Wrong Turn (2003) & Wrong Turn 2: Dead End (2007)

Slobodan dan iskoristio sam za mini filmski maraton i gledanje prva dva dela čudnog serijala "Wrong Turn". Čudnog, jer reč je o serijalu filmova koji je započet još 2003. godine, nakon čega su snimljena četiri nastavka, a iako je kvalitet iz nastavka u nastavak lošiji, izgleda da postoji neka stabilna fan baza kada se i dalje eksploatiše tematika.

Moja želja, na početku, kao nekoga ko voli horor filmove i piše nešto o njima bila je da ispratim mnoge franšize i predstavim ih na blogu. Međutim, osnovni problem je motivisanost gledanja npr. tamo nekog 3 ili 6 dela ako je već jasno da je ideja dostigla stadijum iskorišćavanja do krajnjih granica, a obično su i ti kasniji delovi sve jeftiniji i amaterskiji. Eto, posle gledanja "Wrong Turn" i "Wrong Turn 2: Dead End" zaista ne mogu da nađem motiv da pogledam i tri preostala dela. Ne vredi.

"Wrong Turn" snimljen je, dakle, 2003. godine i bio je to solidan projekat pristojnog budžeta od skoro 13 miliona dolara koji je čak uspeo da profitira, do duše ne i da ostvari nekakvu atronomsku zaradu - tek 15 miliona je bio profit. Ovaj film verovatno je bio inspirisan čuvenim "The Hills Have Eyes", a solidan uspeh moguće je da je ubrzao odluku da se Cravenov kultni film rimejkuje. To je bar moja teorija.

Radnja prati Chrisa Flynna koji se vozi u drugi grad na intervju za posao. Zbog nesreće koja uzrokuje blokadu autoputa, on saznaje za alternativni put koji vodi kroz šume Zapadne Virdžinije kako bi na vreme stigao na razgovor. Na tom putu, usled nepažnje, udara u parkirano vozilo i upoznaje petoro prijatelja koji su krenuli na kampovanje. U potrazi za pomoći, oni će naići na kolibu u kojoj žive tri deformisana kanibala nakon čega započinje njihova jeziva i neizvesna trka za izbavljenjem.

Ovaj slasher koji u horor žanr izbacuje kao negativce odvratne, deformisane seljačine iz američke vukojebine koji su produkt incesta, mnogo bolje je prošao kod publike nego kod kritičara. Tako se i u meni sukobljavaju ove dve struje - običan gledalac misli da je reč o solidnoj zabavi, povremeno napetom filmu u kome ima nekoliko gotivnih likova prema kojima oseća empatiju, dok kritičar misli da je "Wrong Turn" film prepun klišea, sa neverovatno glupom završnicom i negativcima koji su superiorni mnogo više nego što je to realno moguće, posebno kada je u pitanju njihov intelekt ili pak fizička neuništivost.

Ono što bih posebno istakao je glumačka postava, jer koliko god da se njihovi likovi kliše, kasting je bio dobar, pa je gledaocu stalo da prežive svi, osim lika Emmanuelle Chriqui kome ne pomaže ni njena egzotična lepota. Harrington i Sisto su standardno simpatični, kao i Eliza Dushku, a u filmu se pojavljuje i meni omiljeni Kevin Zegers koji igra, na žalost, prilično epizodnu ulogu. Sve u svemu, "Wrong Turn" nije epsko delo, ali može se svrstati u kategoriju pogledati jednom u par godina što je uspeh kada se uzme u obzir kakvi su sve promašaji snimljeni od 2000. godine na ovamo.

 

I dakle, solidan uspeh prvenca, stvorio je iluziju kako se ova tema američkih tzv. redneka može i dalje iskorišćavati i na njoj mlatiti neka sigurica lova. Tako je četiri godine kasnije nastao "Wrong Turn 2: Dead End" koji je imao tri puta manji budžet, a i tri puta manju zaradu. Iako se prvi deo završio preživljavanjem iritirajućeg smehovrištavca, u ovom nastavku glavni negativci su četvoročlana porodica ovih bandoglavaca - otac, majka i blizanci brat i sestra koji nastavljaju tradiciju incesta. Međutim, autori "dvojke" otišli su dalje, jer po njima je uzrok ovih mutacija zagađenost toksičnim materijama. 

Radnja je fokusirana na TV ekipu nekog simuliranog reality showa "Apokalipsa" koji vodi penzionisani pukovnik Dale Murphy. U tom showu učesnici su pred izazovom da prežive u šumama zapadne Virdžinije, na terenu kojim vlada ova porodica kanibala i zabavni program pretvara se u noćnu moru i surovu borbu na život i smrt.

Ovaj nastavak je krvaviji od prvog dela, pa krv pljušti na sve strane, delovi tela lete kojekude, ali to nikada nije bilo dovoljno za dobar film. Po meni je "WT2: Dead End" očajan film, jer osim glupave radnje i neverovatnih scenarijskih dijaloga, likovi su toliko jadni i neinteresantni da ni njihove autore nije preterano zanimalo da li će se izvući i preživeti. Jedan primer je scena kada zavezani crnac prisustvuje obedu poremećene porodice i vrišti: "Molim vas, pomozite nam! Pustite nas!". Isto za vreme večere, vezana plavuša zavapi: "Ljudi, koji je vaš problem!?" A pred njom sede izdeformisani manijaci, kao da će ostaviti ljudski batak koji glođu i otvoriti joj dušu. Šta tek reći o liku pukovnika Murphyja koji je prava karikatura? Glumačka postava je smešna i žalosna u odnosu na prvenac.

