The Last Days on Mars (2013)

Grupa astronauta istraživača odbrojava poslednje sate misije na Marsu. Uskoro im stiže zamena, a oni jedva čekaju da se posle dugo vremena vrate na Zemlju i završe sakupljanje uzoraka. Međutim, nisu računali na ludog Srbina koji otkriva živi organizam i krijući tu tajnu od ostatka ekipe, povuče potez koji će ugroziti čitavu misiju.

"The Last Days on Mars" ovogodišnji je SF horor film, koji nam stiže iz britansko-irske koprodukcije. Za jedan evropski SF horor film, imao je budžet od sedam miliona funti što je iskorišćeno za solidne efekte za dočaravanje površine crvene planete i angažman poznatih glumaca kao što su Liev Schreiber i Olivia Williams. Kad pominjem glumce, onda ne mogu da zaobiđem Gorana Kostića koji glumi ovog srpskog astronauta Marka Petrovića. Reč je o sarajevskom Srbinu koji je izgradio karijeru glumeći u nekoliko anti-srpskih filmova, a najpoznatiji je svakako po ulozi psihopate s tetovažom na čelu "Umro pre rođenja" u "The Hunting Party". Da li je slučajno baš Srbin kriv za to što se kasnije izdešava ne znam, ali očigledno da ovaj lik bez problema i ikakvih moralnih granica igra ovakve uloge. Realno, trebao je da pita svog agenta da li je taj scenarista pri sebi kad je od svih naroda izabrao baš našeg čoveka da se šetka Marsom. Mada, možda je to s druge strane ostvarenje one čuvene da smo mi Srbi nebeski narod, da se malo našalim.

Uglavnom, kada taj Marko Petrović napravi sranje, i ostali članovi ekspedicije saznaju za vanzemaljsku formu života tj. nekakve gljive, lišajeve ili bakterije (šta već) koje njihove mrtve kolege pretvaraju u neku vrstu zombija i započinje borba za opstanak, kao i borba da se obustavi dolazak zamenske misije kako i njihovi životi ne bi bili ugroženi.

U slobodnom prevodu, dešava se nešto što je već viđeno, borba grupice ljudi na malom, klaustrofobičnom prostoru, otežana mnogim realnim teškoćama specifičnim za obitivanje na toj planeti. "Last Days on the Mars" pokušava da taj šablon razbije dramskim segmentom i raznim moralnim dilemama i obrtima, ali u tome ne uspeva u potpunosti. Jednostavno, moj utisak je da ovo nije ni po čemu značajan film, mada za nekog ko je gledao mnogo manje horor filmova verovatno može biti i solidno ostvarenje. Ipak, ako već neko želi da uživa, a voli ove SF/horor kombinacije, onda svakako uvek treba pre da izabere repriziranje serijala "Alien".

Versus (2000)

Priznati japanski filmski radnik Ryuhei Kitamura, koji se poslednjih godina probio do Holivuda, pa tako stoji iza filmova "The Midnight Meat Train" i glupavog "No One Lives", na početku je bio mnogo aktivniji kod kuće te je za kratko vreme snimio nekoliko horor filmova - "Down to Hell", "Versus", "Alive", "Aragami". Za šest godina režirao je četiri horor filma, a onda je usledila petogodišnja pauza u horor žanru do američkog prvenca. Kako sam pogledao oba njegova američka dela, odlučio sam da pružim priliku Kitamurinom najboljem filmu iz njegove postojbine - "Versus", koji se ionako već duže vreme nalazio na mojoj listi za gledanje.

Ovaj nezavisni japanski film, imao je skroman budžet od tek 400 hiljada dolara, njegovo snimanje i produkcija trajali su prema Kitamuri dve godine i stekao je kultni status vremenom. "Versus" nije klasičan predstavnik J horora, ovde nije glavni negativac mala devojčica, duge crne kose, a sem toga mnogo je dinamičniji u odnosu na poznatije japanske horore. Tačnije, ovo je akcioni horor gde je izmešano nekoliko žanrova - "Versus" je miks vesterna, samuraja, borilačkih veština, horora i komedije. 

