The Last Days on Mars (2013)

Grupa astronauta istraživača odbrojava poslednje sate misije na Marsu. Uskoro im stiže zamena, a oni jedva čekaju da se posle dugo vremena vrate na Zemlju i završe sakupljanje uzoraka. Međutim, nisu računali na ludog Srbina koji otkriva živi organizam i krijući tu tajnu od ostatka ekipe, povuče potez koji će ugroziti čitavu misiju.

"The Last Days on Mars" ovogodišnji je SF horor film, koji nam stiže iz britansko-irske koprodukcije. Za jedan evropski SF horor film, imao je budžet od sedam miliona funti što je iskorišćeno za solidne efekte za dočaravanje površine crvene planete i angažman poznatih glumaca kao što su Liev Schreiber i Olivia Williams. Kad pominjem glumce, onda ne mogu da zaobiđem Gorana Kostića koji glumi ovog srpskog astronauta Marka Petrovića. Reč je o sarajevskom Srbinu koji je izgradio karijeru glumeći u nekoliko anti-srpskih filmova, a najpoznatiji je svakako po ulozi psihopate s tetovažom na čelu "Umro pre rođenja" u "The Hunting Party". Da li je slučajno baš Srbin kriv za to što se kasnije izdešava ne znam, ali očigledno da ovaj lik bez problema i ikakvih moralnih granica igra ovakve uloge. Realno, trebao je da pita svog agenta da li je taj scenarista pri sebi kad je od svih naroda izabrao baš našeg čoveka da se šetka Marsom. Mada, možda je to s druge strane ostvarenje one čuvene da smo mi Srbi nebeski narod, da se malo našalim.

Uglavnom, kada taj Marko Petrović napravi sranje, i ostali članovi ekspedicije saznaju za vanzemaljsku formu života tj. nekakve gljive, lišajeve ili bakterije (šta već) koje njihove mrtve kolege pretvaraju u neku vrstu zombija i započinje borba za opstanak, kao i borba da se obustavi dolazak zamenske misije kako i njihovi životi ne bi bili ugroženi.

U slobodnom prevodu, dešava se nešto što je već viđeno, borba grupice ljudi na malom, klaustrofobičnom prostoru, otežana mnogim realnim teškoćama specifičnim za obitivanje na toj planeti. "Last Days on the Mars" pokušava da taj šablon razbije dramskim segmentom i raznim moralnim dilemama i obrtima, ali u tome ne uspeva u potpunosti. Jednostavno, moj utisak je da ovo nije ni po čemu značajan film, mada za nekog ko je gledao mnogo manje horor filmova verovatno može biti i solidno ostvarenje. Ipak, ako već neko želi da uživa, a voli ove SF/horor kombinacije, onda svakako uvek treba pre da izabere repriziranje serijala "Alien".

The Dyatlov Pass Incident (2013)

Čuveni finski filmski radnik Renny Harlin, koji između ostalog stoji iza naslova 'Strava u Ulici brestova 4', 'Umri muški 2', 'Alpinista', 'Deep Blue Sea', 'Driven', 'Exorcist: The Beginning', 'The Covenant', 'Mindhunters', ponovo se vratio u horor vode filmom "The Dyatlov Pass Incident". Projekat je nosio dugo radni naziv "The Devil's Pass", pa će ga neki od vas prepoznati po tom nazivu. Ovo je još jedan američki film koji se reklamira pod čuvenom holivudskom "krilaticom" da je "zasnovan na istinitim događajima". Kao što naziv filma sugeriše, reč je o misterioznoj pogibiji devet sovjetskih kros skijaša čija su tela pronađena u blizini njihovog kampa, a četvoro leševa je imalo povrede grudi i glave, dok je jedan leš pronađen bez jezika. Ta tragedija dogodila se davne 1959. godine, a verovali ili ne, njena misterija je i danas tema raznih teorija - od toga da ih je napao jeti ili tako neko snežno biće, preko vanzemaljaca, pa do, po meni najverovatnije teorije - da je te nesrećnike zatrpala lavina i da su se svi izvukli iz šatora, ali ubrzo pomrli od hladnoće.