Ono što opterećuje i prvi deo i ozbiljno narušava celu priču je prisutno i u nastavku - ove nakaze terorišu šume zapadne Virdžinije decenijama i stotine nestalih u tako malom pojasu su očigledno nerešiva enigma za američku muriju. Sve u svemu, po mnogo čemu je ovaj nastavak opravdao svoj naziv - pogrešno je skrenuo i završio u ćorsokaku...

Killer Holiday (2013)

Prvo što mi je palo na pamet posle jednoipočasovnog mučenja tj. gledanja filma tako neoriginalnog i stupidnog naziva "Killer Holiday" bila je ona čuvena psovka iz Maratonaca "Sunce li ti jebem žarko." Iza ovog filma stoji dvojac Jon Zuber (on je bio producent, scenarista, glumac i sve to po prvi put u karijeri) i Marty Thomas (u karijeri snimio preko 250 spotova za MTV i jedan film, a sada se posle skoro desetogodišnje pauze vratio režiji). I mnogo veći istorijski značaj bilo bi da je odustao pre snimanja ovakvog smeća.

"Killer Holiday" je slasher o Taylor, devojci kojoj ističe godišnja uslovna kazna što ova, naravno, želi da proslavi čuvenim američkim ludilom zvanim "Spring Break" - reč je o prolećnom raspustu na kome se gomila radodajki obeznanjuje od alkohola i droge, a naravno ni muškarci nisu daleko od njih, pa sevaju sise na sve strane, javni seks i sva ostala dekadencija. Bar tako ispada po američkim filmovima, nisam bio, ne mogu da potvrdim ili demantujem ovaj društveni fenomen. I tako vam Taylor okuplja svoju ekipu da zajedno provedu raspust, nesvesni da ih prati psihopata/serijski ubica Melvin 'Spider' Holiday. Njegov krvavi pir dostiže vrhunac kada zalutaju u napušteni zabavni park.

Naravno, kako to uvek biva kod loših filmova, ovaj scenario koji potpisuju Zuber i Thomas prepun je klišeima, ali i obrtima u priči koji valjda treba da šokiraju gledaoca. Problem je što će čak i ne preterano iskusni horor fan vrlo brzo početi da sumnja na neke veze između ubice i jednog od likova, a rasplet će pokazati da je dobro pogodio. 

Nije samo scenario glup, film ovog tipa i ovakvog budžeta, prirodno nema bog zna kakvu glumačku postavu, šta više i glumci i likovi koje tumače su toliko iritantni da biste navijali za Spidera da ih što pre pokoka samo kada ne bi bio toliki douche kakav jeste. Šta tek reći za ovog lika? Ova idiotska njuška u kombinaciji sa napisanim likom je potpuno u stilu Kartmena na specijalnim Olimpijskim igrama. Au, pa zar je moguće da sam ovoliko vremena posvetio osvrtu na ovakav promašaj?

Amusement (2008)

O ovom filmu neću previše habati tastaturu. Kada u neki film uložite 6 ili 10 miliona dolara (prvi podatak je sa IMDb-a, a drugi sa Wikipedije), a on bude distribuiran kao direct-to-video izdanje, to je već neka najava da ne očekujete ništa dobro. "Amusement" je američki film iz 2008. godine, koji je retko besmislen i nakrcan klišeima, da sam jedva uspevao da ga ispratim do kraja. Radnja prati tri odrasle devojke koje otima manijak. Njihova veza je zajedničko detinjstvo sa nekim ružnim klincem koji je još tada imao morbidne ideje, a evo, sada je na slobodi i došlo je vreme da im se osveti, samo što nisam skapirao za šta pošto ga one nisu ni kinjile ni maltretirale. 

Otimačina tri devojke Tabithe, Shelby i Lise ispričana je u tri segmenta, a onda se sve to spaja u zajedničku priču i završnicu u nekakvom napuštenom hotelu. Taj manijak, tj. glavni negativac je nazvan The Laugh zbog svog debilnog smejanja, a praktično sem ovog postera i dve scene, ovaj film je isprazan i glup i jedan od lošijih koje sam gledao ove godine. Preokreti u završnici, kao i klišei u prilici da ove tri djeve likvidiraju klovna, dodatno su pokvarili utisak, kao i neke nestvarne gluposti u scenariju. "Amusement" je, čini mi se, trebao i morao da bude mnogo bolji film, jer je angažovana solidna glumačka postava koja je imala iskustva sa radom u ovom žanru: Katheryn Winnick, Jessica Lucas i Laura Breckenridge glume žrtve, pojačane Tadom Hilgenbrinkom i Keirom O'Donnellom koji igra ovog psihopatu. Nije ni čudo da je ekipa sa sajta bloody-disgusting.com navodno bacila oko među prvima na film i konstatovala da se radi o katastrofi. Nemojte gubiti vreme, eventualno pogledajte jedinu strašniju scenu: 

Truth or Dare (2012)

