The Blair Witch Project (1999)

Kada su, sada već daleke 1999. godine, NATO zlikovci™ bombardovali Srbiju, desio se jedan od najspektakularnijih filmskih projekata u filmskoj istoriji. Nepoznati Daniel Myrick i Eduardo Sanchez udružili su snage kako bi snimili tzv. found footage film po imenu "The Blair Witch Project". Za neupućene, reč je o podžanru koji predstavlja pronađene i navodno istinite snimke, koji su naravno, po pravilu vrlo šokantni ili jezivi. Ovaj podžanr nije započet pomenutim filmom, njegovi počeci sežu u davnu 1980. godinu i jezivo-realistični i ozloglašeni "Cannibal Holocaust" čuvenog Ruggera Deodata, međutim slobodno se može reći da u horor žanru postoji vreme pre i posle "Veštice iz Blera". Između "Holokausta" i "Veštice", snimljeno je tek 4 filma ovog tipa, a posle Myrick-Sanchezovog čuda preko stotinu, a spisak poznatih horora je poduži: japanski 'Noroi', serijal 'Paranormal Activity' koji se i dalje eksploatiše, 'Cloverfield', španski serijal 'REC' i američki rimejk 'Quarantine', Romerov 'Diary of the Dead' , 'The Last Exorcism', 'Grave Encounters', 'The Bay', 'The Conspiracy', 'The Dyatlov Pass Incident', 'Area 51' Orena Pelija, a radnja jednog od njih odvija se čak i na Mesecu, u filmu 'Apollo 18'.

Ono što je spektakularno kod ovog filma je podatak da su Myrick i Sanchez za njegovo snimanje utrošili tričavih 60K dolara i odlična marketinška kampanja koja je pratila najavu ovog dela, kao i izvestan kvalitet, omogućili su zaradu od nestvarnih 248 miliona dolara. Jasno je kao dan da je ovakva astronomska zarada, klasičan san prosečnog Srbina da ne uloži ništa a dobije sve, uzrokovala pravu pomamu za eksploataciju ovog podžanra. "TBWP" je imao sreću da ih zaobiđe fama koja je izmučila Deodata i njegovo čedo - publika je blagonaklono gledala na ovu jezivu priču o veštici iz Blera koja maltretira troje studenata koji istražuju legendu o njoj. "Cannibal Holocaust" je bio isuviše realan što je dovelo do optužbi da je reč o snuff filmu, plus je eksplicitno prikazano mučenje i klanje životinja što je doživelo osudu društava za zaštitu životinja, pa nije doživeo ovu tzv. sudbinu Pepeljuge poput "Veštice". Džabe kultni status, ne živi se od vazduha. Iako je, dakle, kasnije snimljeno mnogo ovakvih filmova, iako su neki od njih bili veoma dobri i odlični, tek je Orenu Peliju pošlo za rukom da sa njegovim "Paranormal Activity" ponovi čudo i ostvari finansijski uspeh ogromnih razmera.

No, da se vratim "Veštici iz Blera". Radnja je izuzetno prosta - troje studenata nestalo je u šumama Merilenda. Oni su snimali dokumentarac o lokalnom mitu o veštici i iznenada su nestali bez traga. Jedino što je ostalo iza njih bili su snimci koji otkrivaju šta im se tačno dogodilo. Kao što sam ranije pomenuo, film je imao strašnu markentišku kampanju, trejler je bio nestvarno realan, pa se i danas živo sećam kako sam se "usrao" kada sam ga video prvi put. Zaista je to bilo ludački realno upakovano i zamišljeno.

Pre neki dan, odlučio sam da nakon zaista dugačke pauze, ponovim gledanje ovog filma. Zaista se ne sećam kada sam ga poslednji put gledao, ali bilo je davno i na moju veliku žalost mnogo jači utisak je ostavio pri ranijim gledanjima nego sada. Razlog je vrlo jednostavan - oštrica straha mi je zaista otupljenja posle gledanja stotine i stotine horor filmova, a mogu da dodam da je ova pauza od nekoliko godina i prilično živo sećanje na "Paranormal Activity" uticalo na osećaj kao da gledam istu radnju samo smeštenu na drugu lokaciju. Poenta je u konceptu, da je "Veštica iz Blera" prilično dosadan film dok nešto ne počne da se dešava. Međutim, to ne utiče na moj stav da je ovo više nego dobar horor koji zauzima značajno mesto u istoriji horor žanra, samo sam ja omatorio i oguglao na neke stvari.

