Contracted (2013)

"Contracted" je novi film vrednog filmskog radnika Erica Englanda, mladog horor fanatika koji je vrlo rano uspeo da snimi zanimljivo i simpatično delo. Reč je o nepretencioznom filmu, pravoj drami koja eskalira u horor, a svakako predstavlja jednu od najlepše ispričanih i najrealnije prikazanih zombi infestacija. Teško je napisati nešto o ovom filmu, a u neku ruku ozbiljnije ne spojlovati radnju, ali mislim da bi svaki gledalac u ranoj fazi radnje skapirao kuda sve to vodi, zato u daljem tekstu upozoravam na spojlere one koji baš žele da gledaju ovaj film bez ikakvih informacija pa da prekinu čitanje na ovom mestu.

Radnja je vrlo jednostavna - Samantha je raskinula vezu sa svojom devojkom, a patnju reši da ublaži na razuzdanoj žurci kod jedne drugarice. Iako lezbijka, tamo upoznaje tajanstvenog muškarca i posle nekoliko kratkih pića i komplimenata završi na zadnjem sedištu njegovog auta. Već narednog jutra, ona shvata da je zakačila misterioznu bolest čiji simptomi počinju na uznemirujuć način da joj uništavaju život.

Odmah da napomenem - nemojte očekivati uobičajeni zombi film, ali baš zato što je užasno realno prikazana drama kroz koju prolazi ova devojka posle nebezbednog seksualnog odnosa sa strancem, verujte da neke grozne scene izazivaju jezu i zadržavaju "Contracted" u sigurnim vodama horora. England je napravio i pun pogodak sa kastingom iako je reč o neafirmisanim ili slabo afirmisanim glumicama i glumcima. Najarra Townsend koja glumi Samanthu odlična je u ulozi ružnjikave, ali seksi lezbijke koja je ludo zaljubljena u svoju partnerku, a koja je tretira kao najveću slinu. I posle kažu da smo mi muškarci svinje. 

England je pravio i neke sitne greške u scenariju, ali one nisu drastičnije uticale na utisak: reč je o potcenjenom delu koje zaslužuje veću pažnju, jer život Samanthe koja je lečeni narkoman, preživeli samoubica, konobarica i lezbijka je verno dočaran, i kao da sam po sebi nije dovoljan horor ona doživljava još jedno stravično iskustvo koje će joj promeniti život. "Contracted" je simpatičan horor film iza kojeg stoji, rekao bih, talentovan autor, pa bih ga preporučio gledaocima, osim zaljubljenicima u veze za jednu noć na koje bi mogao da utiče negativno :-p  

The Last Days on Mars (2013)

Grupa astronauta istraživača odbrojava poslednje sate misije na Marsu. Uskoro im stiže zamena, a oni jedva čekaju da se posle dugo vremena vrate na Zemlju i završe sakupljanje uzoraka. Međutim, nisu računali na ludog Srbina koji otkriva živi organizam i krijući tu tajnu od ostatka ekipe, povuče potez koji će ugroziti čitavu misiju.

"The Last Days on Mars" ovogodišnji je SF horor film, koji nam stiže iz britansko-irske koprodukcije. Za jedan evropski SF horor film, imao je budžet od sedam miliona funti što je iskorišćeno za solidne efekte za dočaravanje površine crvene planete i angažman poznatih glumaca kao što su Liev Schreiber i Olivia Williams. Kad pominjem glumce, onda ne mogu da zaobiđem Gorana Kostića koji glumi ovog srpskog astronauta Marka Petrovića. Reč je o sarajevskom Srbinu koji je izgradio karijeru glumeći u nekoliko anti-srpskih filmova, a najpoznatiji je svakako po ulozi psihopate s tetovažom na čelu "Umro pre rođenja" u "The Hunting Party". Da li je slučajno baš Srbin kriv za to što se kasnije izdešava ne znam, ali očigledno da ovaj lik bez problema i ikakvih moralnih granica igra ovakve uloge. Realno, trebao je da pita svog agenta da li je taj scenarista pri sebi kad je od svih naroda izabrao baš našeg čoveka da se šetka Marsom. Mada, možda je to s druge strane ostvarenje one čuvene da smo mi Srbi nebeski narod, da se malo našalim.

Uglavnom, kada taj Marko Petrović napravi sranje, i ostali članovi ekspedicije saznaju za vanzemaljsku formu života tj. nekakve gljive, lišajeve ili bakterije (šta već) koje njihove mrtve kolege pretvaraju u neku vrstu zombija i započinje borba za opstanak, kao i borba da se obustavi dolazak zamenske misije kako i njihovi životi ne bi bili ugroženi.

U slobodnom prevodu, dešava se nešto što je već viđeno, borba grupice ljudi na malom, klaustrofobičnom prostoru, otežana mnogim realnim teškoćama specifičnim za obitivanje na toj planeti. "Last Days on the Mars" pokušava da taj šablon razbije dramskim segmentom i raznim moralnim dilemama i obrtima, ali u tome ne uspeva u potpunosti. Jednostavno, moj utisak je da ovo nije ni po čemu značajan film, mada za nekog ko je gledao mnogo manje horor filmova verovatno može biti i solidno ostvarenje. Ipak, ako već neko želi da uživa, a voli ove SF/horor kombinacije, onda svakako uvek treba pre da izabere repriziranje serijala "Alien".