Na moju veliku žalost, u poslednje vreme me je baš "ukakilo" da gledam neka neubedljiva i glupava ostvarenja. Jedan od razloga je slaba ponuda, drugi loš izbor i davanje prilike neizvikanim filmovima, treći razlog je prilično iskorišćena lista za gledanje, a četvrti - umor. Zbog toga mi čak i odgovara da gledam ovakve nezahtevne filmove, horore koji su klasična "ispaša mozga". Tako sam naišao na britanski slešer po imenu "Truth or Dare" iz 2012. godine, nazvanom po tradicionalnoj igri mladih zapadnjaka, u našem narodu najsličnije igri zvanoj "Masne fote". Jedna takva igra na razuzdanoj žurezi otima se kontroli pa školski siledžija nalupa štrebera bogataša koji je zacopan u njegovu devojku. Sledeće godine, siledžijino društvo i sada bivša devojka, dobijaju poziv na rođendansku žurku kod istog tog štrebera. Iako ga niko nije video od prvopomenute žurke, iako se niko ne druži s dotičnim, iako je lokacija neka vukojebina, ova družina prihvata poziv, nesvesna da je umesto noći žestoke proslave očekuje osvetoljubivi ubica.

Koliko god ne voleo slešere, eto, ponekad im dam priliku. Ovoga puta reč je o još jednom filmu skromnog budžeta od otprilike milion dolara. "Truth or Dare" ipak nije toliko očajan film, kolikone nudi ništa novo i obiluje klišeima. To je klasična boljka ovakvih filmova, što je ovde pokušano da se ispegla zaokretom u priči, ali opet je to nedovoljno ubedljivo. Treba li da istaknem i da u svemu ovome ima vrlo malo horora? To je možda i glavni razlog zbog čega "Truth or Dare" nikako ne bih preporučio fanovima horor žanra, čak sam se ozbiljno dvoumio da li je potrebno da o njemu pišem ovaj kratak osvrt. 

Curse of Chucky (2013)

Jedna od najuspešnijih slešer franšiza sa lutkama tj. lutkom u ulozi glavnog negativca, doživela je novo osveženje - glavni i odgovorni za lutka Chuckyja i "Child's Play" serijal, Don Mancini, uspeo je da devet godina nakon, činilo se poslednjeg, skupi novac za snimanje šestog dela po imenu "Curse of Chucky". Iako sam pogledao stotine horor filmova, moram priznati da ovih sa lutkama ubicama ima i više nego što bi se očekivalo, ali uglavnom su to loši filmovi, čast izuzecima kao što su npr. "Pin", "Magic", "Dolls", delimično "Tourist Trap". Kada pominjem loše filmove, sigurno ih predvodi franšiza "Puppet Master" sa čak 11, mahom besmislenih nastavaka. "Child's Play" dakle ima šest delova (za sada) i "Curse of Chucky" je tek drugi koji sam pogledao.

Gledao sam, naravno, prvi deo "Child's Play", mada prilično davno, ali nisam bio previše oduševljen, a ni razočaran. Jednostavno, po mom mišljenju reč je o tek prosečnom filmu. Kada sam po netu čitao o nastavcima, shvatio sam da su, očekivano, pali u kvalitetu i otišli u neke vode koje me nisu preterano privlačile - suviše je tu lošeg humora za moj ukus ili pak nebuloza. Da je ponuda bolja, verujem da ne bih pogledao ni "Curse of Chucky", ali situacija je "daj šta daš".

Radnja prati Nicu, devojku u invalidskim kolicima, koja okuplja porodicu nakon majčine brutalne smrti. Ona počinje da sumnja da iza svega stoji veliki, čudni lutak kojeg je dobila poštom, ali joj naravno niko ne veruje. Iako je Mancini imao 5 miliona dolara, ispostavilo se da je to u današnje vreme nedovoljno za ozbiljniji film, posebno zahtevan u segmentu efekata, jer glavnu ulogu igra zaposednuti lutak Chucky, koji je fino odrađen, ali to je previše CGI-ja za nekoga ko voli efekte iz filmova koji su snimani osamdesetih. Zanimljivo je da je Brad Douriff pozajmio lutku glas, čak se i pojavljuje u flešbek scenama, a kao da je pravi Srbin uspeo je da u ulogu Nice progura svoju kćer Fionu. Ponovo ističem da nisam ni fan ni neko ko je ispratio priču u prethodnim delovima, tako da sam tek pomoću googla po završetku filma skapirao završnicu, ali "Curse of Chucky" sigurno nije neko delo koje zavređuje posebnu pažnju. Možda samo zagriženih fanova.

Bloody Homecoming (2012)

Tri godine nakon tragične nesreće u kojoj jedan od učenika pogine na tradicionalnoj tzv. "Homecoming" igranci, grupica prijatelja preminulog očekuje novu igranku. Ovoga puta, u njihovom uspavanom južnjačkom gradiću, posetiće ih pojava koja seje smrt po mračnim i usamljenim hodnicima srednje škole. 