Radnja je prilično komplikovana za takva sredstva: U svetu postoji 666 portala koji povezuju ovaj svet i tamnu stranu. Ti portali su sakriveni od ljudi. U Japanu se nalazi 444. portal u tzv. Šumi uskrsnuća u kojoj se neplanirano nađe grupa okrutnih kriminalaca, nepoznata devojka i odbegli robijaš. Njihovi problemi počinju kada oni koje ubiju i sahrane u šumi počnu da se vraćaju iz mrtvih pod kontrolom zlog duha koji se takođe vratio iz daleke prošlosti kako bi dobio ono što mu pripada.
Dakle, reč je o priličnom disbalansu između teme i finansijskih sredstava, ali je to Kitamura vrlo znalački uspeo da prikrije. Gotovo čitav film radnja se odvija u šumi, "Versus" obiluje scenama tuča, mačevanja, pucnjave ima koliko želite. Ti zombiji ili bolje rečeno nemrtvi su sasvim korektno odrađeni i tu nisam imao većih zamerki. Ipak, moram priznati da mi se ovaj Kitamurin film nije dopao. Jedan od razloga je što mislim da previše dugo traje. Suviše je tu repetativnosti scena, upravo te tučnjave se odvijaju u nedogled i poprilično su me smorile, kao i komični segment filma pošto je po mom mišljenju apsolutno besmislen i nepotreban. Sem toga, previše je i likova u filmu, bar tri-četiri su mogla slobodno da se izbace iz scenarija. Sve ovo je ostavilo na mene utisak da je "Versus" imao odličnu ideju i zaista talentovanog Kitamuru, ali da se ovaj zaigrao u svemu tome i na kraju preterao. Zaista ne bih mogao da zamislim sebe da još koji put pogledam ovaj film.

War of the Dead (2011)

"War of the Dead" (dugo je radni naziv glasio "Stone's War") je još jedan horor film smešten u vreme Drugog Svetskog rata, snimljen 2011. godine u američko-italijansko-litvanskoj koprodukciji. Neki izvori s neta tvrde da je to najskuplji film sniman u Litvaniji, a budžet je iznosi valjda tek nešto više od milion dolara. Radnja se odvija 1941. godine kada mešoviti američko-finski odred kreće u misiju pronalaska i eliminisanja ruskog bunkera. Na njihovom putu, upadaju u zamku pa su primoranina povlačenje u dubinu šume. U toku noći napadaju ih kako leševi ruskih vojnika tako i njihovih saboraca koji su izginuli u toj zasedi. Nekolicina preživelih na čelu sa kapetanom Stoneom uspeva da pobegne, naleti na preživelog ruskog vojnika koji ih vodi do bunkera na koji su se namerili kako bi dovršili misiju, ali i otkrili kako su se vojnici vratili iz mrtvih.

Kao što se da primetiti iz opisanog, scenarista očigledno nije bio neko ko poznaje istoriju pošto su ovde Finci saveznici 1941. godine, a oni su bili na strani nacista u Drugom Svetskom ratu. Film otvara i scena u kojoj nemački naučnik pretvara Rusa u zombija, a to se dešava 1939. godine kada su Nemci i Rusi bili na istoj strani. Na žalost, ovo prekrajanje istorijskih činjenica nije jedini greh filma.U scenario su ubačeni još neki elementi, poput misterioznih predmeta oblika pentagrama od kojih je jedan prikazan na ovom posteru u prilogu, koji igraju ulogu u ovom oživljavanju mrtvih, ali kakvu nije pojašnjeno do kraja. Osim solidno dočarane atmosfere rata i lepih scenografija, "War of the Dead" nema praktično ništa dobro. Radnja je dosadna, nedovoljno jasna, a najveći propust su likovi koji su dosta klišeizirani, a glumci koji ih igraju su loši. Naravno da ne pomaže ni to što se čitav film dijalozi vode na engleskom jeziku koji govore i Finci i Rusi, uz maksimalno isforsiran naglasak koji iritira. Šta tek reći o letećim zombijima koji u bliskoj borbi odjednom gube te sposobnosti? Sve ovo ostavlja vrlo loš utisak, pa bih rekao da "War of the Dead" nije čak ni film za jedno gledanje.

World War Z (2013)

Nakon ogromnog književnog uspeha koji je doživela novela Maxa Brooksa "World War Z: An Oral History of the Zombie War"bilo je za očekivati da ona bude pretočena u film. Kako je ova novela specifično pisana, kao skup svedočenja preživelih apokaliptičnog rata sa zombijima, ona je iskorišćena tek kao inspiracija za holivudski blockbuster naziva "World War Z". Knjigu posedujem i čitao sam je par puta, ali kako donosi pregršt informacija, kao i njen prethodnik "The Zombie Survival Guide" mogu da povučem jasnu paralelu između nje i filma, pa izričito upada u oči da se u filmu iz nekog razloga odustalo od sporohodajućih zombija. Kapiram da je razlog za to kako bi se pojačao intenzitet radnje i stvorila napetija atmosfera. Sem toga, u filmu nije ispraćen uzročnik zombi infestacije - u knjizi je reč o virusu Solanumu koji je fatalan i neizlečiv, koji se prenosi između ostalog i kontaktom sa krvlju zaraženih. U filmu u jednoj sceni čak glavni junak koga inače igra Brad Pitt, naguta se krvi zombija koji ga pokušava ugristi, ali do transformacije ne dolazi. Dakle, ako ste neko ko se drži detalja, ovakve stvari će vam sigurno zasmetati. Kao što sam pomenuo, ovo je holivudski "razbijač bioskopskih blagajni", u njegovu produkciju je uloženo 190 miliona dolara, angažovan je Brad Pitt, dok ostalu glumačku postavu popunjavaju manje poznati glumci koji su fino odradili svoj deo posla.

