Follow by Email

петак, 28. септембар 2012.

House of 1000 Corpses (2003)

God bless this house.
House of 1000 Corpses (2003) on IMDb
Jerry, Bill, Mary i Denise su dva para na putu u nadi da će napisati knjigu o atrakcijama na koje nailaze usput. Kada četvorka sretne kapetana Spoldinga, on im ispriča legendu o doktoru Satani.
Kada se četvorka uputi u potragu za drvetom na koje je obešen doktor Satana, pokupe autostoperku Baby. Pošto im se auto pokvari, Baby ih poziva u njenu kuću.
Tu dva para upoznaju porodicu Firefly, ubilački klan bizarnih ljudi. Kako porodica napada parove koji ništa ne sumnjaju, Jerry i njegovi prijatelji pokušavaju da prežive kuću 1000 leševa i njene mračne tajne.
Film ‘House of 1000 corpses’ je izazvao dvostruki efekat kod mene. Do samog kraja je odličan, veoma nasilan i brutalan, sa zaista opičenim i bizarnim likovima, ambijent je fantastičan, medjutim dolazi do malo čudnog raspleta što ostavlja neka pitanja bez odgovora (naravno ostaviću vam da sami otkrijete šta to nije toliko jasno). Tako da sam tim raspletom ipak doživeo odredjeni pad uzbudjenja kojim je film obilovao do tad. Priča o svirepoj, surovoj, bizarnoj i ludoj porodici je odlično ispričana, a radnju prati i zanimljiv soundtrack.
Žrtve su pravi štreberi, i dve devojke posebno iritiraju, dok su članovi manijakalne porodice živopisni, a svakako najupečatljiviji su deformisani i jezivo odvratni Tiny (zanimljiva igra reči, tiny = majušan Smile), istovremeno simpatični i odvratni klovn Captain Spaulding i naravno, miljenica muškog dela publike Baby (u ovom film je glumi Sheri Moon, dok u nastavku ‘The devil’s rejects’ svom prezimenu je dodala prezime Zombie, ccc kako se dolazi do muža i posla Smile ).
U svakom slučaju film je energičan, uzbudljiv i napet, režija je sjajna, tako da mogu da kažem da ga pogledate, posebno ako volite sadističke i brutalne horore.

понедељак, 24. септембар 2012.

Freaks (1932)

Can a full grown woman truly love a MIDGET?
Freaks (1932) on IMDb
U cirkusu, gde su najveće atrakcije deformisani ljudi, predivna trapezistkinja Kleopatra je ljubavnica snažnog Herkulesa. Ona glumi da je zainteresovana za nemačkog kepeca Hansa koji je zaljubljen u nju, kako bi pozajmljivala novac od njega i dobijala skupe poklone. Kada ljubomorna Nemica Frida, takodje kepec, koja voli Hansa zatraži od Kleopatre da poštedi Hansa od velike prevare, ona slučajno obelodanjuje da je on naslednik velikog bogatstva. Kleopatra odlučuje da se uda za Hansa da bi ga otrovala i dobila njegovo nasledstvo. Na svadbi, Kleopatra otvoreno flertuje sa Herkulesom i ismeva cirkuske nakaze. Kada veoma bolesnog Hansa spašava lekar koji mu govori da je bio okrutno otrovan, ostale nakaze njuškaju po Hansovoj prikolici i otkrivaju šta Kleopatra radi sa njim. U olujnoj noći, sve nakaze se udružuju i pretvaraju Kleopatru u jednu od njih - imbecilnu kreštavu nakazu ‘Ženu pticu’: odsecaju joj jezik, jedno oko izdubljuju i izdelju noge. Iako to nije prikazano na DVD komercijalnoj alternativnoj verziji, u originalnoj radnji Herkulesa nakaze kastriraju i on postaje pevač i to sopran.
Film ‘Freaks’ počeo je da se snima u oktobru 1931. godine i završen je u decembru. Pratila su ga nesrećna testiranja u januaru 1932. godine (naime, jedna žena je zapretila tužbom MGM-u, tvrdeći da je film doveo do njenog pobačaja), pa je studio isekao film od originalnih 90 minuta na jedva više od sat vremena. Mnoge sekvence kada nakaze napadaju Kleopatru dok leži ispod drveta su uklonjene, pošto su mnoge bile smešne i većina filmskog originalnog epiloga. Dodat je novi prolog koji je izveo karnevalski najavljivač, pošto je novi epilog obuhvatio pomirenje malenih ljubavnika.
 