"Bloody Homecoming" je nezavisni slešerčić, skromnog budžeta za današnje uslove od oko 3 miliona dolara iza koga stoji ekipa nepoznatih i nepriznatih autora, a ni glumačka postava nije spektakularnija. Komentari na ovaj očigledan omaž slešerima 80-ih kreću se od zadovoljavajujićih utisaka pa do najgoreg pljuvanja, a meni je, kao i obično kada je ovaj tip horora u pitanju, prilično teško da pronađem bilo šta dobro. Jednostavno, ne volim slešere, zaista je u nekoliko najboljih predstavnika žanra prikazan i obuhvaćen njihov kvalitet, a sve ostalo što se snimi je preveliki deja vu, plus što ljudi koji snimaju ovakve filmove uporno forsiraju iste klišee i zaplete. Realno, "Bloody Homecoming" me je "izgubio" negde već na samom početku, saznanjem da se radi o ubici koji proganja srednjoškolce i jako mi je bilo teško da me zainteresuje da sa pažnjom pratim radnju do kraja. 

Međutim, kako je poznato da neki ljudi baš vole slešere, njima bih preporučio da ga ne propuste, jer to je to - ima uvodu kome gine jedan lik, zatim odgovorni za njegovu smrt posle nekog vremena postaju lovina nepoznatog ubice, a valjda i otkriće njegovog identiteta pošto to baš nisam najbolje ispratio. Za sve one koji nisu ljubitelji ovog podžanra, "Bloody Homecoming" sigurno nije delo zbog će se iko kajati što ga je eventualno propustio pogledati.

Texas Chainsaw 3D (2013)

Jedna od najuspešnijih franšiza "The Texas Chain Saw Massacre" (kažu na 8. mestu na top listi horor serijala po zaradi) mirovala je punih 7 godina od poslednje ekranizacije, a onda se neko dosetio da izvuče ovu temu iz zamrzivača i po šesti put je podgreje. Ovoga puta, ona ima ukus nedovoljno podgrejane sarme ili punjenih paprika što znači - odvratan. Ovaj serijal započet je istoimenim filmom davne 1974. godine i valjda opčinjenost njegovim finansijskim uspehom mnoge producente tera na eksploatisanje. Naime, originalni film koji je Tobe Hooper snimio za manje od 300 soma dolara zaradio je skoro 31 milion. Kasniji nastavci, svakako, bili su lošiji, mada koliko se sećam, kada sam odgledao original pre koju godinu nisam skapirao odakle tolika pomama za ovim filmom.

Za one koji ne znaju, ovaj serijal vrti se oko monstruoznog ubice zvanog Leatherface i njegove poremećene porodice kanibala. Snimljena su tri nastavka, jedan rimejk, jedan prequel i ovaj nesrećni "Texas Chainsaw 3D" koji je vrlo verovatno reboot ili peti deo, svejedno. Kao što su fanovi ovog serijala naviknuti, a i oni koji to nisu, i u ovoj 3D verziji pojavljuje se grupica nesrećnika koji će biti topovska hrana za Leatherfacea uz izvesne izmene - on je ovde usamljen, porodicu su mu masakrirali davnih dana, međutim do kraja filma dobiće novog saveznika. Ako neko ima toliko ludu želju da gleda ovaj film neka se zaustavi ovde, jer slede spojleri pošto moram da prokomentarišem "ludovanje" scenarista koji su ubacili u priču njegovu rođaku koja je kao beba jedina preživela taj porodični masakr. Naravno, preživeo je i Leatherface, a kako mu je to uspelo nećemo saznati do kraja. Scenaristi su zaista bili raspoloženi za proseravanje, pa sam zbunjeno gledao njihove dijaloge i konstrukciju priče čime su nemilosrdnog ubicu i njegove poremećene rođake maltene želeli da prikažu kao žrtve. Njihove ubice su prikazane kao najveći ljudski otpad što će kod glavne (anti)junakinje do kraja izazvati buru emocija i preobražaj ili bolje rečeno povratak korenima. Šta tek reći o crncu šerifu koji posle cirka trideset godina saušesništva u likvidaciji ozloglašene porodice i kinjenja od strane gradonačelnika najzad dočeka svojih pet minuta osvete i dopusti da Leatherface i njegova rođaka pobede? Zaista, scenario je pretrpan glupostima, klišeima, film nudi malo toga neočekivanog, gluma je na momente komična, te je rezultat svega toga nezanimljiv i dosadan film, a gomila gluposti će vas uglavnom izluđivati. Za ovaj film je remake iz 2003. godine sa Jessicom Biel, Jonathanom Tuckerom, Ericom Balfourom i R. Lee Ermeyem pravo remek delo te ga u svakom slučaju preporučujem za gledanje pre ovog 3D smeća.

Beneath (2013)

They're only friends on the surface.