Radnja prati bivšeg istražitelja UN-a Gerryja Lanea i njegovu porodicu koja se iznenada nađe u sred pandemije misteriozne infekcije koja čitavu ljudsku populaciju pretvara u horde bezumih zombija. Njih spasavaju njegove bivše kolege uz bitan uslov - da krene u istraživačku misiju kako bi otkrio uzrok ove bolesti i pokušao da dođe do leka. Uslediće mahnito putovanje oko sveta na kome se Lane izlaže užasnim opasnostima kako bi došao do odgovora pre nego što se ljudska civilizacija potpuno raspadne.

Holivudska produkcija omogućila je dakle da "World War Z" bude film koji je lepo realizovan u mnogim segmentima, a dobra reklama je producentima donela fantastičnu zaradu od skoro 350 miliona dolara zbog čega je ovo jedan od najuspešnijih filmova ove tematike. I zaista, "WWZ" je svakako dinamičan film koji obiluje akcionim scenama, ima tu dosta jurnjave, pucačine, sumornost apokalipse koja kuca na vratima je verno dočarana, brzi zombiji jačaju lučenje adrenalina. Međutim, ovde se javlja stari problem - filmovi u kojima su zombiji glavni negativci teško da mogu doneti nešto novo ili do sada neviđeno, što ni ovom filmu ne uspeva da nadomesti, koliko god sve to lepo upakovano izgleda. "World War Z" jeste jedan od boljih zombi filmova, naročito posle dugogodišnjeg zatišja nakon "28 Days Later", rimejka "Dawn of the Dead", "REC", filmova koji su vratili zombije u prvi plan u horor žanru. Dakle, nemojte imati prevelika očekivanja od ovog filma i možete dobiti solidnu zabavu.

I Walked with a Zombie (1943)

Mlada negovateljica Betsy odlazi na jedno karipsko ostrvo kako bi negovala Jessicu, suprugu vlasnika plantaža šećerne trske. Deluje da Jessica boluje od neke vrste mentalne blokade kao posledice groznice. Kada se Betsy zaljubi u tog "kralja šećera", ona odluči da izleči Jessicu uz pomoć lokalnog stanovništva kako bi dala izabraniku njenog srca ono što ona misli da traži. To je uvodi u zastrašujući svet voodoo magije.

Ovo bi ukratko bio opis radnje klasika "I Walked with a Zombie" iz 1943. godine, filma iza koga je stajao dvojac Val Lewton i Jacques Tourneur. Ovo delo iz RKO Pictures produkcije, jedan je od najneobičnijih horor filmova o zombijima - posebno što ovde nije reč o tim nemrtvim bićima kakvim ih je učinio popularnim Romero, već o izvornim zombijima iz voodoo mitologije. Dakle, reč je o stvorenjima nad kojima postoji kontrola, pa ovde nećete moći da vidite njihovu neutoljivo glad za ljudskim mesom i mozgovima kao npr. u legendarnom filmu "Return of the Living Dead". Sem toga, kao što pretpostavljate, ono što je bilo jezivo 1943. danas teško da ikoga može da zaplaši. zbog toga, istakao bih da je "I Walked with a Zombie" film koji ima mnogo veći kvalitet na drugim poljima nego što su strava i užas. Priča je zanimljiva i neuobičajena, prožeta dobrom dramom, a tanka linija između verovanja zapadne kulture i voodoo-a se stalno prelazi što vodi ka neočekivanom raspletu. Zanimljivo je da je ovaj film u početku bio osporavan od strane kritičara, a da su kasnije usledile pohvale. Ovo svakako nije film za one koji su ljubitelji kasapljenja i modernih zombie infestacija, kao ni za one koji očekuju ne znam kakav horor, ali to ne znači da ljubitelji horor žanra treba da ga zaobiđu, ako ništa drugo zbog učenja istorije žanra i zbog činjenice da ne postoje stari i novi filmovi već dobri i loši.