Bio sam prijatno iznenadjen kada sam sinoć, čekajući početak prenosa Superbowla, na kablovskoj, tačnije kanalu TCM uhvatio ovaj film, jer sam ga u poslednje vreme tražio na razne načine, ali su mi se svi nažalost izjalovili. Film spada u klasike horor žanra, jedan od filmova utemeljivača.
 
Odmah da se razumemo, po današnjim standardima, ‘Freaks’ se ne može svrstati u horor, što me je užasnulo kad sam shvatio šta je nekada plašilo ljude i koliko su današnji horor filmovi postali brutalniji i suroviji. Ipak, odredjena doza gnušanja i gadosti postoji, jer se u filmu pojavljuju istinite nakaze – ljudi različitih deformiteta. Takodje, završne scene kada nakaze napadaju Herkulesa deluju strašno, upravo zbog svih deformacija. Ono što ovom filmu daje značaj je prikaz unutrašnje i spoljašnje lepote, tačnije poentiranje da normalni ljudi u ovom cirkusu (trapezistkinja i čovek-snagator) predstavljaju moralne nakaze iako imaju spoljašnju lepotu.
Nažalost, kao što sam napisao o radnji filma, ova verzija koju sam pogledao je cenzurisana, nema delova o kastriranju Herkulesa niti prikaza pretvaranja pohlepne lepotice u ‘Ženu pticu’ (čak je to ispalo jako bez veze, jer posle napada nakaza na Herkulesa, sledi scena na kojoj je nekada lepa trapezistkinja već pretvorena u nakazu).

четвртак, 20. септембар 2012.

Invasion of the Body Snatchers (1978)

Watch out! They get you while you're sleeping!

Invasion of the Body Snatchers (1978) on IMDb
Prvi rimejk paranoičnog klasika o infiltraciji vanzemaljaca preselio je invaziju iz gradića u San Francisko i počinje kada Metju Benel (Matthew Bennell) opazi da se nekoliko njegovih prijatelja žali da su njihovi bliski rodjaci-prijatelji-ljubavnici na neki način drugačiji nego obično. Kada ih kasnije ispituju zašto izgledaju da su se promenili, oni ili poriču sve ili pružaju slabe izgovore. Kako se broj osvajača iz svemira povećava oni počinju deluju otvorenije i Benel, koji i sam postaje svedok pokušaja zamene tela, shvata da on i njegovi prijatelji moraju da pobegnu ili pretrpe istu sudbinu. Ali kome može da veruje da će mu pomoći i ko je već zamenjen?
Očigledno je da je novela Džeka Finija “The Body Snatchers” nepresušna inspiracija jer su do sada već snimljena 4 filma zasnovana na ovoj noveli. Tema je zaista vanvremenska: neobični vanzemaljski oblik života kopira ljudska tela pomoću velikih mahuna i kada ljudi odu na počinak preuzimaju im dušu i sećanja. Prvi film iz serijala s ovom tematikom je sjajni original “Invasion of the Body Snatchers” iz 1956. godine smešten u gradić nadomak San Franciska u kom započinje invazija vanzemaljaca – kradljivaca tela. 1978. godine snimljen je ovaj rimejk, istog naziva u kom je radnja preseljena u San Francisko, a sem ideje, po originalu se i ovde glavni junak preziva Benel (u originalu doktora Majlsa J. Benela (Miles J. Bennell) je glumio Kevin McCarthy koji se i u ovom rimejku pojavljuje i to u vrlo kratkoj ulozi poludelog begunca koji upozorava stanovništvo da su ONI ovde).
 
I ovaj film poseduje kvalitet, kao i original, što je priznaćete danas ipak retko. U svakom slučaju, ovde se odlično dočarava atmosfera paranoje i straha zbog moćnog neprijatelja koji je došao iz svemira i na podmukao način krade tela, ali i duše ljudi i zamenjuje ih bezosećajnim duplikatima. Najpre sumnja u vlastito ludilo, otkrivanjem pokušaja zamene tela, prerasta u borbu za goli život i upozoravanje ostatka čovečanstva na opasnost.
Nažalost, najveći problem je kome verovati i ko je još uvek čovek a ko duplikat. Glavni likovi Metju Benel i njegova koleginica Elizabet Driskol, zajedno sa prijateljima Džekom i Nensi Beliček, pokušavaju da iz tog lavirinta nadju izlaz boreći se sa tim da ne smeju da zaspe.
 
