The Blair Witch Project (1999)

Kada su, sada već daleke 1999. godine, NATO zlikovci™ bombardovali Srbiju, desio se jedan od najspektakularnijih filmskih projekata u filmskoj istoriji. Nepoznati Daniel Myrick i Eduardo Sanchez udružili su snage kako bi snimili tzv. found footage film po imenu "The Blair Witch Project". Za neupućene, reč je o podžanru koji predstavlja pronađene i navodno istinite snimke, koji su naravno, po pravilu vrlo šokantni ili jezivi. Ovaj podžanr nije započet pomenutim filmom, njegovi počeci sežu u davnu 1980. godinu i jezivo-realistični i ozloglašeni "Cannibal Holocaust" čuvenog Ruggera Deodata, međutim slobodno se može reći da u horor žanru postoji vreme pre i posle "Veštice iz Blera". Između "Holokausta" i "Veštice", snimljeno je tek 4 filma ovog tipa, a posle Myrick-Sanchezovog čuda preko stotinu, a spisak poznatih horora je poduži: japanski 'Noroi', serijal 'Paranormal Activity' koji se i dalje eksploatiše, 'Cloverfield', španski serijal 'REC' i američki rimejk 'Quarantine', Romerov 'Diary of the Dead' , 'The Last Exorcism', 'Grave Encounters', 'The Bay', 'The Conspiracy', 'The Dyatlov Pass Incident', 'Area 51' Orena Pelija, a radnja jednog od njih odvija se čak i na Mesecu, u filmu 'Apollo 18'.

Ono što je spektakularno kod ovog filma je podatak da su Myrick i Sanchez za njegovo snimanje utrošili tričavih 60K dolara i odlična marketinška kampanja koja je pratila najavu ovog dela, kao i izvestan kvalitet, omogućili su zaradu od nestvarnih 248 miliona dolara. Jasno je kao dan da je ovakva astronomska zarada, klasičan san prosečnog Srbina da ne uloži ništa a dobije sve, uzrokovala pravu pomamu za eksploataciju ovog podžanra. "TBWP" je imao sreću da ih zaobiđe fama koja je izmučila Deodata i njegovo čedo - publika je blagonaklono gledala na ovu jezivu priču o veštici iz Blera koja maltretira troje studenata koji istražuju legendu o njoj. "Cannibal Holocaust" je bio isuviše realan što je dovelo do optužbi da je reč o snuff filmu, plus je eksplicitno prikazano mučenje i klanje životinja što je doživelo osudu društava za zaštitu životinja, pa nije doživeo ovu tzv. sudbinu Pepeljuge poput "Veštice". Džabe kultni status, ne živi se od vazduha. Iako je, dakle, kasnije snimljeno mnogo ovakvih filmova, iako su neki od njih bili veoma dobri i odlični, tek je Orenu Peliju pošlo za rukom da sa njegovim "Paranormal Activity" ponovi čudo i ostvari finansijski uspeh ogromnih razmera.

No, da se vratim "Veštici iz Blera". Radnja je izuzetno prosta - troje studenata nestalo je u šumama Merilenda. Oni su snimali dokumentarac o lokalnom mitu o veštici i iznenada su nestali bez traga. Jedino što je ostalo iza njih bili su snimci koji otkrivaju šta im se tačno dogodilo. Kao što sam ranije pomenuo, film je imao strašnu markentišku kampanju, trejler je bio nestvarno realan, pa se i danas živo sećam kako sam se "usrao" kada sam ga video prvi put. Zaista je to bilo ludački realno upakovano i zamišljeno.