Larry Fessenden, filmski radnik koji iza sebe ima nekoliko, ne preterano uspešnih horor filmova poput 'The Last Winter', 'Wendigo', 'Habit' i 'No Telling', vratio se režiserskom poslu na novom hororu nazvanom 'Beneath'. Ovoga puta, izgleda da je potpuno omanuo i čini se da je ovo njegov najlošiji film.
Reč je o ne preterano ambicioznom projektu pošto je evidentno da scenario nije bio već u startu zahtevan - ispričana je priča o šest srednjoškolaca koji proslavljaju maturiranje na očekivan način:kreću na ekskurziju na tzv. Crno jezero. Organizator puta je lik koji zna da to jezero krije i vrlo mračnu tajnu, no to ga ne sprečava da povede ostalih pet prijatelja na put bez povratka.
Dakle, scenario je ograničio broj likova na šest i jednog potpuno klišeiziranog i nepotrebnog epizodistu - čudnog čiču koji se niotkuda pojavljuje čisto da popuni minute s njegovim generičkim tekstom. Lokacija je jezero, tačnije čamac koji postaje glavna scenografija pošto će ih ogromna mutirana (?) neman iz morskih dubina ostaviti bez vesala i maltretirati do kraja. Budžet potreban za snimanje ovako nečega - praktično beznačajan. 
Iako se neki od mojih kolega koji takođe pišu blogove neće složiti, po meni su likovi na samom početku korektni, koliko god bilo kliše da je po milioniti put grupica tinejdžera topovska hrana za filmskog zlikovca. Međutim, to je i jedini segment ovog filma vredan pažnje, dok je sve ostalo ili ispod proseka ili jednostavno loše.
Ta vodena neman je nekakva mutirana ili praistorijska ribetina sa sto hiljada zuba i ogromnim čeljustima, ima je u dosta scena što je pohvalno. Ipak, o njoj ništa nećete saznati, otkud u tom jezeru, zbog čega i pored urbane legende iko dolazi na to jezero, zašto je niko nije pokušao uloviti i sl. Fessenden je najveću grešku počinio komplikovanjem radnje raznim i brojnim dodacima - ovde nije problem samo čudovište iz dubina koje ih proganja dok se ljuljaju na malenom čamcu, već je ubačena prevara, bolesna konkurencija dva brata, očajni međuljudski odnosi kad nastupi panika, žrtvovanje i još nekoliko sitnijih zaokreta u radnji. Kada sam već pomenuo žrtvovanje, ono ovde deluje tako jadno, likovi nisu ni sat vremena na čamcu u naizgled bezizlaznoj situaciji, a jedan od njih predlaže da izaberu "najslabiju kariku" i žrtvuju je na dobrobit grupe. Pri tom, predlog daje štreber i lik koga bi u 99,9% slučajeva svako izabrao da hrani ribice na dnu jezera.
Sve navedeno čini opštu papazjaniju sa dosta očekivanih scena i puno klišea pa "Beneath" ostavlja vrlo jadan utisak na gledaoca koji se ozbiljno dosađuje i preispituje da li treba da gleda ovo do kraja kad već unapred zna da je propast filma neizbežna.

Mute Witness (1994)

She Won't Be Silenced.

Od režisera prosečnog "An American werewolf in Paris" Anthonyja Wallera dolazi ova međunarodna koprodukcija po imenu "Mute Witness". Radnja prati Billy Hughes, nemu umetnicu koja radi specijalne efekte na snimanju slasher filma koje se odvija u Moskvi. Igrom slučaja, ona ostane zaključana u filmskom studiju posle završenog snimanja, pa slučajno prisustvuje snimanju pravog snuff filma i postaje svedok brutalnog ubistva. Billy uspeva da pobegne od ubica, međutim policija ne veruje takvom svedoku, posebno zbog nedostatka dokaza. Pošto njene ubice znaju da su otkrivene, Billy očekuje bespoštedna borba za opstanak.
Kao što sam pomenuo, reč je o međunarodnom projektu pa je većina glavnih i sporednih glumaca iz Rusije (među njima i Marina Zudina koja igra Billy Hughes), a kuriozitet svakako predstavlja pojavljivanje velikog Aleca Guinessa u jednoj od sporednih uloga i to u ulozi glavnog negativca. 

Što se tiče samog filma, pošto se bavi meni nezanimljivom temom zvanom snuff filmovi, nisam nešto preterano oduševljen filmom, što ne znači da je loš. Solidno je ovo delo, ljubiteljima slashera može biti zanimljivo, posebno što je izmešten u Rusiju, mada ne očekujte da vidite išta od Moskve pošto se skoro sva radnja odvija u tom filmskom studiju i stanovima. Moje zamerke idu u više smerova - pre svega film nije dovoljno jeziv, scenario je na nekim mestima dosta naivan, a završna scena gotovo komična. S druge strane, nije ni toliko loš da mu ne treba pružiti priliku za bar jedno gledanje.

100 Bloody Acres (2012)

'100 Bloody Acres' je australijska horor komedija iz prošle godine, koja prati priču o dva brata koji proizvode organsko đubrivo. Njima je neophodna sveža količina 'tajnog sastojka' zbog kojeg je njihovo đubrivo na ceni. Jedan od njih otima dva momka i devojku kada im se pokvari automobil na putu na neki muzički festival, jer kao što pretpostavljate - tajni sastojak su ljudi.

Već po samom opisu i naznakama da će ovo biti još jedan realni horor, sa kasapljenjem i ostalim nezanimljivim gadostima, vidi se da '100 Bloody Acres' nije u samom startu imao dobre izglede da doživi pohvale i preporuku. Jednostavno, ne mogu da svarim filmove ovog tipa, a na ruku mu ne ide ni to što je reč o kombinaciji horora i komedije. Ovde je humor bezvezan, možda ima par fora, uglavnom je to onaj najgori humor tipa kursadžija. Glavni likovi uopšte nisu simpatični, posebno jedan od braće manijaka, a ovih troje što su oteti su toliko iritantni da mi je bilo svejedno kad će ih 'potrošiti', čak sam navijao i da bude što pre kako bi se ranije završio film. Australija ume itekako da izbaci dobre horor filmove, a ova horor komedija to nije. Inače, u '100 Bloody Acres' jednog od dva brata glumi antipatični Angus Sampson ('Darkness Falls', 'Insidious'), kao i upečatljivi John Jarratt, legenda australijske scene koji je snimao horore još pre trideset godina, a posebno ga pamtim po ulozi ludaka iz 'Wolf Creeka'. Šta mu je trebalo da se ovde pojavi na par minuta, ne kapiram, osim da je hteo da učini uslugu prijateljima. U principu, meni se ovaj film uopšte nije dopao, dosta sam ga pratio smanjenom koncentracijom, više surfujući po telefonu. Možda bih mogao da ga preporučim onim ljudima koji vole horor komedije.