Knight of the Dead (2013)

Osvrt na film upečatljivog naziva 'Knight of the Dead' započeću digresijom o čoveku koji stoji iza ovog filma - Marku Atkinsu. On je režirao film i jedan je od scenarista, a više od njegovih dela govori podatak da je pomenuti jedan od režisera sa 'The Asylum' platnog spiska. Za one koji ne znaju, 'The Asylum' je filmski studio iz Kalifornije koji snima užasno loše filmove raznih žanrova, uglavnom izbacujući ta sranja tzv. mockbustere kad se najavi premijera nekog bioskopskog hita.  Tako, oni stoje iza filmova poput 'Jack the Giant Killer', 'Hansel & Gretel', 'Atlantic Rim', 'Nazis at the Center of the Earth', 'Alien Origin' itd. Šta tek reći o njihovim SF i horor filmovima? Koga zanima, neka pogleda ove SS-ove u prilogu i uvidi o kakvim glupostima se radi. 

E sad, čovek koji stoji iza filma egzotičnog naziva i još gluplje radnje 'Sand Sharks', snimio je 'Knight of the Dead', bar po dostupnim informacijama s neta, van 'The Asylum' kuhinje. I mislite da je to nešto značilo? Da, da, u pravu ste - nije.

Generalno, ja volim filmove koji izlaze iz šablona i pomere radnju koju deceniju ili čak vek u prošlost. Smeštanje horora u dva svetska rata ili srednji vek stavlja takve filmove na nezaobilaznu watch listu, makar bilo naznaka da se radi o nekom smeću. 'KotD' se odvija u doba vitezova, tačnije vitezove krstaše koji prate Sveti gral progone razbojnici. Međutim, njihova avantura vodi ih kroz dolinu crne smrti koja krije mnogo opasnija stvorenja od razbojnika.

I sem ove ideje, izbora doba u kome se radnja odvija i odličnih lokaliteta na kojima su snimane scene, sve ostalo je blagi užas. Iz filma, tačnije iz svakog kadra izbija amaterizam i nizak budžet, što se najviše primećuje u kastingu. Ajoj, glumci su katastrofalno teatralni, ružni do bola, iritantne pojave u svakom pogledu. Scenario je nejasan, a šta tek reći o dijalozima? Tragikomedija. Pošto je ovo film o zombijima, moram i njih da prokomentarišem - oni su prilično slabo odrađeni, a njihovi napadi u slow motionu su me ostavili zapanjenog. Na sve ovo dodajte potpuno linearnu radnju po principu red dosadnih dijaloga, red jurnjave i borbe i možete zaokružiti zaključak da je ovo film kome ne treba da date priliku. Čak i trajanje od 82 minuta deluje previše.

Gallowwalkers (2012)

Časna sestra iz tajnog sestrinstva koje čuva kapiju između Pakla i Raja prekrši svoj zavet dat Bogu kako bi spasila svog nerođenog sina Amana uz visoku cenu - on biva proklet da koga god ubije, taj se vraća iz mrtvih. Tako i razbojnici koji su silovali ženu njegovog života što su platili smrću, vraćaju se kao nemrtvi želeći da mu se osvete. On angažuje mladog revolveraša Fabulosa da se zajedno bore protiv ovih osvetoljubivih nemrtvih.

To je siže radnje novog filma Wesleya Snipesa "Gallowwalkers", projekta koji meša nekoliko žanrova, a najizraženiji su western i horor. Ono što je pratilo snimanje ovog filma je skandal u SAD pošto čuveni Snipes nije platio porez, a poznato je da je američka poreska inspekcija nemilosrdna kada su ovakvi prekršaji u pitanju. Tako je Snipes imao plaćenu kauciju kako bi snimio ovaj film, a koliko sam shvatio morale su da se daju i razne garancije kako ne bi otperjao u neku državu a la Depardje u Rusiju. Producenti su strahovali takođe da ne ostanu bez glavnog glumca tokom snimanja u Namibiji i njenoj pustinji, ali su bili i zadovoljni što je to projektu dalo publicitet.

Po podacima s neta, "Gallowwalkers" je imao ozbiljan budžet od 17 miliona dolara, što je uticalo na sasvim korektne efekte ovih srpski rečeno "obešenih šetača". Sem toga i namibijske pustinje, ovaj film teško da ima dobrih strana, pa ni ne čudi što je prošao potpuno nezapaženo ili čak sa negativnim komentarima. Kombinacija westerna i horora nije loša, prilično su autentično odradili taj element "Divljeg zapada" mada je jasno kao dan da se radnja ne odvija u to vreme, a ni u toj zemlji. Priča o ovim nemrtvima je... bah... meni vrlo nezanimljiva i preambiciozna, a posebno iritira što su svi glavni likovi ekstremni revolveraši koji upucavaju maltene po više protivnika iz jednog hica. Snipesov lik je nekako prazan, a nećete se vezati ni za ostale njuške koje se pojavljuju u kastingu. U negativne strane spada i to što su ti nemrtvi ujedno i nestrašni, rasplet je preteran i besmislen, a film iako traje standardnih 90-ak minuta prilično dosadan pa ćete stalno bacati pogled na sat i odbrojavati kada će konačno kraj. Zaista ne vidim poseban razlog zašto bih ikome preporučio da pogleda ovaj film.