Pre neki dan, odlučio sam da nakon zaista dugačke pauze, ponovim gledanje ovog filma. Zaista se ne sećam kada sam ga poslednji put gledao, ali bilo je davno i na moju veliku žalost mnogo jači utisak je ostavio pri ranijim gledanjima nego sada. Razlog je vrlo jednostavan - oštrica straha mi je zaista otupljenja posle gledanja stotine i stotine horor filmova, a mogu da dodam da je ova pauza od nekoliko godina i prilično živo sećanje na "Paranormal Activity" uticalo na osećaj kao da gledam istu radnju samo smeštenu na drugu lokaciju. Poenta je u konceptu, da je "Veštica iz Blera" prilično dosadan film dok nešto ne počne da se dešava. Međutim, to ne utiče na moj stav da je ovo više nego dobar horor koji zauzima značajno mesto u istoriji horor žanra, samo sam ja omatorio i oguglao na neke stvari.

The Conjuring (2013)

Godina je 1971. Porodica Perron doseljava se u kuću na farmi i vrlo brzo počinju da se dešavaju neobični događaji koji eskaliraju jezivim terorom. U očajanju, oni se obraćaju istraživačima paranormalnih pojava Edu i Lorraine Warren sa vapajem da im pomognu i istraže njihovu kuću. Warrenovi će otkriti strahovitu istoriju kuće i njenih prethodnih rezidenata, a kako bi zaustavili ovo zlo, oni će morati da ulože sve svoje znanje i duhovnu snagu da savladaju ovu zlokobnu napast koja preti da uništi svakoga ko je umešan u slučaj.

"The Conjuring" je film koji potpisuje James Wan, čovek koji je odgovoran za filmove "Saw", "Dead Silence", "Insidious". Iako ima samo 36 godina, u svoj CV je upakovao veoma dobre i zapažene filmove, pa sigurno spada u kategoriju najplodonosnijih režisera današnjice kada je u pitanju horor žanr. Wan je za svoj novi projekat angažovao ponovo Patricka Wilsona, svog omiljenog glumca, kome je namenio ulogu čuvenog Eda Warrena - najpoznatijeg američkog istraživača paranormalnih pojava i demonologa, protivnici bi rekli šarlatana. Uloga njegove supruge i medijuma Lorraine, poverena je Veri Farmigi, a to nije kraj poznatih i kvalitetnih glumaca koji se pojavljuju ovom filmu jer tu su i Lili Taylor i Ron Livingston u ulogama supružnika Perron.

"The Conjuring" nije imao rasipnički budžet, reč je o solidnih 13 miliona dolara, međutim odličan tajming, kampanja i određeni kvalitet filma doneli su producentima preko 155 miliona dolara zarade širom planete. Wan je nastavio niz filmova u kojima se bavi temom duhova i proganjanja započet filmom "Dead Silence", a kako je angažovan i na nastavku "Insidiousa", on će i dalje raditi na filmovima koji obrađuju ovu tematiku. Očigledno da njemu tako nešto leži, kao i to što ovo nisu klasične priče o duhovima već su obično tu upletene i veštice, pa krajnji rezultat uglavnom bude zadovoljavajući.

Ovaj njegov film je najbolje prihvaćen od kritike i publike, što je svakako uspeh pošto je reč o još jednoj priči o duhovima, a dobri poznavaoci žanra znaju koliko se često snimaju ovakvi filmovi i da je teško podariti nešto novo i spektakularno. Iskreno, "The Conjuring" jeste dobar film, kvalitetniji od ogromnog broja filmova snimljenih u poslednjih 10+ godina, međutim, ne bih se složio da je ne znam koliko opravdano oduševljenje koje ga prati. Gotovo da je reč o kompilaciji nekoliko ostvarenja koja su obeležila žanr (prvo mi na pamet padaju "The Amityville Horror", "Paranormal Activity", možda čak i "Mama"). Činjenica je da je sve to savršeno ukomponovano, ali to da nije u pitanju Bog zna šta novo malko kvari utisak. Kao i završnica koja bi bila mnogo efektnija da je otišla u suprotnom pravcu. Inače, još jedan trivijalan podatak je da su pomenuti istraživači Ed i Lorraine Warren stajali i iza "Amityvilla" koji je njihovo najpozantije istraživanje i koje im je donelo svetsku slavu. Priča koja prati ovaj film, pak, navodno je njihovo najstrašnije i najopasnije iskustvo što bi trebalo da bude poziv gledaocima da pogledaju "The Conjuring".