Nažalost, Harlin nije odoleo trendu found footage filmova pa je "The Dyatlov Pass Incident" u stvari zapis o putešestviju američkih studenata koji dolaze na "Mrtvu planinu" (da, da, to je zaista naziv na jeziku lokalnih domorodaca, ali odnosi se na odsustvo divljači, a ne prisustvo zombija ;-) ), s ciljem da dođu do Prelaza Dijatlov kako bi rekonstruisali misteriozni događaj i eventualno saznali nešto više. Ovoga puta, ne radi se o FFF koji će vas izluđivati drmusanjem kamere, ovde je to izvedeno dosta podnošljivije, međutim, skoro do samog kraja čekaćete na akciju, a sve pre toga je prilično smarajuće čavrljanje. I kada se u filmu napokon nešto počne događati, Harlin počinje da gubi konce i počinje nabacivanje nekoliko horor tema - Filadelfijski eksperiment dominira, a frapantno je kako tamo neki američki kamerman zna ama baš sve o tom događaju. Sve to deluje dosta konfuzno, možda se i prebrzo odvija rasplet, pa krajnji utisak nije pozitivan. Moglo je to bolje da se sprovede, ali ako je u nečemu "The Dyatlov Pass Incident" uspeo to je da me zaintrigira da ga pogledam bar još jednom i razrešim eventualne dileme. Ono što bih svakako istakao i pohvalio je pojavljivanje nekakvih spodoba, koje npr. u traileru deluju pomalo bez veze, a u filmu nisu tako loše scene s njima. Kao i završna scena koja je vrlo jeziva. Šteta, ovo je imalo potencijala, pre svega zbog zanimljive priče i svih tih teorija koje je prate...

Tremors (1990)

They say there's nothing new under the sun. But under the ground...

Stanovnici jednog gradića u zabiti postepeno postaju svesni čudnih bića koja žive pod zemljom i ubijaju njihove komšije jednog po jednog. Ono što ih zbunjuje su pitanja kakva su to bića i odakle dolaze? Istovremeno, u okolini gradića jedna seizmološkinja vrši istraživanja i registruje velika podrhtavanja tla koja su posledica kretanja opasnih stvorenja koja iskaču bez upozorenja. Lokalni žitelji, zarobljeni u svom odsečenom gradiću, moraju sami da nađu izlaz iz bezizlazne situacije i obračunaju se sa moćnim neprijateljem.

"Tremors" je horor komedija iz 1990. godine o grupi ljudi u gradiću u Nevadi koji se bore sa podzemnim crvolikim stvorenjima koja su nazvana graboidi. Posle velikog uspeha ovog filma usledili su nastavci "Tremors 2: Aftershocks" i "Tremors 3: Back to Perfection", jedan prequel "Tremors 4: The Legend Begins" i televizijska serija "Tremors: The Series". Takođe, u novembru 2008. godine pomenuto je da bi mogao biti snimljen još jedan nastavak "Tremors: The Thunder From Down Under".

Možda ne mogu da tvrdim sa 100%-nom sigurnošću, ali ovaj kultni film je svakako jedan od najboljih iz kategorije monster movies. Kao takav, ima brojne kvalitete. Priča je zabavna i otkačena (gradić ima 14 stanovnika i jedan jedini put ka civilizaciji koji pametni graboidi blokiraju), sa skupinom čudnih, ali dragih likova. Sam gradić "Bogu iza nogu" je realno prikazan, sa učmalom i monotonom atmosferom, ali i žiteljima koji se složno udružuju protiv moćnijeg protivnika. 

Kada započne akcija, tj. kada stanovnici postanu svesni graboida, ona ne prestaje do samog kraja. Radnja je veoma dinamična, što je veliki plus, kao i duhovit scenario. Takođe, posebno treba pomenuti i graboide. Te zloće nalik džinovskim crvima, kojima iz ogromnih usta izlaze nekakve zmijolike kreature, su odlično zamišljeni, a i realizovani. Efekti su sasvim korektni, a graboidi (o kojima više možete pročitati ovde, jer su u nastavcima detaljnije objašnjeni) su pored snage i brzine i dosta inteligentna stvorenja što stvara dodatni problem junacima filma. 

"Tremors" je jednostavno kultan film koji toplo preporučujem, naročito ako ste ljubitelji dobre akcije.

V/H/S/2 (2013)