Would You Rather (2012)

Tell yourself it's just a game.

^{"Would You Rather" je američki horor film iz 2012. godine iza kojeg stoje režiser David Guy Levy i scenarista Steffen Schlachtenhaufen. Ovaj dvojac nema preteerano iskustvo u snimanju horora (ili bolje rečeno nema uopšte) pa ni ne treba da čudi krajnji produkt njihove saradnje. Ovo je film inspirisan američkom društvenom igrom istoimenog naziva u kojoj igrači biraju između dve opcije, osim što u filmu igra nije bezazlena i naivna kao u stvarnom životu. Ekscentrični bogataš i filantrop okuplja na svom imanju različite luzere kojima očajnički treba novac, a ponuđene opcije su ili brutalne ili neizvodljive, u svakom slučaju psihopatske.}

^{Ono što mi je od samog starta zasmetalo je ta priča za koju odbijam da poverujem da je uopšte moguća, da tamo neki bogataši tako lično igraju svoju neku bolesnu igru u kojoj su ulog ljudski životi. Možda je tako nešto realno, ali čisto sumnjam da bi iko gubio vreme na tako nešto umesto da pravi pare. Sem toga, ekscentričnog bogatog psihopatu igra legendarni Jeffrey Combs, ali čovek mi deluje tako iskarikirano, presmešan i neuverljiv na momente, kao i Robin Taylor u ulozi njegovog sisičavog sina.} 

^{Mlada nada Brittany Snow u ulozi glavne junakinje nije loša, mada njena uloga je tako generički napisana da bi se bilo ko u nju uklopio. Kako se radnja bližila kraju, počeo sam da gubim strpljenje i rasplet pratim sa smanjenom koncentracijom i - ništa nisam propustio. Čitav film je kao i glavna junakinja linearno odrađen, neki delovi scenarija preglupi (griža savesti nekog doktora natera da uzme pucaljku u svoje ruke umesto da zove muriju), a sam kraj bi kao trebao da nosi nekakvu poentu. "Would You Rather" više ću pamtiti po razmišljanjima o tome kako su Combs i John Heard pristali da igraju u njemu, who da fuck is Enver Gjokaj i da li Sasha Grey više zarađuje u ovakvim lošim filmovima nego u pornićima.}

American Mary (2012)

She's an artist.

^{Verovali ili ne, iz Kanade nam stiže horor film "American Mary". I kada se odvrti odjavna špica, jasno je da autori nisu bili ni malo kreativni kada je u pitanju naslov, zaista retko glupav izbor tačnije ovaj pridev "American", pogotovo što je glavna junakinja rumunskog porekla.}

^{No, to nije tema ovoga osvrta. Radnja prati studentkinju medicine Mary Mason koja ubrzano bankrotira i postaje razočarana u svet hirurga kojim je bila opčinjena pošto je omiljeni profa siluje na jednoj zabavi. Spletom bizarnih okolnosti Mary postaje zvezda nelegalne hirurgije koja cveta u SAD koja ostavlja teže ožiljke na nju od njenih nakaznih klijenata.}

^{Film "American Mary" delo je sestara Soska koje su posvećene horor žanru, a ovo im je bio najozbiljniji projekat do sada. Ono što se da primetiti je da su pogodile sa kastingom, jer je glavna uloga poverena Katherine Isabelle najpoznatijoj po vrlo dobrom serijalu "Ginger Snaps", a inače vrlo aktivnoj glumici u horor filmovima (30 Days of Night: Dark Days, Hard Ride to Hell, Ogre, serija 'Supernatural', Freddy  vs. Jason, Carrie, Bones, Disturbing Behavior - svi do jednog vrlo loši do loši filmovi).}

Isabelle u ovom morbidnom filmu dobro iznosi ulogu silovane studentkinje koja osvetu i novac pronalazi u podzemnom svetu, među poremećenim ljudima koji izdvajaju ogromne svote novca kako bi menjali "izgled koji im je bog odredio". Da se razumemo, nisam protivnik plastičnih operacija, ali u filmu se radi o najekstremnijim kao npr. operacijama kako bi sličnost sa Beti Bup ili lutkom iz izloga bila stoprocentna. Naravno, radnja nije posvećena samo tim morbidnostima, već i Marynim životom koji samim tim ne može biti normalan.

"American Mary" je neobičan film, uglavnom je solidan, ali mu definitivno nedostaje završni udarac. Čak je sama završnica nedorečena i nekako zaokružuje scenario kao besmislen. Eto, tako je ispričana neka priča bez neke poente. Ono što mi je zasmetalo je prevelika naivnost kada je u pitanju taj biznis ilegalne plastične hirurgije, nekako mi je to ispalo neuverljivo (a možda nisam ni svestan da je tako nešto širom sveta rasprostranjeno?). Rekao bih da ovaj film nije gubljenje vremena, ali nije ni nešto čemu ćete se vraćati s vremena na vreme.