The Wicked (2013)

She feeds on your fear

Evo jednog filma o kome zaista nemam nameru previše da pišem, jer bolje ne zaslužuje. Reč je o američkom video on demand ostvarenju, što nam u startu govori o tome šta treba očekivati - nepoznate glumce, loš scenario, gomilu klišea i previše CGI efekata. Naslov 'The Wicked' govori sam za sebe o kreativnosti autora, takođe.

Radnja je gluplja nego uobičajeno: kao i uvek, imamo urbanu legendu o veštici koja s vremena na vreme mazne neko dete ili putnika namernika, nesposobnu policiju koja pretresa njenu kuću ali ne nalazi nikakve dokaze, otmicu jedne devojčice i nove neposlušne tinejdžere koji izazivaju sudbu kletu i odluče da utvrde da li je legenda o veštici kanibalu samo mit ili istina. Ono što je posebno glupo u ovom filmu je što je do kraja teško provaliti je li reč o veštici ili njenom duhu i način na koji ovi klinci dokazuju svoju hrabrost (ili glupost) - potrebno je da bacite kamen na veštičju kuću i ako razbijete prozor onda ste najebali. Un-fuckin'-believable!

I onda imamo dosadan uvod, jedan od klinaca je iritantna sisica, njegov stariji brat debil na kvadrat, ostali likovi su potrošna roba za koje ćete osetiti istu količinu emocije kao prema rolni toalet papira. Većina radnje se odvija u mraku, šumi ili kući što su odlične podloge za plašenje, ali to je ovde iskorišćeno na pogrešan način. CGI efekti na momente dobri, međutim pretežno nepotrebni kao na primer u scenama mlevenja ljudi gde nisu mogli da prskaju neku lažnu krv već su to odradili na računaru. Šta tek reći o kraju filma, klišeiziranom u svakom pogledu, a prevaziđenom pre deset godina? Nije ni čudo da je film naišao na očajan prijem kod gledalaca, zaista je tu malo dobrih detalja. Ono što se bar malo izdiže iznad ovog filma je lik Sammy, mlade buntovnice koja odskače od ostalih, ali i mala Caitlin Carmichael, devojčurak koji je sa svoji desetak godina snimila već 37 različitih uloga. Rekao bih da je ona nova Dakota Fanning. U svakom slučaju, 'The Wicked' je praktično gubljenje vremena.

The Lords of Salem (2012)

We've been waiting... we've always been waiting.

Tri godine nakon rada na drugom delu rimejka 'Halloween', Rob Zombie se vratio režiji, na još jednom delu na kome potpisuje i režiju i scenario. Kada je Zombie u pitanju, oni koji prate njegov rad znaju da ne odstupa od nekih pravila koje je uspostavio - jedna od ženskih uloga (ovoga puta glavna) pripada njegovoj lepšoj polovini Sheri Moon Zombie, posebnu pažnju posvećuje muzičkom delu i njegovi filmovi su izrazito nasilni.