The Colony (2013)

When the World changes, the rules of survival change with it

"The Colony" je mogao da bude jedan od uspešnijih kanadskih filmskih projekata. Obezbeđen je budžet od 16 miliona dolara, angažovani su pomalo zaboravljeni Bill Paxton i Laurence Fishburn, kao i Kevin Zegers, po mom mišljenju jedna od najvećih nada horor žanra, mladić koji je već snimio gomilu filmova, a koji ne izbegava pojavljivanje u nama omiljenom žanru. 
Ipak, dobro ste pročitali, ovo je MOGAO da bude uspešan projekat, međutim stvoreno je tek gledljivo delo, koje nažalost ne nudi nikakve novitete, tema je prilično prežvakana, a korišćenje CGI efekata prešlo je sve granice ukusa.
Radnja je dakle neoriginalna: čovečanstvo je želelo da kontroliše poludelu klimu pa je izgradilo moćna i kolosalna postrojenja kojim je to i uspelo, sve dok se nisu sva odredom - pokvarila. To je izazvalo novo ledeno doba, glad i izumiranje. Na planeti je ostalo tek nekoliko podzemnih skloništa u kojima obitavaju preživeli čije brojno stanje smanjuje grip. U jednom takvom skloništu, koje uspeva da opstane proizvodnjom semena biljaka nalaze se naši glavni junaci koje muče uobičajene muke, sve dok ne dobiju S.O.S. poziv iz najbliže ispostave. Njihova izvidnica odlazi tamo i suočava se sa opasnošću većom od prirode - kanibalima koji ih prate nazad do skloništa.
Ono što je za pohvalu je izbor lokacija za snimanje, reč je o nekadašnjim postrojenjima NORAD-a što radnji daje autentičnost. Međutim, mnogo drugih stvari ne štima - previše je klišea u radnji. Ovi kanibali više liče na nekakve zombije, brzi su, veoma izdržljivi i snažni, a istakao bih i izbor Drua Viervegera za vođu ove brutalne grupe kao dobar, jer njegova specifična pojava mu obezbeđuje dosta sličnih uloga i dečko ima popriličan broj snimljenih horora kao epizodista. E sad, ovakav tip negativaca ne znam da li je dobra ili loša strana, lično više bih voleo da je reč o pravim zombijima ili pravim kanibalima koji govore, a ne da se izgubili moć govora i samo jurcaju za hranom.
Ovo je fino upakovan film, ne preterano originalan i sa podosta mana (između ostalog i slabo iskorišćeni Fishburn a naročito Paxton), ali treba mu dati priliku, jer kakva se sve smeća snimaju ne vidim zašto "The Colony" ne bi dobio šansu, bar za jedno gledanje.

The Demented (2013)

"Šest prijatelja sa fakulteta u želji da provedu vikend van grada nalaze se u ogromnoj vikendici jednog od njih. Njihovu zabavu prekida teroristički napad hemijskim oružjem i ubrzo započinje njihova borba za opstanak dok su okruženi lokalnim stanovništvom koje je zaraženo virusom pretvoreno u krvožedne pobesnele zombije."

Ko prati ovaj blog (a i ko je pratio raniji na hororfilmovi.blog.rs) upoznat je da sam ljubitelj filmova koji imaju za temu ili klasičnu zombi infestaciju ili razne varijante svakojakih zaraženih ljudoždera (zombija koji i nisu zombiji). Ipak, ono što svakog fana ovog podžanra ne raduje je ozbiljan pad kvaliteta ovih filmova kao i činjenica da je u pitanju obrađivanje ipak suviše uske teme kojoj se nema mnogo šta dodati novog ili svežeg. Kada se na to doda uglavnom očajan budžet i oslanjanje na CGI efekte, onda ni ne čudi što retko koji film pređe prag i zasluži prelaznu ocenu. Nažalost, čak su se i neki bolje producirani filmovi loše pokazali. Uprkos svemu tome, kad god sam u prilici pogledam neki film o zombijima nadajući se ludo da će se pojaviti nešto u stilu rimejka "Dawn of the Dead", "28 Days Later..." ili Rodriguezovog ludila "Planet Terror".