Ja sam postao zaljubljenik u ovaj serijal, pa sam tako pored originala odgledao i treći film s ovom tematikom (zahvaljujući TV Pink), koji se odvija u vojnoj bazi i koji je obradjen na ovom blogu “Body Snatchers” iz 1993. godine, i tako mi je ostao i poslednji film iz serijala “The Invasion” iz 2007. Iako su navedeni filmovi koje sam odgledao jako slični, preporučujem da ih pogledate jer na jednostavan način i bez masakriranja unose nemir zbog ovako zastrašujuće invazije planete.
 

недеља, 16. септембар 2012.

The Abandoned (2006)

Death never runs out of time.
The Abandoned (2006) on IMDb
Američki filmski producent Meri vraća se u svoju otadžbinu, Rusiju, gde je pronadjeno mrtvo telo njene majke pod bizarnim okolnostima. Ona nikada nije upoznala majku, bila je usvojena i doneta u Ameriku još kao beba. Jedini put za rešenje šta se dogodilo s njenom majkom je izolovana, napuštena farma u planini koja je navodno pripadala njenim biološkim roditeljima. Budući da je jedini rod, ona nasledjuje mesto, ali niko ne želi da je odvede na farmu pošto je lokalno verovanje da je ta oblast ukleta.
Samo jedan čovek će krenuti na tako opasno i dugo putovanje. Stranac koji čudnovato izgleda da zna nešto o njenoj prošlosti. Ali kada stignu, vodič misteriozno nestaje, što tera Meri da istraži zapuštenu lokaciju sama. Ona otkriva da je još neko na posedu. Čovek po imenu Nikolaj, koji tvrdi da je tu primamljen na isti način kao i ona, kako bi mogao da otkrije istinu o svojoj nepoznatoj prošlosti, ispostavlja se da joj je on brat blizanac. Oni postaju navučeni u beskrajno dvorište, zaraženo zastrašujućim vizijama duhova. Problem je to što su duhovi koji lutaju imanjem – njihovi duhovi. Njihove mrtve verzije pojavljuju se u kući tokom noći. Vreme počinje da se vraća kako prošlost oživljava pred njihovim očima. Dok njihova oba duha ilustruju kako će umreti, duhovi strpljivo čekaju da njihovi živi duplikati umru. Ciklus užasa se ostvaruje, dok Meri i Nikolaj otkrivaju razlog zašto su bili dozvani na ovo perverzno okupljanje. I brutalnu tajnu njihove porodice.

Ko me je vukao za jezik? U jednom od prethodnih osvrta na jedan od filmova izjavio sam da meje krenulo i da gledam samo dobre horor filmove. E pa više nije tako. Ovaj film je prekinuo niz. Film je sniman u Bugarskoj, a američki horori snimani tamo uvek budu loš proizvod. Scenaristi su pokušali da totalno zamrse film, i to na loš način.
 
Meni se u toku filma javilo nekoliko pitanja na koje film ne daje odgovor, evo i par primera: zašto američka državljanka koja tvrdi da je imanje ne zanima, čim dobije nasledstvo kreće u neku rusku vukojebinu sama, pri tom ne znajući ni reč ruskog i to ka mestu za koje lokalni žitelji tvrde da je ukleto; zašto ide da prenoći na imanju koje je 40 godina napušteno i šta tamo očekuje – struju, čistu posteljinu i sl.; zašto se sve dešava 42 godine kasnije od dogadjaja sa početka filma – zar nije moglo posle 20, 31, 38 itd.; zašto je kamion kojim stiže na posed uklet a vozač nije ali ipak nestaje i još mnogo toga.
 
Jednostavno, ovaj film mi nikako nije legao, bar što se priče tiče. Jedini solidni detalji u filmu su duhovi i poneki efekat, kao i sam ambijent u kom je snimljen film – ogromno, nepregledno imanje koje predstavlja ostrvo okruženo rekama i devastirana kućerina u kojoj se većina radnje odvija. Mislim da se nište ne gubi ako preskočite ovaj film.
 

среда, 12. септембар 2012.

Deathwatch (2002)

Deliver them from evil
Deathwatch (2002) on IMDb
U brutalnoj rovovskoj borbi u I svetskom ratu, britanska pešadijska četa Y se odvaja od svoga puka posle žestoke bitke. Pokušavajući da se vrate na svoje linije, britanski vojnici otkrivaju nešto što se čini da je bombardovani nemački bunker, napušten i sa samo nekoliko zbunjenih nemačkih vojnika. Pošto ubiju većinu Nemaca i zarobe jednog vojnika, britanska četa utvrdjuje se da zadrži bunker dok ne naidje pojačanje. Uskoro, ipak, čudne pojave počinju da se dešavaju kako se zlo spušta na bunker i Britanski vojnici počinju da se okreću jedan protiv drugog.
 