Zombiejeva očigledna opsednutost temom veštica iz Salema, ispoljena kroz njegovu numeru "The Lords of Salem" još 2009. godine, kulminirala je ovim filmom. Radnja prati Heidi, salemsku radio voditeljku i DJ-a koja dobija misterioznu ploču sa natpisom 'poklon od Gospodara'. Bizarni zvuci sa ploče izazivaju kod Heidi seriju flešbekova iz nasilne prošlosti njenog grada. Da li ona ludi ili su se Gospodari vratili kako bi izvršili osvetu nad potomcima lovaca na veštice? 
Kao što već pomenuh, Zombie se drži određenih standarda koje je sam postavio, pa nikakvo iznenađenje nije njegova supruga u glavnoj ulozi. Sheri Moon, kao jedna od najupečatljivijih ženskih zlikovaca iz njegovih filmova 'House of 1000 Corpses' i 'The Devil's Rejects', ovde igra glavnu junakinju koja ni ne sluti kojeg je porekla i kakva je sudbina iščekuje. Ona se sasvim solidno snašla u ovoj ulozi, mada ona nije bila ni preterano zahtevna. Ono što je zanimljivo je ostali izbor glumaca. Zombie je u 'tarantinovskom' stilu izvukao neke zaboravljene asove ili ikone horor žanra pa tako u 'TLoS' glume Meg Foster, Dee Wallace, Ken Foree, Bruce Davison i Maria Conchita Alonso. 
Što se tiče muzike, ona je dosta metal što nije baš po mom ukusu, ali zato korišćenje Mocarta i njegovog 'Rekvijema u D-Molu' zaslužuje pohvalu, kao i glavna tema tj. ta morbidno-bizarna stvar koja se nalazi na pomenutoj ploči koju dobija Heidi. Nju potpisuju John 5 i Griffin Boice i mogu da kažem da odavno nisam čuo neku horor temu koja zvuči ovako jezivo i neprijatno. Koga zanima, može je preslušati:

A kada je reč o nasilnoj komponenti Zombiejevog rada, mislim da 'The Lords of Salem' deluju dosta pitomije od njegovih ranijih radova. Ali je zato reč o izuzetno bizarnom delu, gde je poprilično rađeno na detaljima. Veštice su odlično odrađene, njihove maske, odeća, rituali (film otvara sjajan i strahovito realan prikaz jednog takvog rituala). Sama priča je korektna, mada ipak ne vidim neku poentu završnice što bi mogla biti moja zamerka. S druge strane, ovo uopšte nije jednostavan film i mislim da će veoma jasno podeliti gledaoce na fanove i hejtere. 'The Lords of Salem' nije baš najbolje prošao kod publike, čak su ga malo bolje prihvatili kritičari. I zaista, ovaj film ima nešto, dosta je tu kvaliteta i neuobičajenosti za današnje filmove, međutim vrlo spor tempo razvoja radnje na trenutke vas može izbaciti iz takta. Krajnji utisak je da 'The Lords of Salem' pleše na tankoj niti između dobrog ostvarenja i promašaja.

Hansel & Gretel: Witch Hunters (2013)

U nedostatku boljih i svežih ideja, Holivud se okrenuo braći Grimm i njihovoj bajci 'Ivica i Marica'. Da, dobro ste pročitali, ta bajka je iskorišćena kao okosnica sa malo drugačijim zapletom. Njih dvoje pošto spale prvu vešticu, shvataju da imaju poseban dar i oni postaju čuveni lovci na veštice širom sveta. Međutim, bliži se Noć krvavog meseca, a sada odrasli Ivica i Marica susreću se sa novim oblikom zla, moćnijim od svega s čim su se susretali i koji nosi veliku tajnu o njihovom poreklu.

Koliko je reč o ozbiljnom projektu, u finansijskom smislu, govori podatak da su 'Paramount Pictures' i 'MGM' obezbedili budžet od 50 miliona dolara. Za reditelja i scenaristu je izabran Norvežanin Tommy Wirkola koji u CV-ju ima solidni 'Død snø'. Konačno, lista angažovanih glumaca je takođe zvučna i međunarodna - predvode ih britanska zvezda u usponu Gemma Arterton i sve zauzetiji Jeremy Renner, a tu su i fatalna Holanđanka Famke Janssen, Finkinja Pihla Viitala (igrala u filmu 'Reykjavik Whale Watching Massacre'), preslatka plavušica iz Norveške Ingrid Bolsø Berdal (glavna zvezda skandinavskih horor hitova 'Fritt vilt 1 i 2'), te Šveđanin Peter Stormare.

