nemci i Rusi bili na istoj strani. Na žalost, ovo prekrajanje istorijskih činjenica nije jedini greh filma.U scenario su ubačeni još neki elementi, poput misterioznih predmeta oblika pentagrama od kojih je jedan prikazan na ovom posteru u prilogu, koji igraju ulogu u ovom oživljavanju mrtvih, ali kakvu nije pojašnjeno do kraja. Osim solidno dočarane atmosfere rata i lepih scenografija, "War of the Dead" nema praktično ništa dobro. Radnja je dosadna, nedovoljno jasna, a najveći propust su likovi koji su dosta klišeizirani, a glumci koji ih igraju su loši. Naravno da ne pomaže ni to što se čitav film dijalozi vode na engleskom jeziku koji govore i Finci i Rusi, uz maksimalno isforsiran naglasak koji iritira. Šta tek reći o letećim zombijima koji u bliskoj borbi odjednom gube te sposobnosti? Sve ovo ostavlja vrlo loš utisak, pa bih rekao da "War of the Dead" nije čak ni film za jedno gledanje.

World War Z (2013)

Nakon ogromnog književnog uspeha koji je doživela novela Maxa Brooksa "World War Z: An Oral History of the Zombie War"bilo je za očekivati da ona bude pretočena u film. Kako je ova novela specifično pisana, kao skup svedočenja preživelih apokaliptičnog rata sa zombijima, ona je iskorišćena tek kao inspiracija za holivudski blockbuster naziva "World War Z". Knjigu posedujem i čitao sam je par puta, ali kako donosi pregršt informacija, kao i njen prethodnik "The Zombie Survival Guide" mogu da povučem jasnu paralelu između nje i filma, pa izričito upada u oči da se u filmu iz nekog razloga odustalo od sporohodajućih zombija. Kapiram da je razlog za to kako bi se pojačao intenzitet radnje i stvorila napetija atmosfera. Sem toga, u filmu nije ispraćen uzročnik zombi infestacije - u knjizi je reč o virusu Solanumu koji je fatalan i neizlečiv, koji se prenosi između ostalog i kontaktom sa krvlju zaraženih. U filmu u jednoj sceni čak glavni junak koga inače igra Brad Pitt, naguta se krvi zombija koji ga pokušava ugristi, ali do transformacije ne dolazi. Dakle, ako ste neko ko se drži detalja, ovakve stvari će vam sigurno zasmetati. Kao što sam pomenuo, ovo je holivudski "razbijač bioskopskih blagajni", u njegovu produkciju je uloženo 190 miliona dolara, angažovan je Brad Pitt, dok ostalu glumačku postavu popunjavaju manje poznati glumci koji su fino odradili svoj deo posla.

Radnja prati bivšeg istražitelja UN-a Gerryja Lanea i njegovu porodicu koja se iznenada nađe u sred pandemije misteriozne infekcije koja čitavu ljudsku populaciju pretvara u horde bezumih zombija. Njih spasavaju njegove bivše kolege uz bitan uslov - da krene u istraživačku misiju kako bi otkrio uzrok ove bolesti i pokušao da dođe do leka. Uslediće mahnito putovanje oko sveta na kome se Lane izlaže užasnim opasnostima kako bi došao do odgovora pre nego što se ljudska civilizacija potpuno raspadne.

Holivudska produkcija omogućila je dakle da "World War Z" bude film koji je lepo realizovan u mnogim segmentima, a dobra reklama je producentima donela fantastičnu zaradu od skoro 350 miliona dolara zbog čega je ovo jedan od najuspešnijih filmova ove tematike. I zaista, "WWZ" je svakako dinamičan film koji obiluje akcionim scenama, ima tu dosta jurnjave, pucačine, sumornost apokalipse koja kuca na vratima je verno dočarana, brzi zombiji jačaju lučenje adrenalina. Međutim, ovde se javlja stari problem - filmovi u kojima su zombiji glavni negativci teško da mogu doneti nešto novo ili do sada neviđeno, što ni ovom filmu ne uspeva da nadomesti, koliko god sve to lepo upakovano izgleda. "World War Z" jeste jedan od boljih zombi filmova, naročito posle dugogodišnjeg zatišja nakon "28 Days Later", rimejka "Dawn of the Dead", "REC", filmova koji su vratili zombije u prvi plan u horor žanru. Dakle, nemojte imati prevelika očekivanja od ovog filma i možete dobiti solidnu zabavu.