I pošto je ovde reč o low budget ostvarenju, a po kratkom opisu radnje vidite i sami da ne treba očekivati ništa novo, moram vam potvrditi vaše sumnje - "The Demented" je ispodprosečan film koji na kraju odlazi u nebulozu. Pokušano je da se razviju likovi, ali je to odrađeno traljavo - pre svega reč je o šest mladih, lepih, sportski građenih, akademski obrazovanih ljudi koji ipak odudaraju od normalnih studenata, njihovi odnosi su zamršeni na glupav način, a glavni lik je iritirajući "gospodin Savršeni" koji sem gledalaca najviše nervira svoju devojku. Njegova sudbina ipak nije očekivana i to je jedan mali twist u radnji i možda jedina pozitivna stvar u filmu. Moje zamerke pre svega idu na račun tih zaraženih ljudi, toliko su jadni koliko su normalnog izgleda. Sem toga, scenario pati od brojnih gluposti kao npr. kada crnac skrlja nogu i jedva šepa, a kada ga jure ovi brzi zombiji uspeva da im pobegne. Kako bi povećao napetost režiser se zaigrao sa drmusanjem kamermana što me je nerviralo. A šta tek reći o kraju filma? Slobodno mogu da ga ocenim kao jedan od najbednijih, najglupljih i najbezveznijih u poslednje vreme. Možda zbog te završnice vredi pogledati ovaj film kako biste se čudili da li je moguće da ste tako nešto upravo odgledali ili je neka šala u pitanju. U stvari, možda ipak da ne gubite vreme na tako nešto.

V/H/S/2 (2013)

Who's tracking you? Putem kojim je krenuo originalni 'V/H/S' nastavio je, logično je, njegov nastavak, očekivano nazvan 'V/H/S/2'. Prvi deo je uz sve svoje nedostatke, za mene bio prijatno iznenađenje, jer u moru očajnih horora ponudio je izvesnu dozu strave i užasa, a bio je i solidno zamišljenog koncepta pošto vredi s vremena na vreme pogledati poneki omnibus. Osim najveće zamerke, a to je medij koji je izabran u originalu, nastavak je preuzeo i koncept da neko pronađe te čudne, morbidne, jezive snimke. Ovoga puta reč je o paru privatnih istražitelja koji provaljuju u kuću nestalog studenta i otkrivaju kolekciju VHS kaseta. U odnosu na original, ova osnova filma je manje uverljiva, a i stara boljka ostaje - neozbiljnost i naivnost nekoga ko upadne u čudno zamračenu kuću, u kojoj se prosto oseća zlo, pa uz sve to se šetka po kući, pretražuje je kao da ima 12 spratova i 76 soba i kupatila, ima vremena da pogleda određene trake pa ga tek onda zadesi sudba kleta. 'V/H/S/2' nam donosi priču manje od originala tako da ima praktično 5 segmenata - jedan osnovni koji se proteže kroz čitav film i 4 na VHS kasetama. Ovoga puta, od ekipe koja je radila na 'kecu', vraćaju se Simon Barrett (nanizao je scenarije za nekoliko horor filmova 'Dead Birds', 'Red Sands', 'Frankenfish', 'A Horrible Way to Die', 'You're Next') i Adam Wingard (režirao poslednja dva navedena od Barretta i još neka horor smeća, a ovde čak i glumi glavnog lika u jednoj od pričica). Njih dvojica su ovoga puta dobili pojačanja u vidu Jasona Eisenera režisera krvoliptačkog promašaja 'Hobo with a Shotgun', Garetha Evansa i Timo Tjahjantoa (prvi snimio vrhunsku akciju 'Serbuan maut') i dvojca Gregg Hale-Eduardo Sanchez (prvi je bio producent, a drugi jedan od režisera 'The Blair Witch Project'-a). A sad da pređem na segmente.  Prvi segment 'Clinical Trials' je režirao Adam Wingard. Reč je o ghost priči tj. o liku koji izgubi oko u saobraćajnoj nezgodi pa pristane da mu ugrade neko elektronsko oko i da bude neka vrsta dobrovoljca za ovu revolucionarnu metodu. Međutim, to oko mu omogućava da vidi duhove mrtvih ljudi koji naseljavaju njegovu predivnu kuću. Kao što možete da primetite, ideja nije ni originalna, a ni preterano zanimljiva, a kad se na to doda traljavo objašnjenje, još jedna pacijentkinja kojoj su ugradili slušni aparat pa čuje duhove i očekivani epilog, dobije se prilično besmislena priča, sa istina, par dobrih cimalica, ali to je jedini kvalitet. Drugi segment 'A Ride in the Park' je delo 'Blair Witch' dvojca. Za razliku od filma koji ih je proslavio, ovde nije reč o vešticama, već o zombijima i kako jedna bezazlena vožnja bajsa kroz prirodu a la Košutnjak može da postane najgora noćna mora. Priča kao priča nije ništa posebno, ali za pohvalu je izgled zombija, njihova transformacija, kao i efekti masakra koji prirede u jednom izletištu. Evans i Tjahjanto internacionalizovali su 'V/H/S/2', pa se njihov segment 'Safe Heaven' odvija valjda negde u Indoneziji, na mešavini lokalnog i engleskog jezika. Priča prati ekipu snimatelja koja prati jednu versku sektu i njihovog vođu zvanog Tata. Oni pokušavaju da raskrinkraju tu bolesnu organizaciju u kojoj obožavani verski lider spava sa devojčicama, ali na njihovu nesreću, ovaj ih prima u sedište sekte neposredno pred završno žrtvovanje i prizivanje nečastivog. Ovaj segment je najbrutalniji, najkrvaviji i pun akcije, a mogu reći i najzanimljiviji. U četvrtom segmentu tema su ponovo vanzemaljci kao što mu i ime kaže 'Alien Abduction Slumber Party'. Iza njega stoji Eisener i on se bavio pričom o klincima koji ostvare bliski susret s vanzemaljcima. Po meni, moglo je lagano bez ovog segmenta, nikako mi se ne uklapaju vanzemaljci u ionako neverovatan miks raznih horor tema.  I na kraju, poslednji (i prvi i među) segment je nazvan 'Tape 49', o pomenutim privatnim istražiteljima. On je Barrettovo delo, jeste jeziv (ili više odvratan na kraju) ali ne preterano zanimljiv zbog svih onih boljki koje ga muče - neozbiljnost istražitelja, odlaganje njihove sudbine, beskrajno istraživanje dvospratne kuće, opet neka vrsta zombija ili možda demona. Kad se sve sabere i oduzme, 'V/H/S/2' deluje mi kao dosta lošiji od originalnog filma. Priče su manje jezivije, neke su besmislenije, a na ruku mu ne ide ni to što ne nudi apsolutno ništa novo u osnosu na originalni koncept. Verovatno je na utiske uticalo i preveliko očekivanje, jer sam čitao kritike koje su ovaj nastavak veličale u odnosu na prvi deo.