Ne znam zbog čega, ali 2013. godina se može slobodno nazvati godinom Ivice i Marice. Osim ovog filma, 'Asylum' je kao i uvek snimio svoju krš verziju 'Hansel & Gretel', to se i očekivalo kad god se od nekog filma očekuje da bude veliki hit i orobi bioskopske blagajne. Međutim, ove godine su izašla još dva naslova sa ovim glavnim junacima - 'Hansel & Gretel: Warriors of Witchcraft' i 'Hansel & Gretel Get Baked'. Treba li da napomenem da je reč o promašajima poput 'Asylumovog'?

No, da se vratim holivudskim 'H & G: Witch Hunters'-ima. I pored značajno uloženih sredstava, solidnom izboru kada je reč o režiseru i sasvim zadovoljavajuće glumačke postave, film je jedva povratio uložen novac - bioskopska publika nije zatajila, ali sigurno je da su producenti očekivali mnogo više od nešto više od 55 miliona dolara. Publika film i nije tako loše prihvatila, reč je o gotovo porodičnom fantasy filmu s tragovima horora, pa mlađima i može da bude zanimljiv i zabavan, međutim za prekaljene filmofile ovo je ipak usiljen film sa dosta humora za široke narodne mase, glupave priče i preteranog korišćenja CGI efekata. OK je to kad su u pitanju akcione scene, ali maske veštica i izgled njihovog sluge trola Edwarda su razočaravajuće. Toliki budžet, a slaba mašta. Sve ovo je uticalo na filmske kritičare koji su sasekli film i unakazili u svojim kritikama. Jedan od dokaza je i skor 21/100 što mu na nekoj skali od 1-5 predstavlja dvojku. Što se mene tiče, ne bih bio toliko grub, ali 'Hansel & Gretel: Witch Hunters' sigurno nije delo kome ćete se vraćati.

La Terza Madre (2007)

If she lives, we all die.

Ovo je poslednji deo trilogije «Three Mothers» čija se radnja odvija u Rimu i koji je vezan za Majku suza (Mater Lachrymarum) – Treću majku. Na groblju u Viterbu pronadjena je drevna urna. Kada je otac Brusko otvori, izaziva talas nasilja u Rimu: broj pljačaka, silovanja i ubistava se ubrzano povećava, dok nekoliko misterioznih žena opakog izgleda dolaze sa svih strana sveta u Rim i okupljaju se u gradu. Svi ovi dogadjaji povezani su sa povratkom Mater Lacrimarum, poslednje od tri moćne veštice koje su širile teror i smrt vekovima. Sama protiv vojske veštica i demona, Sara Mendi je jedina osoba koja je preostala da spreči Majku suza da uništi Rim. Ona mora da otkrije svoje skrivene natprirodne moći uz pomoć duha njene majke i da se suprotstavi zloj veštici u raskošnoj palati Varelli. 

“La Terza Madre” je svakako film koji vredi pogledati, pre svega zbog velikog maga Daria Arđenta. Glavni kvalitet filma je fantastičan, mračan ambijent i sumorna atmosfera u prelepom Rimu, gde talas nasilja izaziva pravi haos. Naravno, režija je takođe perfektna, kao i gluma Azije Arđento. Priča je klasična, o borbi dobra i zla, u koju biva upletena nesigurna studentkinja arheologije, nesvesna da je ona glavni adut na strani dobra. U spletu okolnosti, gde može da veruje samo retkima, a opasnost vreba sa svih strana, vođena duhom njene majke bele veštice, Azija Arđento se verno uživela u ulogu Sare Mendi.

Veštice su moderne, prilično iritantne, mada na njih nije stavljen akcenat. Veći utisak su ostavili jedan od sledbenika Majke suza koji likvidira prijateljicu Sarine majke i njenu ljubavnicu kao i majmun koji se u filmu pojavljuje kao neka vrsta izvidnika i oglašava se zastrašujućim vriskom.