Who's tracking you? Putem kojim je krenuo originalni 'V/H/S' nastavio je, logično je, njegov nastavak, očekivano nazvan 'V/H/S/2'. Prvi deo je uz sve svoje nedostatke, za mene bio prijatno iznenađenje, jer u moru očajnih horora ponudio je izvesnu dozu strave i užasa, a bio je i solidno zamišljenog koncepta pošto vredi s vremena na vreme pogledati poneki omnibus. Osim najveće zamerke, a to je medij koji je izabran u originalu, nastavak je preuzeo i koncept da neko pronađe te čudne, morbidne, jezive snimke. Ovoga puta reč je o paru privatnih istražitelja koji provaljuju u kuću nestalog studenta i otkrivaju kolekciju VHS kaseta. U odnosu na original, ova osnova filma je manje uverljiva, a i stara boljka ostaje - neozbiljnost i naivnost nekoga ko upadne u čudno zamračenu kuću, u kojoj se prosto oseća zlo, pa uz sve to se šetka po kući, pretražuje je kao da ima 12 spratova i 76 soba i kupatila, ima vremena da pogleda određene trake pa ga tek onda zadesi sudba kleta. 'V/H/S/2' nam donosi priču manje od originala tako da ima praktično 5 segmenata - jedan osnovni koji se proteže kroz čitav film i 4 na VHS kasetama. Ovoga puta, od ekipe koja je radila na 'kecu', vraćaju se Simon Barrett (nanizao je scenarije za nekoliko horor filmova 'Dead Birds', 'Red Sands', 'Frankenfish', 'A Horrible Way to Die', 'You're Next') i Adam Wingard (režirao poslednja dva navedena od Barretta i još neka horor smeća, a ovde čak i glumi glavnog lika u jednoj od pričica). Njih dvojica su ovoga puta dobili pojačanja u vidu Jasona Eisenera režisera krvoliptačkog promašaja 'Hobo with a Shotgun', Garetha Evansa i Timo Tjahjantoa (prvi snimio vrhunsku akciju 'Serbuan maut') i dvojca Gregg Hale-Eduardo Sanchez (prvi je bio producent, a drugi jedan od režisera 'The Blair Witch Project'-a). A sad da pređem na segmente.  Prvi segment 'Clinical Trials' je režirao Adam Wingard. Reč je o ghost priči tj. o liku koji izgubi oko u saobraćajnoj nezgodi pa pristane da mu ugrade neko elektronsko oko i da bude neka vrsta dobrovoljca za ovu revolucionarnu metodu. Međutim, to oko mu omogućava da vidi duhove mrtvih ljudi koji naseljavaju njegovu predivnu kuću. Kao što možete da primetite, ideja nije ni originalna, a ni preterano zanimljiva, a kad se na to doda traljavo objašnjenje, još jedna pacijentkinja kojoj su ugradili slušni aparat pa čuje duhove i očekivani epilog, dobije se prilično besmislena priča, sa istina, par dobrih cimalica, ali to je jedini kvalitet. Drugi segment 'A Ride in the Park' je delo 'Blair Witch' dvojca. Za razliku od filma koji ih je proslavio, ovde nije reč o vešticama, već o zombijima i kako jedna bezazlena vožnja bajsa kroz prirodu a la Košutnjak može da postane najgora noćna mora. Priča kao priča nije ništa posebno, ali za pohvalu je izgled zombija, njihova transformacija, kao i efekti masakra koji prirede u jednom izletištu. Evans i Tjahjanto internacionalizovali su 'V/H/S/2', pa se njihov segment 'Safe Heaven' odvija valjda negde u Indoneziji, na mešavini lokalnog i engleskog jezika. Priča prati ekipu snimatelja koja prati jednu versku sektu i njihovog vođu zvanog Tata. Oni pokušavaju da raskrinkraju tu bolesnu organizaciju u kojoj obožavani verski lider spava sa devojčicama, ali na njihovu nesreću, ovaj ih prima u sedište sekte neposredno pred završno žrtvovanje i prizivanje nečastivog. Ovaj segment je najbrutalniji, najkrvaviji i pun akcije, a mogu reći i najzanimljiviji. U četvrtom segmentu tema su ponovo vanzemaljci kao što mu i ime kaže 'Alien Abduction Slumber Party'. Iza njega stoji Eisener i on se bavio pričom o klincima koji ostvare bliski susret s vanzemaljcima. Po meni, moglo je lagano bez ovog segmenta, nikako mi se ne uklapaju vanzemaljci u ionako neverovatan miks raznih horor tema.  I na kraju, poslednji (i prvi i među) segment je nazvan 'Tape 49', o pomenutim privatnim istražiteljima. On je Barrettovo delo, jeste jeziv (ili više odvratan na kraju) ali ne preterano zanimljiv zbog svih onih boljki koje ga muče - neozbiljnost istražitelja, odlaganje njihove sudbine, beskrajno istraživanje dvospratne kuće, opet neka vrsta zombija ili možda demona. Kad se sve sabere i oduzme, 'V/H/S/2' deluje mi kao dosta lošiji od originalnog filma. Priče su manje jezivije, neke su besmislenije, a na ruku mu ne ide ni to što ne nudi apsolutno ništa novo u osnosu na originalni koncept. Verovatno je na utiske uticalo i preveliko očekivanje, jer sam čitao kritike koje su ovaj nastavak veličale u odnosu na prvi deo.