Below (2002)

Redovniji i revnosniji čitaoci ovog bloga verovatno su do sada naučili da potpisnik ovih razmišljanja tj. ja, gajim poseban afinitet prema horor filmovima koji dislociraju radnju iz savremenog doba u periode velikih ratova (ovde naročitu prednost dajem Drugom Svetskom ratu, posebno kada su glavni negativci Nemci, pošto je njihova koreografija bila vrlo upečatljiva, a ideologija veoma okultna što promovišu mnoge teorije). "Below" je film iz 2002. godine koji je donekle ispunio ove uslove - radnja se odvija u vreme Drugog Svetskog rata, ali nemački vojnici nisu glavni negativci. No, to nije posebno uticalo na kvalitet ovog filma.

Film je, inače, režirao David Twohy, čovek koji je režirao filmove iz serijala o Riddicku, a sem toga pisao je i mnoge scenarije (najzvučniji su oni za 'Critters 2', 'The Arrival', 'Waterworld', 'Warlock', 'The Fugitive' i pomenuti serijal sa Vin Dieselom u glavnoj ulozi). Njemu su u pisanju scenarija za film "Below" pomagali Lucas Sussman i mnogo poznatiji Darren Aronofsky, zaslužan za filmove poput 'Pi', 'Requiem for A Dream', 'The Fountain', 'Black Swan', 'The Wrestler'. Ovako "jak" tandem iza kamera privukao je i dosta poznatih i manje poznatih glumaca, pa je glumačka postava jedna od jačih u nekom horor filmu: Bruce Greenwood je odličan kao kapetan podmornice, Matthew Davis i Olivia Williams su vrlo dobri u svojim ulogama, a epizodisti su takođe na visokom nivou - Dexter Fletcher, Holt McCallany, Jason Flemyng, Nick Chinlund, Zach Galifianakis. Zaista impresivan niz.

Radnja se odvija tokom Drugog Svetskog rata na podmornici U.S.S. Tiger Shark. Njena posada kreće na nešto što bi trebalo da bude rutinska misija spasavanja. Međutim, posadu zarobljenu u uskim hodnicima i skučenom prostoru, očekuje strah koji vreba baš ispod površine okeana i duboko u ljudskoj psihi. 

E sad, čitajući ovakav opis radnje, neko može steći utisak da se ovde radi o nekakvom morskom čudovištu s kojim se sreću junaci ove priče, ali to nije tačno - "Below" je pre svega psihološki horor koji govori o "zločinu i kazni", o "grehu" i njegovim posledicama. Ovde jesu ubačeni duhovi u priču, ali više kao sporedni segment, okosnica priče je na ljudskoj psihi, kajanju, griži savesti. Ovaj film je verovatno jedan od najnepravednije zapostavljenih horor filmova, pošto je priča zanimljiva, a sva ova glumačka imena pomogla su da se ona ispriča kako treba. Posledica toga je da je prošao neprimetno na blagajnama bioskopa, a "Below" je zanimljiv i kvalitetan kome se može naći malo mana. Ipak, samo da napomenem, ovo nije klasičan ratni horor pošto je metaka ispaljeno tek 5-6, zato ne očekujte neku ludačku akciju, već uživajte u klasutrofobičnosti života podmorničara koji, kao da sam po sebi nije dovoljno strahovit, muče duhovi prošlosti.