State of Emergency (2010)

The End is Near.

Niskobudžetni film "State of Emergency" imao je budžet od skromnih 1,3 miliona dolara. Osim Turnera Claya, još jednog novog režisera u žanru, i manje-više uglavnom nepoznatih glumaca, to se značajno odrazilo i na davanje akcenta dramskom elementu, ali i na efekte kada su u pitanju zaraženi (reč je o još jednom filmu o nepotpunim zombijima).

Jedan američki gradić je u haosu, jer je eksplodirao podzemni magacin opasnih hemijskih materija. Ubrzo posle eksplozije koja uzrokuje curenje smrtonosnog gasa, građani mutiraju, a vojska stavlja čitavu oblast pod karantin i preživele ostavlja u klopci. Jim, momak koji je u opasnoj zoni, pokušava da dođe do slobode izbegavajući zaražene stanovnike gladne ljudskog mesa.

Kao što se da primetiti iz kratkog opisa radnje, "State of Emergency" ima osnovni problem kao i većina filmova čiji su glavni protagonisti zombiji. Pre svega je ona neoriginalna, izlizana, klišeizirana i - osuđena na propast. "Vaš verni pripovedač" je jedan od najvećih fanova zombija, ali i čovek koji je ektremno nezadovoljan stanjem u ovom podžanru. Od rimejka "Dawn of the Dead", "28 Days Later..." i španskog "Rec", mogu da konstatujem da sam pogledao dosta filmova ove tematike i tek su Rodriguezov "Planet Terror" i portugalski kratkometražni "I'll See You in My Dreams" bljesnuli (uz ogradu da sam eventualno neki naslov zaboravio) dok je sve drugo bilo mahom žalosno. Možda da izdvojim i "Dead Snow". Razlog je jednostavan - ovu prežvakanu temu treba obraditi na odgovarajući način koji mora da je osveži. Da li je to dobra lokacija, odlične maske, vremenski period, uglavnom ključ je dinamika radnje, ali i što manje kompjuterskih efekata. "State of Emergency" je zbog malog budžeta izabrao put da istakne odnose nekolicine preživelih koji moraju da sarađuju ako žele da se izvuku živi. Iako su glumci nepoznati, oni su prilično solidno odradili ono što je bilo do njih. Što se tiče šminke i maski, to i nije nešto za pohvalu, a još mi se nije svidelo ni to što je film prilično mlake atmosfere, kao ni to što ne daje pravi odgovor zbog čega su glavni junaci imuni.