Već neko vreme pokušavao sam da dodjem do ovog filma, jer sam negde pročitao recenziju i sama radnja mi se činila dosta zanimljivom. Kada sam odgledao sinoć ovaj film, mogu da kažem da se nisam prevario mnogo – film mi se baš dopao, jer predstavlja osveženje u odnosu na ono što sam proteklih nedelja gledao i dobru promenu od stalno sličnih slasher filmova.
Sam ambijent gde je smeštena radnja je fantastičan – veliki nemački bunker koji predstavlja kompleksno “zdanje” sastavljeno od brojnih rovova i manjih bunkera, pravi lavirint. Uz sve to, likovi u filmu su OK. Tako imamo preplašenog vojnika Shakespearea koji je očigledno zalutao na ratište (koji će doduše sa razvojem radnje gubiti svoj prepoznatljivi kukavičluk), nesposobnog kapetana Jenningsa koji nije dorastao vodjenju čete, narednika Tatea koji se ponaša strogo po pravilima službe, religioznog vojnika Bradforda, manijakalnog zločinca i psihopatu vojnika Quinna (glumi ga Andy Sarkis, čovek koji je dao život Golumu), a i ostali vojnici su prilično izgubljeni.
Film ne obiluje nekim surovim scenama po standardima današnjih horor filmova, uglavnom se zastrašivanje svodi na zvučne efekte u mračnom bunkeru i rovovima (što je i donekle moja zamerka jer su neke scene prilično mračne, ali s obzirom da je takav ambijent onda se to mora oprostiti – jednostavno ne možete očekivati uličnu rasvetu u bunkeru u I svetskom ratu Smile ).
Ipak, izdvojio bih scenu kada bodljikava žica napadne vojnika Quinna kao i sablasni, nestvarni artiljerijski napad na bunker. Kao i to da osećanje prisustva nečeg zlog unosi razdor medju ionako nepoverljivu četu i to je dobro prikazano.
 
Dakle, da zaključim, solidan film, koji drži pažnju sve vreme pa samim tim i preporučujem da ga pogledate.

субота, 08. септембар 2012.

Severance (2006)

Another bloody office outing.
Vikend straha (2006) on IMDb




Zaposleni u odeljenju za prodaju velike kompanije “Palisade Defence” koja proizvodi oružje, odlaze na vikend u planine Istočne Evrope da bi radili na stvaranju timskog duha. Medjutim, njihovo druženje kreće loše kada postaju žrtve grupe poludelih ubica koji se neće smiriti dok ih sve ne poubijaju.
 
Ponekad se pitam gde bre nalaze ove scenariste!? Razlog: priča je toliko tupava da je to jadno. Naime, radnici odeljka za prodaju u velikoj kompaniji čiji proizvodi seju smrt po svetu, odlaze na zajednički vikend, u predeo na tromedji Madjarske, Rumunije i Srbije , nesvesni da se u tom kraju muva čitava jedinica ludaka vojnika. Pardon, gotovo svi to ne znaju, sem jedne koleginice, koja im priča neverovatnu priču o vojnim kriminalcima – sadistima i zločincima čiji je cilj da ubiju svakog ko je povezan sa pomenutom kompanijom. Što bi rekli Ameri, WTF!? Baš u nekoj madjarskoj vukojebini nailaze na borce protiv globalističke kompanije?
Likovi su baš smarački i glupi, prosto se ne zna ko je dosadniji, pa čak i po scenaristima “najcool” lik Steve (koji stalno prosipa neke šale). Radnja je na momente dosadna, ali ima i OK delova. Dosta je ubačeno crnog humora, a čak su i tu scenaristi preterali kao npr. u sceni kad projektil iz bazuke pogodi avion daleko na nebu. Šta reći i o smotanim i nesposobnim ubicama koji su inače, kao što je već pomenuto, vojni veterani koji su 90-ih palili žive ljude, ubijali decu i ostalo?
Ipak, i pored svega navedenog film i nije toliko loš, ima nekih zanimljivih scena u koje su upliće humor. Tako da bih ga svrstao u neku kategoriju “jedan od mnogih”, a i kako sam pročitao neke tudje recenzije o ovom filmu još je ovo i dobro.

уторак, 04. септембар 2012.

30 Days of Night (2007)

They're Coming!