Dark Skies (2013)

Fear the Dark

Majstor za specijalne efekte Scott Stewart, stao je još jednom iza kamere, iako se prethodna dva puta uopšte nije proslavio. Nakon vrlo lošeg filma "Legion" i tek malo manje lošijeg "Priest", Stewart je pisao scenario i režirao "Dark Skies". Nakon razbesnelog Boga i anđela, te vampira, on se okrenuo vanzemaljcima i osnovicu priče našao u jednoj od brojnih NLO teorija zavere o čemu se više može pročitati ovde.

Radnja prati naoko skladnu porodicu Barret koja mirno živi u predgrađu. Međutim, njihov mir i svakodnevnicu poremetiće niz neobjašnjivih i uznemiravajućih događaja iza kojih, otkriće oni, stoje opasni i smrtonosni vanzemaljci.

Stewart je za razliku od ranija dva filma, ovoga puta odustao od angažovanja Paula Bettanyja i njegov izbor Josha Hamiltona i Keri Russell je bio pravi. Pomenuti dvojac je veoma dobro i realistično odigrao roditelje sasvim prosečne, normalne porodice, koju velika opasnost vuče ka raspadu. Ipak, kao i u ranijim delima Stewart je u mnogim drugim stvarima omanuo. "Dark Skies" je imao za holivudske prilike vrlo skroman budžet (3,5 miliona $) što je svakako uticalo na malobrojnost i kratkoću scena sa vanzemaljcima. Stewart je pokušao i uspeo da ovu temu prikaže na malo napetiji i misteriozniji način nego kako smo navikli, ali to me je u više navrata nateralo da se upitam gledam li neki od filmova iz "Paranormal Activity" serijala. Iako je "Dark Skies" relativno dobro primljen kod publike (zarada je bila oko 14 miliona dolara), pa i kod kritičara donekle, na mene nije ostavio pozitivan utisak. Potpuno bi mi bilo isto i da sam propustio ovaj film, ne deluje mi da bih time nešto propustio.

Unearthed (2007)

Some secrets should stay buried.

U pustinjskoj oblasti Hat Creek, pronalaze delimično proždrane krave i farmeri sumnjaju da je stoku napao vuk. Šerif Annie Flynn dobija poziv od lokalnog farmera da obavi uviđaj kako bi dobili odštetu od države za mrtva grla. Istovremeno, obližnji put je blokiran usled saobraćajne nesreće. Annie će ubrzo shvatiti da se ne radi o vuku već o drevnom vanzemaljskom stvoru koji je poslat pre hiljadu godina da istrebi život na planeti Zemlji i koji je oslobođen zbog arheoloških istraživanja lokalnog Indijanca Kalea. Annie i Kale i grupa lokalaca i putnika namernika pokušaće da nađu način da unište stvora i spase čovečanstvo.
O filmu "Unearthed" ne nameravam mnogo toga da napišem, a naročito ne dobrog. Gledao sam ga na jednom kablovskom kanalu i doživeo razočarenje iako nisam imao visoka očekivanja. Film je pre svega jako dosadan, poslednjih pola sata sam dosadu razbijao razgovarajući sa bratom, jer bi samo gledanje filma smorilo za sva vremena. "Unerathed", realno, nema uopšte kvaliteta. Radnja je kliše, gluma je očajna i neubedljiva, naročito glavnih likova. Atmosfera u filmu je sumorna i ovo je jedan od najdosadnijih horora koje sam gledao, što znači da Vam ga svakako, NE preporučujem.

Na žalost, na internetu ne postoji nijedan screenshot iz ovog neuspešnog filma, što svakako svedoči koliko je ovo "značajno" i "kvalitetno" delo.

Body Snatchers (1993)

They'd kill...to be you.

Tinejdžerka Marti Maloun putuje tokom njenog letnjeg raspusta sa ocem, inspektorom EPA-e Stivom, maćehom Kerol i mladjim polubratom Endijem u vojnu bazu gde će njen otac vršiti inspekciju toksičnog otpada. Na benzinskoj pumpi, u WC-u preplaši je vojnik koji je savetuje da ne spava, zato što vas se oni dokopaju dok spavate.  U bazi se sprijatelji sa Džen Plat, ćerkom generala Plata koji komanduje bazom i pilotom helikoptera Timom Jangom. Marti i njen otac primete da se ljudi ponašaju čudno i ubrzo saznaju da vanzemaljci kloniraju ljudska bića u toj bazi i osvajaju planetu Zemlju.