 

 

Što se tiče krvoprolića, ubistva su prilično detaljno prikazana, ima jako puno klanja, a svakako upečatljive scene su ubistvo oca Johanesa od strane opsednute služavke, ubijanje veštice Katerine u vozu, ubistvo medijuma Marte Kolusi kao i završna scena sa Majkom suza. Ipak, filmu se može ponešto i zameriti. Naime, u nekim trenucima radnja mi je bila zamorna, kao da se prerano počelo sa akcijom, te mi se ponekad činilo da gledam dramu. Radnja je prilično prežvakana i ne donosi ništa novo. Takođe, moja lična zamerka je i to što nisam fan filmova o veštičarenju i vešticama, te i zbog toga ne smatram ovaj film nečim spektakularnim. Jednostavno, nećete mnogo izgubiti ako ga pogledate, ali nećete mnogo ni dobiti.

Dodatak: Trilogija «The Three Mothers»

«La Terza Madre» je poslednji film Ardjentove trilogije poznate po imenu «The Three Mothers». Trilogija je labavo zasnovana na likovima iz sekcije «Levana and Our Ladies of Sorrow» iz poeme Tomasa de Kvinsija (Thomas de Quincey) «Suspiria de Profundis». Poema prikazuje postojanje tri žene koje su personifikacija tuge: Mater Lachrymarum (Majka suza), Mater Suspiriorum (Majka žalosti) i Mater Tenebrarum (Majka tame). Dario Ardjento i Darija Nikolodi uobličili su de Kvinsijeve «Tri nesrećnice» u tri zle veštice koje vladaju svetom suzama, žalošću i senkama. Kada je objavljen 1977. godine, prvi film iz trilogije, «Suspiria» je predstavila glavne stilske elemente ovog serijala, uključujući istaknuto korišćenje osnovnih boja i razradjene scene za svako ubistvo. Nastavak, «Inferno», razvio je priču o tri veštice, radnja je smeštena u Njujork (u prvom filmu se odvijala u Frajburgu) i film je prikazan 1980. godine.

Priča o «Tri Majke» počinje početkom XI veka, kada tri sestre stvaraju ubistvenu umetnost veštičarenja na obalama Crnog mora. U godinama koje slede, one lutaju svetom i prikupljaju veliko lično bogatsvo i moć, ostavljajući za sobom samo smrt.

Krajem XIX veka, veštice dozvoljavaju Vareliju, italijanskom arhitekti koji živi u Londonu, da osmisli i konstruiše tri impozantne gradjevine. Iz ovih očaranih kuća nalik tvrdjavama, «Tri Majke» vladaju svetom. Po Varelijevim memoarima koji su nazvani «Tri Majke» od strane nepoznatog kolege, arhitekta je suviše kasno spoznao zlu prirodu ovih žena. Rezidencije koje je on dizajnirao postaće centri izopačenosti da će zemlja na kojoj su podignute postati kužna. Neprijatan, gorki miris zla već ispunjava oblast okružujući dom Majke tame (Mater Tenebrarum).

I Majka žalosti (Mater Suspiriorum) i Majka tame tvrde da su Majke oličenje smrti.

Mater Suspiriorum

Mater Suspiriorum (Mother of Sighs), je najstarija od “Tri Majke”. Njeno pravo ime je Helena Markos. Poznata je i kao Crna kraljica. Glumica koja je odigrala ulogu Helene u filmu “Suspiria” je bila nepoznata. Po tvrdjenju Džesike Harper vešticu je glumila 90-ogodišnja bivša prostitutka koju je Dario našao na ulicama Rima. Helena Markos, grčka emigrantkinja, bila je proterana iz mnogih evropskih zemalja i napisala je nekoliko knjiga. 1895. godine osnovala je “Tanz Akademie”, plesnu akademiju, školu plesa i okultnih nauka, u Crnoj šumi pored Frajburga u Nemačkoj. Lokalno stanovništvo je se plašilo, pretpostavljajući da je veštica. Kako je njeno bogatstvo raslo, rasle su i sumnje u njenu pravu prirodu. Da bi skrenula ovo neželjeno ispitivanje, iscenirala je sopstvenu smrt u požaru, 1905. godine. Kontrolu nad Akademijom, koja je postala isključivo baletska škola, dobila je Helenina najbolja učenica. U stvarnosti, to je bila Helena lično. Akademija je nosila ploču na kojoj je pisalo da je tu nekada živela Deziderijus Erazmus.

