Jennifer Chambers Lynch, poznata po tome što je ćerka Davida Lyncha, stoji iza kanadskog filma "Chained" kojim se vratila hororu nakon promašaja zvanog "Hisss". Ovoga puta ne radi se o takvoj vrsti promašaja, kao što je pomenuti film, već o drami o serijskom ubici koji otimajući jednu od svojih žrtava, dobija u paketu i njenog sinčića koga ne ubija već okiva i odgaja na svoj brutalno-poremećeni način. Iako mali odrastanjem u takvoj nezdravoj sredini uporno pokušava da se odupre sudbini naslednika koju mu je psihopata namerio, do kraja filma prati se njegov razvoj i unutrašnja borba da ne poklekne i postane i sam ubica.
Ono što se kod "Chained" primećuje je neka polumetnička forma, a glavni kvalitet su glumci Vincent D'Onofrio (kritičari širom neta su gotovo redom zamerili njegovu isforsiranu govornu manu čemu bih se i ja pridružio) i Eamon Farren koji glumi otetog dečaka u tinejdžerskim godinama. Sama zamisao zapleta nije loša, ali scenario je ubedljivo najgori deo filma "Chained" - rasplet je jedan od najneverovatnijih (i najgluplje) smišljenih ikad, dok ostatak tog spisa nameće mnoga pitanja, a ne nudi nikakve razumne odgovore.
"Chained" je još jedan film koji bih svrstao u kategoriju prolaznih, za jedno gledanje, jer je dovoljno uzbudljiv za tako nešto, međutim da zaslužuje neku bolju sudbinu i pažnju - pa i ne zaslužuje, naročito ako se posmatra isključivo iz ugla horor žanra.