Ipak, "SoE" donosi i neke novine ili bar retko viđene stvari - preživeli su mnogo složeniji nego kako to obično biva u zombi filmovima u kojima sve najgore ljudske osobine isplivaju na površinu, a čak i kraj nije onakav na kakve su nas ovi filmovi uglavnom navikli. U moru loših zombi filmova poslednjih godina, ovaj i nije toliko slab, ali je svako daleko od nekakvog epohalnog dela. Još ćemo se načekati tako nečega...

Automaton Transfusion (2006)

Blood...Will...Run

   

Početkom sedamdesetih, kada je cela Amerika bila zabrinuta onim što se dešava u Vijetnamu,  vojne snage SAD su tajno razvijale projekat oživljavanja leševa, u nadi da će uspeti da šalju mrtvake u borbu umesto živih ljudi. Medjutim, eksperimenti su ugašeni kada se pokazalo da oživljeni leševi ne mogu da kontrolišu glad za ljudskim mesom.

 

Trideset godina kasnije, vojska odlučuje da nastavi projekat. Grad Grover, zbog zabačenosti, postaje centar testiranja. Bez upozorenja, eksperimenti kreću u zastrašujuće pogrešnom pravcu u Groveru i mrtvi besne po gradu i okolini jedući svakog na koga naidju.

U gradu koji su preplavili zombiji, grupa srednjoškolskih maturanata im se suprotstavlja i pokušava da nadje lek za ovu smrtonosnu bolest.

Zaista imam izvesnih problema da analiziram ovaj film, pre svega zbog njegovih dobrih i loših strana. Prosto se mučim da izaberem šta će prevagnuti.

Osvrt ću početi jednim kuriozitetom. Naime, kada sam pretražujući IMDB, pronašao ovaj film, bio sam iznenadjen visokom ocenom od strane posetilaca tog sajta. Iako je jako malo ljudi glasalo (nažalost ne sećam se tačnog broja, ali znam da je bilo sigurno ispod 100) ocena je bila i više nego «jaka», čak 8.0! Pošto je proteklo mesec-dva dana od tog trenutka do trenutka kada sam nabavio film, čisto iz znatiželje, ponovo sam posetio IMDB i bio neprijatno šokiran lošom ocenom – sa fantastičnih 8.0 ona je pala na neverovatnih 4.1! E sad, da li su u početku glasali samo autori filma sa glumačkom postavom, ne znam, a možda su se na spisku glasača našli i mrtvi (kao na Slobinim izborima)?

Ipak, da se vratim na radnju filma. «Automaton transfusion» ima zanimljiv početak, i iako deluje jeftino (a i jeste imao veoma nizak budžet), efekti su veoma realistično odradjeni. Film obiluje akcijom, glavna četvorka je u stalnoj jurnjavi u pokušaju da preživi, krvi ima na sve strane, kao i čupanja različitih delova tela, lica, a čak se u jednom trenutku i preteralo (scena u kojoj zombificirani srednjoškolac «čupa» bebu iz stomaka svojoj drugarici i slasno je proždire). Dakle, scene krvoprolića su na visokom nivou. Medjutim, neki delovi scenarija su prilično naivno napisani, i uglavnom predvidljivi, što je dosta iritantno. Primer je kad tri drugara utrče u kuću u kojoj je devojka jednog od njih, i kad udju u kuću zombiji pokušavaju da provale na ista vrata na koja oni par sekundi kasnije izlaze i gde nema ni traga ni glasa od krvožednih zombija!? Ili kada jedna od srednjoškolki prisustvuje napadu zombija na drugara u jezeru, koji tom prilikom ostaje bez obe noge, da bi se ona kasnije na šuškanje u mraku, daleko od jezera pitala da li je to on. WTF!?

Reč-dve o zombijima: oni su odradjeni u modernom «fazonu», a to znači  da su brzi, jaki i vrlo gladni, umeju da misle, u nekim scenama se čak prikradaju,  pa čak i spavaju, naravno dok ne nanjuše sveže ljudsko meso. Inače, nisu ništa specijalno zamišljeni, bar što se tiče izgleda.

Ovaj film ne pruža ništa novo, tema je manje-više izlizana i opšte poznata – neuspeli vojni eksperiment u nekoj vukojebini dovodi do katastrofe. Ono što je na mene ostavilo pozitivan utisak su efekti kao i stalna akcija dok se «ekipa» bori za život. Takodje, i pomalo zbunjujući kraj ostavlja izvesnu dilemu.

Dakle, suma sumarum, film i nije nešto, ali kratko traje (svega 75 minuta) što je takodje plus, pa nas režiser nije udavio nepotrebnim razvlačenjem priče.