V/H/S/2 (2013)

Who's tracking you? Putem kojim je krenuo originalni 'V/H/S' nastavio je, logično je, njegov nastavak, očekivano nazvan 'V/H/S/2'. Prvi deo je uz sve svoje nedostatke, za mene bio prijatno iznenađenje, jer u moru očajnih horora ponudio je izvesnu dozu strave i užasa, a bio je i solidno zamišljenog koncepta pošto vredi s vremena na vreme pogledati poneki omnibus. Osim najveće zamerke, a to je medij koji je izabran u originalu, nastavak je preuzeo i koncept da neko pronađe te čudne, morbidne, jezive snimke. Ovoga puta reč je o paru privatnih istražitelja koji provaljuju u kuću nestalog studenta i otkrivaju kolekciju VHS kaseta. U odnosu na original, ova osnova filma je manje uverljiva, a i stara boljka ostaje - neozbiljnost i naivnost nekoga ko upadne u čudno zamračenu kuću, u kojoj se prosto oseća zlo, pa uz sve to se šetka po kući, pretražuje je kao da ima 12 spratova i 76 soba i kupatila, ima vremena da pogleda određene trake pa ga tek onda zadesi sudba kleta. 'V/H/S/2' nam donosi priču manje od originala tako da ima praktično 5 segmenata - jedan osnovni koji se proteže kroz čitav film i 4 na VHS kasetama. Ovoga puta, od ekipe koja je radila na 'kecu', vraćaju se Simon Barrett (nanizao je scenarije za nekoliko horor filmova 'Dead Birds', 'Red Sands', 'Frankenfish', 'A Horrible Way to Die', 'You're Next') i Adam Wingard (režirao poslednja dva navedena od Barretta i još neka horor smeća, a ovde čak i glumi glavnog lika u jednoj od pričica). Njih dvojica su ovoga puta dobili pojačanja u vidu Jasona Eisenera režisera krvoliptačkog promašaja 'Hobo with a Shotgun', Garetha Evansa i Timo Tjahjantoa (prvi snimio vrhunsku akciju 'Serbuan maut') i dvojca Gregg Hale-Eduardo Sanchez (prvi je bio producent, a drugi jedan od režisera 'The Blair Witch Project'-a). A sad da pređem na segmente.  Prvi segment 'Clinical Trials' je režirao Adam Wingard. Reč je o ghost priči tj. o liku koji izgubi oko u saobraćajnoj nezgodi pa pristane da mu ugrade neko elektronsko oko i da bude neka vrsta dobrovoljca za ovu revolucionarnu metodu. Međutim, to oko mu omogućava da vidi duhove mrtvih ljudi koji naseljavaju njegovu predivnu kuću. Kao što možete da primetite, ideja nije ni originalna, a ni preterano zanimljiva, a kad se na to doda traljavo objašnjenje, još jedna pacijentkinja kojoj su ugradili slušni aparat pa čuje duhove i očekivani epilog, dobije se prilično besmislena priča, sa istina, par dobrih cimalica, ali to je jedini kvalitet. Drugi segment 'A Ride in the Park' je delo 'Blair Witch' dvojca. Za razliku od filma koji ih je proslavio, ovde nije reč o vešticama, već o zombijima i kako jedna bezazlena vožnja bajsa kroz prirodu a la Košutnjak može da postane najgora noćna mora. Priča kao priča nije ništa posebno, ali za pohvalu je izgled zombija, njihova transformacija, kao i efekti masakra koji prirede u jednom izletištu. Evans i Tjahjanto internacionalizovali su 'V/H/S/2', pa se njihov segment 'Safe Heaven' odvija valjda negde u Indoneziji, na mešavini lokalnog i engleskog jezika. Priča prati ekipu snimatelja koja prati jednu versku sektu i njihovog vođu zvanog Tata. Oni pokušavaju da raskrinkraju tu bolesnu organizaciju u kojoj obožavani verski lider spava sa devojčicama, ali na njihovu nesreću, ovaj ih prima u sedište sekte neposredno pred završno žrtvovanje i prizivanje nečastivog. Ovaj segment je najbrutalniji, najkrvaviji i pun akcije, a mogu reći i najzanimljiviji. U četvrtom segmentu tema su ponovo vanzemaljci kao što mu i ime kaže 'Alien Abduction Slumber Party'. Iza njega stoji Eisener i on se bavio pričom o klincima koji ostvare bliski susret s vanzemaljcima. Po meni, moglo je lagano bez ovog segmenta, nikako mi se ne uklapaju vanzemaljci u ionako neverovatan miks raznih horor tema.  I na kraju, poslednji (i prvi i među) segment je nazvan 'Tape 49', o pomenutim privatnim istražiteljima. On je Barrettovo delo, jeste jeziv (ili više odvratan na kraju) ali ne preterano zanimljiv zbog svih onih boljki koje ga muče - neozbiljnost istražitelja, odlaganje njihove sudbine, beskrajno istraživanje dvospratne kuće, opet neka vrsta zombija ili možda demona. Kad se sve sabere i oduzme, 'V/H/S/2' deluje mi kao dosta lošiji od originalnog filma. Priče su manje jezivije, neke su besmislenije, a na ruku mu ne ide ni to što ne nudi apsolutno ništa novo u osnosu na originalni koncept. Verovatno je na utiske uticalo i preveliko očekivanje, jer sam čitao kritike koje su ovaj nastavak veličale u odnosu na prvi deo.