Stitches (2012)

  

You'll die laughing.

Prošle godine iz ostrvske kuhinje izbačen je još jedan horor film. Britanci i njima (ne)bliski Irci su sve aktivniji na polju nama omiljenog žanra, mada moram priznati da sa sve manje ushićenja dočekuje filmove iz ovog podneblja, pošto je gotovo svaki miks komedije i horora. Sada pišem o irskom filmu "Stitches" koji je delo režisera Conora McMahona, lika koji stoji iza nekoliko kratkometražnih horora, TV serije "Zombie Bashers" i dugometražnih "Dead Meat" i "The Disturbed". Ovoga puta, on nam donosi horor komediju o mrzovoljnom klovnu koji se vraća iz mrtvih kako bi se osvetio sada nešto starijim klincima koji su izazvali njegovu smrt.

Ako se iko seća McMahonovog dugometražnog prvenca "Dead Meat" o zombijima koji su posledica bolesti ludih krava, verovatno se pita da li se išta promenilo od njegovog debija? Odgovor je - ne mnogo. McMahon je ostao veran nasilnim scenama, iako se ovoga puta ne radi o zombi epidemiji. Sem toga, budžet mu je ponovo bio mršav, ali rekord iz "Dead Meat"-a i 11000 dolara ovoga puta je višetruko ostavio iza sebe.

^{Ono što je zanimljivo kod filma "Stitches" je da koliko god ovo bio film skromnog budžeta i otkačene radnje (jer priča o nekakvom kultu klovnova koji postoji vekovima i njihovoj neuništivosti), on predstavlja jedno nepretenciozno i simpatično delo o osvetoljubivom klovnu koji teroriše tinejdž žurezu. Iako očigledno nije prošao bog zna kako dobro kod publike, kritičari uglavnom hvale ovaj film zbog maštovitosti i stvorene atmosfere slashera iz osamdesetih. Neke scene su sjajno zamišljene kao npr. vađenje zeca iz usta jednog od nesrećnika koje klovn likvidira, ali moram istaći da u globalu "Stitches" i nije nešto epohalno, jer pre svega ne pruža ništa što već nije viđeno, produkcija je zaista sramno siromašna, a ono što se meni iznad svega nije dopalo je (h)umor i klišeizirani likovi tinejdžera. Ovo je klasičan film za jedno gledanje i ispašu mozga, jednostavno nema kvalitet za više od toga.}
 

Amsterdamned (1988)

The danger lies just below the surface

 

Kao što sam najavio u ranijem osvrtu, pokušao sam, nabavio i pogledao još jedan horor film režisera Dicka Maasa, čoveka koji stoji iza filmova "De Lift", "Down" i "Sint". "Amsterdamned" iz 1988. godine Maasov je najbolji film, to je očigledan zaključak posle svega.

Za razliku od navedenih filmova, koji se ipak više odnose na fantazijske priče, "Amsterdamned" je klasičan slasher o serijskom ubici koji teroriše Amsterdam, evropsku prestonicu greha. Ovaj ubica je vrlo brutalan, napada bez ikakvog reda što dodatno otežava posao policiji, kao i njegov specifičan stil - ubistva su mu strogo vezana za brojne kanale kojima je ispresecan Amsterdam. On se njima kreće u ronilačkoj opremi, a na momente je praktično neuhvatljiv. Iskusni inspektor koji radi na ovom važnom slučaju otkriva da njegova nova devojka ima nekakve veze sa ovim ubistvima. Inspektora inače igra Huub Stapel, glumac kojem je Maas poverio glavnu ulogu i u filmu "De Lift".

"Amsterdamned" je, godine koje je snimljen, zauzeo treće mesto po prodatim kopijama na Američkom filmskom tržištu, a sem toga postigao je i veliki uspeh u Holandiji. Slobodno mogu da kažem da po svemu viđenom to i nije iznenađenje. Ovaj film je tipičan slasher, sa sasvim solidnom pričom koja tek malo gubi na kvalitetu u završnici. Ja nisam neko ko gotivi slashere, ali ovaj svakako mogu da ubrojim u top 10. Razlozi su brojni: gluma glavnih glumaca je ubedljiva, lokacija je genijalna jer Amsterdam i njegovi kanali okovani teškim pljuskovima su sami po sebi sumorni, a ubica je zanimljiv kao i njegov modus operandi. On izgleda jebeno dobro u scenama u kojima se pojavljuje i ubistava ima mnogo, a samim tim i njegovog pojavljivanja. Sem ovoga, film obiluje akcijom tako da predstavlja mešavinu žanrova, pa ga mogu gledati i manje pasionirani ljubitelji horora.

Scene jurnjave dva glisera kanalima su spektakularne, a vođa ekipe kaskadera bio je holandski legendarni kaskader Dickey Beer. Ova jurnjava na momente oduzima dah, a koliko je sve ozbiljno odrađeno govori podatak da je glavni glumac Huub Stapel izostao sa snimanja tri nedelje kada je skrljao čamac.

