Chillerama (2011)

Drive in. Freak out.

"Chillerama" je horor komedija sastavljena iz četiri segmenta, a svaki je omaž različitom podžanru i stilu. Prvi segment nazvan je "Wadzilla", a iza njega stoji Adam Rifkin koji ga je posvetio filmovima pedesetih u kojima su dominirala ogromna čudovišta. Drugi segment je "I Was a Teenage Werebear", gay mjuzikl inspirisan filmovima "Rebel Without a Cause", "Grease" i "The Twilight Saga". Ovaj segment je odradio Tim Sullivan. Treći segment nazvan je "The Diary of Anne Frankenstein" i delo je Adama Greena, dok je poslednji segment "Zom-B-Movie" kreirao Joe Lynch. 

Prva tri segmenta u stvari su projekcije u drive-in bioskopu pred zatvaranjem koga će već sutra zameniti shopping mall, a četvrti se praktično proteže kroz čitav film.

"Chillerama" je očigledno film snimljen od strane osvedočenih zaljubljenika u horor žanr, ali nažalost, ljudi koji stoje iza njega nisu podarili hororu previše značajne filmove, a nakon ovog trash nedela upitan je i njihov skoro pa kursadžijski humor.

Adam Rifkin je čovek koji je zalutao u komediju, a kamo li u horor, tako da ni ne čudi stupidni segment iza kog stoji, ali čak i kao takav, ova priča o eksperimentalnom lečenju lenjog spermatozoida koji pod uticajem lekova naraste u monstruozno čudovište koje proždire sve pred sobom, ispada najmanje lošija od ostale tri. Efekti su bulja, gluma iskarikirana, humor diskutabilan, pa ipak je to koliko-toliko gledljivo. Moram da naglasim da sam se frapirao pojavljivanjem Ray Wisea i Eric Robertsa u ovako nečemu, njihove karijere su zaista gotove samo ih niko izgleda nije obavestio.

I kad se Rifkinova nebuloza završi, gledalac se ponada da će "Chillerama" krenuti u iole boljem smeru, ali čim sazna za naziv drugog segmenta postaje mu jasno da tu nešto opasno smrdi. "I Was a Teenage Werebear" je iritirajuće nezanimljivi horor-gay-mjuzikl koji se gubi u parodiji. Niti je smešan, niti je zanimljiv, efekti su jadni, a humor zabrinjavajući. Ovaj segment nosi Sean Paul Lockhart kome nije bilo teško da se snađe u ulozi klinca koji voli svoj pol, pošto pomenuti ima nadimak "Tracy Lords gay industrije". Sve u svemu nije se ni moglo očekivati ništa bolje od scenariste i režisera Tima Sullivana pošto ni do "Chillerame" nije briljirao (2001 Maniacs, 2001 Maniacs: Field of Screams, Driftwood).

OK, pregrmeo sam ova dva teška promašaja, pitajući se da li da odustanem od daljeg gledanja, a onda je na red došao najtalentovaniji Adam Green, lik koji je snimio do sada tek prosečne "Hatchet 1 i 2" i solidnu horor-triler dramu "Frozen". Naslov njegovog segmenta "The Diary of Anne Frankenstein" je najviše obećavao, međutim utisak je poražavajući. Ovaj segment je snimljen na nemačkom, imbecilnog Hitlera glumi Joel David Moore, a Evu Braun Kristina Klebe (podsetnik: igrala u srpskom zombi filmu "Zona mrtvih"). Tu je čak i Kane Hodder, ali ovaj deo je toliko usiljen, preterano karikiran, čudovište je bezvezno, a granice izdržljivosti gledanja "Chillerame" su praktično pređene.

Ipak, naterao sam sebe da pogledam ovo smeće do kraja, kako bih ga mogao pošteno ispljuvati ovde. Tako sam stigao i do segmenta "Zom-B-Movie" koji je snimio Joe Lynch, režiser prvog nastavka "Wrong Turn" franšize i glumac u nekoliko očajnih horora. U ovom segmentu dešava se klimaks, dolazi do zombi infestacije u drive-in bioskopu, ali ovo je najljigaviji, najlošiji i najnezanimljiviji video o zombijima koji sam gledao. Pun je klišea, zombiji su katastrofalno urađeni sa nekom fosforoscentnom tečnošču po licu, oni su napaljeni, ma ne treba mnogo da pametujem, reč je o potpunom promašaju.

To zaokružuje "Chilleramu" u jedan od najdosadnijih i najnegledljivijih filmova ikad, jer su čak i Tromini trashevi smisleniji i zabavniji^.

Hatchet (2006)

Stay out of the Swamp

"Kada se grupa posetilaca "Nju Orleanske uklete ture" zaglavi u močvari, njihovo veče zabave i zastrašivanja prerasta u jezivi košmar."

Kada turisti napokon krenu brodićem u noćni obilazak močvare, vodič im izmišlja svakakve glupave priče o duhovima sve dok se ne nasuku na neku stenu i zbog opasnosti da im brodić bude potopljen odluče se iskrcati na obalu. Ćutljiva devojka im tada saopštava da je nekakva legenda o Victoru Crawlyju istinita i priča im "neverovatnu" priču o degenerisanom mladiću kome su tinejdžeri slučajno zapalili kuću u Noći veštica i pošto nije mogao da izadje iz kuće, a naišao je u tom i njegov otac, nastradao je od očeve sekire dok je ovaj pokušavao da provali vrata i oslobodi ga iz zapaljene kuće!? Mislim, WTF!? Još saznajemo da je nesrećni momak umro od tog udarca, a da ga je otac žalio deset godina ne izlazeći iz kuće, dok nije umro.

Takodje, devojka im saopštava da duh Victora Crawlyja ubija sve koji se nadju u blizini kuće. A na njihovu nesreću oni i jesu jako blizu. Ubrzo pokolj počinje, kao i borba za opstanak.

"Hatchet" mi se ne dopada iz više razloga: priča je prilično stereotipna, imamo geek lika, njegovog ortaka, devojku koja jedina zna istinu o Crawlyju, dve fufice koje su glupe kao noć itd. Ipak je ovo klasičan slasher, što moju uzbuđenost u startu sroza na niske grane. Neke scene u filmu su kontradiktorne, jer po priči, ovaj duh se oglašava tako što priziva oca što se u nekim scenama i dešava, dok se u drugim scenama prikrada kao najbolji specijalac. Zatim, neke scene su mnogo glupe, poput one sa rakunom u žbunju, jer dok ih juri pomahnitali duh-ubica, begunci čuju da nešto šuška u žbunju i umesto da beže prepiru se ko će da pogleda šta to šuška.

Očekivano, gluma je preočajna, ne svih, ali većine glumaca.

Dobre stvari u filmu su egzekucije (kao npr. lopatom) ili čerečenje glave, zatim odlično krvoproliće uz neprekidno kidanje delova tela i hektolitre krvi, kao i završna scena.

Ako ste zagriženi fan horor filma pogledajte ga, iako odlične scene krvoprolića i nisu neka preporuka za ovaj film, jer je sve ostalo prilično loše.  Ako ga ne odgledate, nećete puno propustiti.