30 Days of Night (2007) on IMDb
Berou je gradić na Aljasci u polarnom krugu, koji se priprema za godišnji dogadjaj “30 dana noći”, period tokom zime kada Sunce ne izlazi. Stanovnici koji ne žele da trpe produženu tamu odlaze za Ferbenks ili druge gradove, južnije. Kako gradić postaje spremniji za godišnji dogadjaj, Stranac koji je stigao u Berou počinje da sabotira grad.
Lokalni šerif Eben Oleson istražuje njegove sabotaže i zločine. Dok se bavi time, šerif saznaje da je njegova otudjena žena, koja se odselila iz gradića pre izvesnog vremena, propustila poslednji avion iz Beroua i da će morati da provede narednih 30 mračnih dana u Berou.  Iako se trude da izbegnu jedno drugog, kada se Eben sukobi sa Strancem u gradskom restoranu, ona mu pomaže da ga obuzda i odvode ga u policijsku stanicu.

Iz pritvorske ćelije, Stranac se podsmeva Ebenu, Steli, Ebenovom bratu tinejdžeru Džejku i babi Heleni, govoreći im da smrt dolazi po njih. U tom trenutku vampiri napadaju lokalni telekomunikacioni centar i električnu centralu, izlažući grad mraku i odsecajući ga od spoljnjeg sveta. Eben odlazi do telekomunikacionog centra i pronalazi operaterovu glavu na koplju. On i Stela nakon toga idu kroz grad, trudeći se da otkriju ko je odgovoran za ovako odvratne zločine.
 
U medjuvremenu vampiri koje predvodi Marlou napadaju gradić. Ukoliko se ne upucaju u glavu, meci ne mogu drugačije da im naškode. Oni pokolju većinu preostalog stanovništva, uključujući i Ebenovu babu.Oni koji su preživeli skupljaju se u lokalnom restoranu. Takodje, vampiri napadaju Ebena i Stelu, ali ih Bo, lokalni vozač kamiona za čišćenje snega, spašava.  Oni takodje odlaze u restoran.
Grupa preživelih odlučuje da odu u kuću jednog sugradjanina koji je već napustio grad. Ta kuća ima skriveni tavan gde bi mogli da se kriju neko vreme. Marlou naredjuje vampirima da nikoga ne poštede. Oni će poklati ceo grad i zatim nestati u cilju da očuvaju moderno verovanje ljudi da su vampiri samo noćna mora i ništa više.
Preživeli, predvodjeni bračnim parom šerifa, moraju da pokušaju da izdrže 30 dana noći i tako izvuku živu glavu.
 
Ah, kako sam čekao ovaj film, baš dugo sam želeo da ga odgledam jer mi se priča učinila odličnom (mada moram odmah da kažem, nisam preterani ljubitelj vampira, nekako su mi postali dosadni zbog brojnih filmova koji su ih obradjivali).
 
Film je inače inspirisan istoimenim horor stripom koji je ilustrovao Ben Templesmith a napisao Steve Niles. Radi se o trobroju koji je izdat 2002. godine. Taj serijal se odigrava u malom mestu Berou na Aljasci, toliko na severu da tokom zime sunce ne izlazi oko 65 dana (inače, gradić u stripu ima malo sličnosti sa pravim istomenim gradićem osim imena). Premisa stripa je da vampiri (koje ubija svetlost dana) dolaze u Berou i terorišu ga.
Filmsku adaptaciju originalnog stripa producirali su Columbia Pictures i Ghost House Productions. Scenario je prošao kroz nekoliko verzija i pisaca, medju kojima je i sam Steve Niles.
E sad je stvarno na mene red Smile. Film mi je bio odličan, ni prebrz ni prespor, ambijent u kom je sniman fantastičan, različiti spektar uloga, izvrstan uvod u priču o polupraznom gradiću koji će narednih mesec dana provesti u tami, komplikovan odnos šerifa Ebena i njegove žene Stele, zanimljiv pristup i realizacija glavnih negativaca tj. vampira koji su jako surovi, brzi, snažni, sve je jednostavno bilo blizu savršenstva. Medjutim, jednostavno nisam mogao da progutam samu završnicu, koja mi je ispala klasično američki patetična.
Efekti i nisu loši, ima puno krvi, upečatljiv je masakr nad lokalnim stanovništvom sniman iz ptičje perspektive, kao i Ebenov prirodni talenat za korišćenje sekire u samoodbrani (posebno je fino odradjena scena odrubljivanja glave kolege Bilija).
 
Ne znam, mislim da je mogla da se daleko bolje odradi završnica. U svakom slučaju film nije za bacanje.