U “Suspiriji”, Markosova je direktorka čije prisustvo prikriva njen ansambl veštica, koji predvodi Gospodja Blank. Mlada Amerikanka Suzi Benjon otkriva skrivene odaje ispod škole posle smrti nekoliko učenica. Ostarela veštica pokušava da koristi svoju magiju da ubije devojku, ali njene moći, uključujući nevidljivost, stvaranje iluzija i telekineza, pokazuju se nedovoljnim prikladno njenom iznurenom stanju. Benjonova pobedjuje Markosovu ubadajući je u vrat. Veštičina smrt uzrokuje propast zdanja i ansambla.

U filmu “The Mother of Tears” saznajemo da je pre dogadjaja koji su se desili u “Suspiriji”, Eliza Mendi, bela veštica tražila je da se sukobi sa moćnom i zlom Helenom Markos. One su se borile u Frajburgu i Markosova je ubila i Elizu i njenog supruga. Kako god, Eliza uspeva da oslabi Majku žalosti do stanja nalik veštičijem, u kakvom se pojavljuje u “Suspiriji”. Njena ćerka je Sara Mendi.

Mater Tenebrarum

Mater Tenebrarum (Mother of Darkness/Shadows), je najmladja i najokrutnija od “Tri Majke”. Ona nema pravo ime, a dom joj je smešten u Njujork i krštena je 1910. godine. Kućni broj je 49 i na kući se nalazi ploča sa natpisom da je tu nekada živeo Džordž Ivanovič Gurdjijef.

U “Infernu” glavnu ulogu igrala je Veronika Lazar. Ona je u većem delu filma prerušena u medicinsku sestru profesora Arnolda. U završnici, Mark Eliot silazi u utrobu njene zapaljene kuće. On otkriva da je Arnold u stvari arhitekta Vareli i zapravo rob Majke tame. Kada Eliot dodje do nje, Majka tame kuka kako će sve biti spaljeno, baš kao pre. Nakon što zatvori sobu ona se psihotično smeje, nejasno govori i nestaje. Ipak, njen odraz ostaje u ogledalu i izbija kasnije kao smrt. Eliot beži iz sobe razvaljujući vrata. U završnoj sceni, skeletasta Majka tame strada u plamenu njene raspadajuće kuće.

Mater Lacrimarum

Mater Lachrimarum (Mother of Tears), je najlepša od “Tri Majke”. Kao Majka tame, njeno pravo ime nije poznato. U filmu “Inferno” nagadja se da bi njena kuća mogla biti u Rimu, locirana u blizini Filozofske biblioteke gde Sara oseća čudan miris u vazduhu. U filmu “The Mother of Tears”, kuća Majke suza je palata Vareli.

U “Infernu” Majka suza pokušava da opčini Marka Eliota tokom časa muzičkog u Rimu. Po Ardjentu, Anja Pjeroni nije ponovila svoju ulogu Majke suza u “The Mother of Tears” zbog toga što danas ima petoro dece!

Majku suza u filmu “The Mother of Tears” igra izraelska glumica Moren Atijas. Veštica miruje vekovima u Rimu i budi se kada Sara Mendi otvori urnu u kojoj se nalazi njena najmoćnija relikvija – crvena tunika. Dok njene pristalice izazivaju haos u gradu, Majka suza se krije u podzemnim katakombama ispod njene palate, stičući snagu.