Imao sam tu sreću da pogledam jedan od najkultnijih horor filmova “Invasion of Body Snatchers” iz 1956. godine, pa da ga uporedim i sa ovom verzijom koja nije rimejk, mada je scenario dosta sličan. U svakom slučaju, tema je ista – invazija vanzemaljaca koji kloniraju ljude i preuzimaju planetu – dok je radnja malo izmenjena. Original je svakako remek-delo, mogu misliti kakvu je paranoju izazvao kada se pojavio. Ovaj film u mnogome podseća na njega, ima zanimljivih scena i ono što je novitet je jezivi zvuk koji klonirani vanzemaljci ispuštaju. U svakom slučaju ova verzija je sa dosta više akcije i apokaliptičan je, dok u originalnom filmu čini se da ipak ima nade za spas čovečanstva. Nije loše, ali ipak preporučujem "Invasion of Body Snatchers" iz 1956. godine. 

Zanimljivo:

Novela Džeka Finija "The Body Snatchers" bila je osnova za nekoliko filmova:

- "Invasion of the Body Snatchers" iz 1956. godine 

- "Invasion of the Body Snatchers" iz 1978. godine

- "Body Snatchers" iz 1993. godine

- "Invasion" iz 2007. godine sa Nikol Kidmen i Danijelom Krejgom (poslednji Džejms Bond) u glavnim ulogama

Alien: Resurrection (1997)

Witness the resurrection.

200 godina nakon završetka iz trećeg dela, kompanija uspeva da vaskrsne Ripli kroz proces kloniranja i naučnici su uspešno izvadili Kraljicu iz nje. Medjutim, Riplina DNK se izmešala sa Kraljičinom i ona počinje da razvija odredjene karakteristike vanzemaljca. Naučnici počinju da uzgajaju vanzemaljce, ali oni ubrzo uspevaju da se oslobode. Ubrzo zenomorfi pomahnitalo jure brodom koji je na putu ka Zemlji. Kraljica radja smrtonosnu novu vrstu vanzemaljca, koji bi mogao da dovede do propasti cele ljudske rase. Ripli i banda svemirskih pirata moraju da zaustave brod pre nego što dospe na Zemlju.

Retki su serijali koji imaju kvalitet, a to «Alien» svakako jeste! Prvi deo je jedan od najboljih horor filmova ikad, ostali su ne puno lošiji. Tako je i četvrti iz serijala «Alien: Resurrection» film kome ne nedostaje napetost, akcija, adrenalin. Jedan od meni najomiljenijih filmskih likova Ripli, koju glumi Sigurni Viver, i ovde je noćna mora za jedne od najmoćnijih stvorenja u univerzumu – surove vanzemaljske stvorove koji ubijaju čisto radi ubijanja. Glumačka postava je na nivou: Sigurni Viver, Vinona Rajder u ulozi ženskog «Bišopa» , omiljeni negativac Ron Perlman. Ovaj film poseduje sve što i prethodnici iz ovog serijala: klaustrofobični ambijent, žestoku borbu za opstanak, zanimljive likove, ali i neke novitete, kao što su kloniranje i hibridnu vrstu vanzemaljca i čoveka. Dakle, «Alien: Resurrection» je film iz kategorije «obavezno pogledati».

The Thing (1982)

What you fear most... is among you.

Američku naučnu ekspediciju u smrznutim divljinama južnog pola prekida grupa naizgled poludelih Norvežana loveći i pucajući u psa. Helikopterska potera za psom se završava padom, ne ostavljajući objašnjenje te potere, jer ginu putnici u helikopteru. Tokom noći, pas mutira i napada preostale pse u kavezu i članovi tima to istražuju. Tim ubrzo shvata da vanzemaljska životna forma sa sposobnošću preuzimanja tela je slobodna i ne znaju ko je od njih već preuzet.

 

 

Jednostavno “The Thing” je film koji svaki ljubitelj horora MORA da pogleda. Kultni klasik iz 1982. u fantastičnoj režiji Džona Karpentera je remek-delo horor žanra. Ne bih želeo da Vam pokvarim utisak i zato neću puno otkrivati, ali atmosfera u filmu je neverovatno dočarana i priča je maestralno ispričana.

 

Južni pol, sneg, istraživačka baza, snežna oluja, grupa ljudi koja čim otkrije za vanzemaljski oblik života koji preuzima i klonira ljudske i životinjske oblike postaje nepoverljiva i sumnjičava prema svakome, efekti kao što su paukolika glava ili reanimacija jednog od istraživača – sve je odlično odradjeno. A šta tek reći o paranoji koja zahvata ceo istraživački tim? Kurt Rasel je odličan, ali i ostala glumačka ekipa je na nivou.