U svakom slučaju, ne mogu se pohvaliti velikim brojem pogledanih holandskih filmova, ali "Amsterdamned" je svakako najbolji od njih. 

Hatchet (2006)

Stay out of the Swamp

"Kada se grupa posetilaca "Nju Orleanske uklete ture" zaglavi u močvari, njihovo veče zabave i zastrašivanja prerasta u jezivi košmar."

Kada turisti napokon krenu brodićem u noćni obilazak močvare, vodič im izmišlja svakakve glupave priče o duhovima sve dok se ne nasuku na neku stenu i zbog opasnosti da im brodić bude potopljen odluče se iskrcati na obalu. Ćutljiva devojka im tada saopštava da je nekakva legenda o Victoru Crawlyju istinita i priča im "neverovatnu" priču o degenerisanom mladiću kome su tinejdžeri slučajno zapalili kuću u Noći veštica i pošto nije mogao da izadje iz kuće, a naišao je u tom i njegov otac, nastradao je od očeve sekire dok je ovaj pokušavao da provali vrata i oslobodi ga iz zapaljene kuće!? Mislim, WTF!? Još saznajemo da je nesrećni momak umro od tog udarca, a da ga je otac žalio deset godina ne izlazeći iz kuće, dok nije umro.

Takodje, devojka im saopštava da duh Victora Crawlyja ubija sve koji se nadju u blizini kuće. A na njihovu nesreću oni i jesu jako blizu. Ubrzo pokolj počinje, kao i borba za opstanak.

"Hatchet" mi se ne dopada iz više razloga: priča je prilično stereotipna, imamo geek lika, njegovog ortaka, devojku koja jedina zna istinu o Crawlyju, dve fufice koje su glupe kao noć itd. Ipak je ovo klasičan slasher, što moju uzbuđenost u startu sroza na niske grane. Neke scene u filmu su kontradiktorne, jer po priči, ovaj duh se oglašava tako što priziva oca što se u nekim scenama i dešava, dok se u drugim scenama prikrada kao najbolji specijalac. Zatim, neke scene su mnogo glupe, poput one sa rakunom u žbunju, jer dok ih juri pomahnitali duh-ubica, begunci čuju da nešto šuška u žbunju i umesto da beže prepiru se ko će da pogleda šta to šuška.

Očekivano, gluma je preočajna, ne svih, ali većine glumaca.

Dobre stvari u filmu su egzekucije (kao npr. lopatom) ili čerečenje glave, zatim odlično krvoproliće uz neprekidno kidanje delova tela i hektolitre krvi, kao i završna scena.

Ako ste zagriženi fan horor filma pogledajte ga, iako odlične scene krvoprolića i nisu neka preporuka za ovaj film, jer je sve ostalo prilično loše.  Ako ga ne odgledate, nećete puno propustiti.

Timber Falls (2007)

Prey for the victims

 

Film otvara zatočeništvo dvoje mladih ljudi i isprva se čini da će to biti još jedan od filmova iz serijala o deformisanim, degenerisanim seljacima iz svakakvih vukojebina čiji je hobi ubijanje i kanibalizam. Nakon likvidacije to dvoje nesrećnika, upoznajemo se sa parom koji je želeći da pobegne od gradske vreve odlučio da vikend provede u kampovanju i uživanju u prirodi.

   

Radi se o pomalo neozbiljnom momku i devojci koji uzimaju instrukcije od rendžera koje su staze najbolje i sl. Rendžer ih upućuje na dve najsigurnije staze kojima oni redovno patroliraju i u slučaju da im se nešto loše dogodi u šumi, budući da su početnici u šumskim izletima, preporučuje da se drže tih staza. Naravno, momak je kao što sam rekao neozbiljan i vuče ga da ne idu preporučenim stazama, a njihovu odluku da ne potupe po rendžerovom savetu, ubrzava lokalna žiteljka na koju nailaze baš ispred znaka sa stazama, na raskršću. Lokalna meštanka im govori da su staze uglavnom dosadne i da je najbolje da krenu stazom po imenu Timber Falls, koja je inače jedina izdvojena.

                              

Malo je dobrih stvari u ovom filmu. Jednostavno, neke propuste u scenariju sam već pomenuo u opisu filma, ali evo još jednog: pošto Ida i Clyde žele da Mike oplodi Sheryl, vezuju za sto i drogiraju čajem, što se dešava prvi put, ali drugi put Sheryl folira nesvest, a Mike kaže da nije popila ono "sranje" što joj je Ida dala. E sad, nek mi neko objasni kako je moguće isfolirati ispijanje šolje čaja kojom vas poji neko?

Isto tako, ubistva i nisu toliko brutalna, praktično su klasična: sekira u glavu, sačmarica, klanje i spaljivanje. Jedino, Idina smrt odstupa od toga jer biva obezglavljena i to Deaconovim omiljenim oružjem koje možete videti na posteru za film.

Takodje, scenario je prepun klišea da to baš ume da smeta, naročito u prvom delu filma. A tek završna scena - jednostavno znate da će se to dogoditi i baš je bez veze.

Ono što bih izdvojio kao dobru stranu filma je ipak konstantna napetost, naravno od drugog dela filma, jer je prvi dosta monoton, dosadan i klišeiziran. Ako ste pasionirani ljubitelj horor žanra nećete mnogo izgubiti gledanjem ovog filma, jer snimljeno je more lošijih.