The Dyatlov Pass Incident (2013)

Čuveni finski filmski radnik Renny Harlin, koji između ostalog stoji iza naslova 'Strava u Ulici brestova 4', 'Umri muški 2', 'Alpinista', 'Deep Blue Sea', 'Driven', 'Exorcist: The Beginning', 'The Covenant', 'Mindhunters', ponovo se vratio u horor vode filmom "The Dyatlov Pass Incident". Projekat je nosio dugo radni naziv "The Devil's Pass", pa će ga neki od vas prepoznati po tom nazivu. Ovo je još jedan američki film koji se reklamira pod čuvenom holivudskom "krilaticom" da je "zasnovan na istinitim događajima". Kao što naziv filma sugeriše, reč je o misterioznoj pogibiji devet sovjetskih kros skijaša čija su tela pronađena u blizini njihovog kampa, a četvoro leševa je imalo povrede grudi i glave, dok je jedan leš pronađen bez jezika. Ta tragedija dogodila se davne 1959. godine, a verovali ili ne, njena misterija je i danas tema raznih teorija - od toga da ih je napao jeti ili tako neko snežno biće, preko vanzemaljaca, pa do, po meni najverovatnije teorije - da je te nesrećnike zatrpala lavina i da su se svi izvukli iz šatora, ali ubrzo pomrli od hladnoće.

Nažalost, Harlin nije odoleo trendu found footage filmova pa je "The Dyatlov Pass Incident" u stvari zapis o putešestviju američkih studenata koji dolaze na "Mrtvu planinu" (da, da, to je zaista naziv na jeziku lokalnih domorodaca, ali odnosi se na odsustvo divljači, a ne prisustvo zombija ;-) ), s ciljem da dođu do Prelaza Dijatlov kako bi rekonstruisali misteriozni događaj i eventualno saznali nešto više. Ovoga puta, ne radi se o FFF koji će vas izluđivati drmusanjem kamere, ovde je to izvedeno dosta podnošljivije, međutim, skoro do samog kraja čekaćete na akciju, a sve pre toga je prilično smarajuće čavrljanje. I kada se u filmu napokon nešto počne događati, Harlin počinje da gubi konce i počinje nabacivanje nekoliko horor tema - Filadelfijski eksperiment dominira, a frapantno je kako tamo neki američki kamerman zna ama baš sve o tom događaju. Sve to deluje dosta konfuzno, možda se i prebrzo odvija rasplet, pa krajnji utisak nije pozitivan. Moglo je to bolje da se sprovede, ali ako je u nečemu "The Dyatlov Pass Incident" uspeo to je da me zaintrigira da ga pogledam bar još jednom i razrešim eventualne dileme. Ono što bih svakako istakao i pohvalio je pojavljivanje nekakvih spodoba, koje npr. u traileru deluju pomalo bez veze, a u filmu nisu tako loše scene s njima. Kao i završna scena koja je vrlo jeziva. Šteta, ovo je imalo potencijala, pre svega zbog zanimljive priče i svih tih teorija koje je prate...

The Crying Dead (2011)

Ekipa TV emisije kreće na snimanje pilot epizode novog reality programa. Njihovo odredište je ozloglašena i napuštena bolnica za koju su vezane mnoge urbane legende. Već prve noći shvatiće da ti mitovi nisu izmišljeni.

"The Crying Dead" je film snimljen 2011. godine, dakle iste one u kojoj se pojavio "Grave Encounters", takođe found footage film o televizijskoj ekipi koju očekuje propast u napuštenoj bolnici dok pokušavaju da snime novi reality show kojim će se obogatiti. Da li je neko nekog pokrao što se tiče ideje, ne znam, međutim očigledno je da ova dva filma imaju gotovo pa preslikane radnje. Kao što je obično reč o filmovima ovog tipa i ovde se radi o preskromnom budžetu od tek 200 hiljada dolara. Valjda je i glavna poenta found footage manije da se što manje novca uloži, a taj način snimanja odlično pokriva sve finansijske nedostatke. Tako se i ovde ne može naći preterana zamerka na celokupan izgled filma, mada je jasno da se ovde itekako preteralo sa CGI-jem pa su duhovi ozbiljno izgubili na jezivosti zbog toga. Lokacija je sasvim dobra, ali kako je bukvalno sve već davno i više puta viđeno, teško da potpuno generički odrađen "The Crying Dead" može ikoga da zaplaši. Ko voli filmove sa ruiniranim i devastiranim bolnicama, kao i duhove, onda može da pogleda i ovaj film, mada bih u svakom slučaju pre preporučio pomenuti "Grave Encounters". 

