Phantoms (1998)

"Phantoms" je američki SF horor film iz 1998. godine koji je inspirisan čuvenom istoimenom novelom pisca Deana Koontza. Za neupućene, Koontzova dela su dosta puta ekranizovana: Demon Seed, Watchers, Hideaway, Intensity su neke od poznatijih adaptacija. 

U "Phantoms", Koontz je uzeo možda i preveliki zalogaj - za glavnog negativca izabrao je nekakvu drevnu silu koju je nazvao "Drevni neprijatelj". Njegovu knjigu nisam imao prilike da pročitam, pa ne mogu da sudim, ali što se tiče njene filmske verzije ona je klasičan primer kako nešto može da bude fino započeto, međutim, kako se radnja približava kraju i dolazi do vrhunca tako i "Phantoms" gubi na kvalitetu, a svakako mu ne ide na ruku prilično očekivan i kliše završetak.

Radnja filma smeštena je u neko skijaško naselje Snowfield u koje van sezone stižu dve sestre. Gradić je pust, nigde žive duše, a kao da je sve stalo neposredno pred njihov dolazak. Kada pronađu nekoliko mrtvih meštana, one pozovu policiju i ubrzo stiže patrola, ali ovoj grupi tek očekuje težak zadatak - da zaustavi nezamislivo moćnu silu ili bar napuste živi ovaj gradić.

(Ne)očekivano, u filmu igra dosta zvučnih imena, mada su Rose McGowan, Ben Affleck i Liev Schreiber tek započinjali karijere pa sigurno nije bilo suviše teško okupiti ih, a tu je i iskusni Peter O'Toole koji glumi naučnika koji najviše zna o ovom "drevnom neprijatelju" i koga državna bezbednost dovodi u Snowfield.

Kao što možete naslutiti iz prethodnih redova, "Phantoms" je prilično naivan film za koji me vežu lepe uspomene. Kao tinejdžer, mislio sam da je ovo super film, a mislim da nisam bio u prilici da ga gledam sigurno desetak godina. Sada, kada sam ga konačno reprizirao, mišljenje je poljuljano - ovo je i dalje zabavan film, početak je zaista zanimljiv i draž je što nema nekog specijalnog uvoda već radnja počinje odmah, Schreiber je i dalje totalno uvrnut u ulozi pandura Stua, ali... Neka kasnije rešenja su suviše naivna, a objašnjenje da je neka nezaustavljiva sila ipak zaustavljiva, pa nije, koja je na sve to karakterno slična kakvoj nadobudnoj i uobraženoj filmskoj divi srozalo je film u mojim očima. Verovatno će morati da prođe još deset godina da bih opet gledao "Fantome"...