I Walked with a Zombie (1943)

Mlada negovateljica Betsy odlazi na jedno karipsko ostrvo kako bi negovala Jessicu, suprugu vlasnika plantaža šećerne trske. Deluje da Jessica boluje od neke vrste mentalne blokade kao posledice groznice. Kada se Betsy zaljubi u tog "kralja šećera", ona odluči da izleči Jessicu uz pomoć lokalnog stanovništva kako bi dala izabraniku njenog srca ono što ona misli da traži. To je uvodi u zastrašujući svet voodoo magije.

Ovo bi ukratko bio opis radnje klasika "I Walked with a Zombie" iz 1943. godine, filma iza koga je stajao dvojac Val Lewton i Jacques Tourneur. Ovo delo iz RKO Pictures produkcije, jedan je od najneobičnijih horor filmova o zombijima - posebno što ovde nije reč o tim nemrtvim bićima kakvim ih je učinio popularnim Romero, već o izvornim zombijima iz voodoo mitologije. Dakle, reč je o stvorenjima nad kojima postoji kontrola, pa ovde nećete moći da vidite njihovu neutoljivo glad za ljudskim mesom i mozgovima kao npr. u legendarnom filmu "Return of the Living Dead". Sem toga, kao što pretpostavljate, ono što je bilo jezivo 1943. danas teško da ikoga može da zaplaši. zbog toga, istakao bih da je "I Walked with a Zombie" film koji ima mnogo veći kvalitet na drugim poljima nego što su strava i užas. Priča je zanimljiva i neuobičajena, prožeta dobrom dramom, a tanka linija između verovanja zapadne kulture i voodoo-a se stalno prelazi što vodi ka neočekivanom raspletu. Zanimljivo je da je ovaj film u početku bio osporavan od strane kritičara, a da su kasnije usledile pohvale. Ovo svakako nije film za one koji su ljubitelji kasapljenja i modernih zombie infestacija, kao ni za one koji očekuju ne znam kakav horor, ali to ne znači da ljubitelji horor žanra treba da ga zaobiđu, ako ništa drugo zbog učenja istorije žanra i zbog činjenice da ne postoje stari i novi filmovi već dobri i loši.

Empty Rooms (2010)

"Empty Rooms" je klasičan primer tzv. indie filma, dakle očekujte low budget i to maksimalni. Koliko je ovo nezavisan film možda najbolje govori podatak da ćete na mreži naći poster samo na sajtu IMDb. Radnja je prežvakana: samohrana majka i njen maloletni, autistični sin useljuju se u novu kuću, međutim ubrzo počinju da ih terorišu natprirodni entiteti. Kao što vidite, reč je o još jednoj horor priči s duhovima, uz mali "začin" u vidu toga što je dečak autističan i nem. To je iskorišćeno kako bi njegova majka bila prikazana kao "child molester" i za ništa više od toga. Ovde moram da prokomentarišem da ovog dečaka igra Charlie Khoudsi, ružnjikavi klinac koji srećom nema više snimljenih filmova od ovog, a jedino logično objašnjenje je da je ovaj posao dobio preko veze.
Kako se radnja filma 98% odvija u toj kući, kako je budžet bio praktično nepostojeći, ne treba da čudi ni to što ni glumci nisu poznati, a ni režiser. Rezultat svega toga je do zla Boga dosadan film, gde se većina radnje zasniva na ostavljanju ovog autističnog dečaka u drugoj sobi, prikazivanje duha u njegovom prisustvu, onda sledi njegov vrisak i dotrčavanje unezverene majke. Njenih krupnih kadrova, tačnije tih kadrova njenog lica i raznih ekspresija ćete se baš nagledati, što mi je na momente delovalo čak i komično. Jasno je da je zbog svih tih detalja, ovo film u kome je akcenat ipak stavljen na neki dramski element, ali ponavljam, meni je to sve bilo jako, jako dosadno i nezanimljivo. Čak je i kraj bio donekle očekivan. Postoji mnogo boljih načina da potrošite vreme nego što je gledanje filma "Empty Rooms".

Texas Chainsaw 3D (2013)

Jedna od najuspešnijih franšiza "The Texas Chain Saw Massacre" (kažu na 8. mestu na top listi horor serijala po zaradi) mirovala je punih 7 godina od poslednje ekranizacije, a onda se neko dosetio da izvuče ovu temu iz zamrzivača i po šesti put je podgreje. Ovoga puta, ona ima ukus nedovoljno podgrejane sarme ili punjenih paprika što znači - odvratan. Ovaj serijal započet je istoimenim filmom davne 1974. godine i valjda opčinjenost njegovim finansijskim uspehom mnoge producente tera na eksploatisanje. Naime, originalni film koji je Tobe Hooper snimio za manje od 300 soma dolara zaradio je skoro 31 milion. Kasniji nastavci, svakako, bili su lošiji, mada koliko se sećam, kada sam odgledao original pre koju godinu nisam skapirao odakle tolika pomama za ovim filmom.

Za one koji ne znaju, ovaj serijal vrti se oko monstruoznog ubice zvanog Leatherface i njegove poremećene porodice kanibala. Snimljena su tri nastavka, jedan rimejk, jedan prequel i ovaj nesrećni "Texas Chainsaw 3D" koji je vrlo verovatno reboot ili peti deo, svejedno. Kao što su fanovi ovog serijala naviknuti, a i oni koji to nisu, i u ovoj 3D verziji pojavljuje se grupica nesrećnika koji će biti topovska hrana za Leatherfacea uz izvesne izmene - on je ovde usamljen, porodicu su mu masakrirali davnih dana, međutim do kraja filma dobiće novog saveznika. Ako neko ima toliko ludu želju da gleda ovaj film neka se zaustavi ovde, jer slede spojleri pošto moram da prokomentarišem "ludovanje" scenarista koji su ubacili u priču njegovu rođaku koja je kao beba jedina preživela taj porodični masakr. Naravno, preživeo je i Leatherface, a kako mu je to uspelo nećemo saznati do kraja. Scenaristi su zaista bili raspoloženi za proseravanje, pa sam zbunjeno gledao njihove dijaloge i konstrukciju priče čime su nemilosrdnog ubicu i njegove poremećene rođake maltene želeli da prikažu kao žrtve. Njihove ubice su prikazane kao najveći ljudski otpad što će kod glavne (anti)junakinje do kraja izazvati buru emocija i preobražaj ili bolje rečeno povratak korenima. Šta tek reći o crncu šerifu koji posle cirka trideset godina saušesništva u likvidaciji ozloglašene porodice i kinjenja od strane gradonačelnika najzad dočeka svojih pet minuta osvete i dopusti da Leatherface i njegova rođaka pobede? Zaista, scenario je pretrpan glupostima, klišeima, film nudi malo toga neočekivanog, gluma je na momente komična, te je rezultat svega toga nezanimljiv i dosadan film, a gomila gluposti će vas uglavnom izluđivati. Za ovaj film je remake iz 2003. godine sa Jessicom Biel, Jonathanom Tuckerom, Ericom Balfourom i R. Lee Ermeyem pravo remek delo te ga u svakom slučaju preporučujem za gledanje pre ovog 3D smeća.