Killer Holiday (2013)

Prvo što mi je palo na pamet posle jednoipočasovnog mučenja tj. gledanja filma tako neoriginalnog i stupidnog naziva "Killer Holiday" bila je ona čuvena psovka iz Maratonaca "Sunce li ti jebem žarko." Iza ovog filma stoji dvojac Jon Zuber (on je bio producent, scenarista, glumac i sve to po prvi put u karijeri) i Marty Thomas (u karijeri snimio preko 250 spotova za MTV i jedan film, a sada se posle skoro desetogodišnje pauze vratio režiji). I mnogo veći istorijski značaj bilo bi da je odustao pre snimanja ovakvog smeća.

"Killer Holiday" je slasher o Taylor, devojci kojoj ističe godišnja uslovna kazna što ova, naravno, želi da proslavi čuvenim američkim ludilom zvanim "Spring Break" - reč je o prolećnom raspustu na kome se gomila radodajki obeznanjuje od alkohola i droge, a naravno ni muškarci nisu daleko od njih, pa sevaju sise na sve strane, javni seks i sva ostala dekadencija. Bar tako ispada po američkim filmovima, nisam bio, ne mogu da potvrdim ili demantujem ovaj društveni fenomen. I tako vam Taylor okuplja svoju ekipu da zajedno provedu raspust, nesvesni da ih prati psihopata/serijski ubica Melvin 'Spider' Holiday. Njegov krvavi pir dostiže vrhunac kada zalutaju u napušteni zabavni park.

Naravno, kako to uvek biva kod loših filmova, ovaj scenario koji potpisuju Zuber i Thomas prepun je klišeima, ali i obrtima u priči koji valjda treba da šokiraju gledaoca. Problem je što će čak i ne preterano iskusni horor fan vrlo brzo početi da sumnja na neke veze između ubice i jednog od likova, a rasplet će pokazati da je dobro pogodio. 

Nije samo scenario glup, film ovog tipa i ovakvog budžeta, prirodno nema bog zna kakvu glumačku postavu, šta više i glumci i likovi koje tumače su toliko iritantni da biste navijali za Spidera da ih što pre pokoka samo kada ne bi bio toliki douche kakav jeste. Šta tek reći za ovog lika? Ova idiotska njuška u kombinaciji sa napisanim likom je potpuno u stilu Kartmena na specijalnim Olimpijskim igrama. Au, pa zar je moguće da sam ovoliko vremena posvetio osvrtu na ovakav promašaj?

Curse of Chucky (2013)

Jedna od najuspešnijih slešer franšiza sa lutkama tj. lutkom u ulozi glavnog negativca, doživela je novo osveženje - glavni i odgovorni za lutka Chuckyja i "Child's Play" serijal, Don Mancini, uspeo je da devet godina nakon, činilo se poslednjeg, skupi novac za snimanje šestog dela po imenu "Curse of Chucky". Iako sam pogledao stotine horor filmova, moram priznati da ovih sa lutkama ubicama ima i više nego što bi se očekivalo, ali uglavnom su to loši filmovi, čast izuzecima kao što su npr. "Pin", "Magic", "Dolls", delimično "Tourist Trap". Kada pominjem loše filmove, sigurno ih predvodi franšiza "Puppet Master" sa čak 11, mahom besmislenih nastavaka. "Child's Play" dakle ima šest delova (za sada) i "Curse of Chucky" je tek drugi koji sam pogledao.

Gledao sam, naravno, prvi deo "Child's Play", mada prilično davno, ali nisam bio previše oduševljen, a ni razočaran. Jednostavno, po mom mišljenju reč je o tek prosečnom filmu. Kada sam po netu čitao o nastavcima, shvatio sam da su, očekivano, pali u kvalitetu i otišli u neke vode koje me nisu preterano privlačile - suviše je tu lošeg humora za moj ukus ili pak nebuloza. Da je ponuda bolja, verujem da ne bih pogledao ni "Curse of Chucky", ali situacija je "daj šta daš".

Radnja prati Nicu, devojku u invalidskim kolicima, koja okuplja porodicu nakon majčine brutalne smrti. Ona počinje da sumnja da iza svega stoji veliki, čudni lutak kojeg je dobila poštom, ali joj naravno niko ne veruje. Iako je Mancini imao 5 miliona dolara, ispostavilo se da je to u današnje vreme nedovoljno za ozbiljniji film, posebno zahtevan u segmentu efekata, jer glavnu ulogu igra zaposednuti lutak Chucky, koji je fino odrađen, ali to je previše CGI-ja za nekoga ko voli efekte iz filmova koji su snimani osamdesetih. Zanimljivo je da je Brad Douriff pozajmio lutku glas, čak se i pojavljuje u flešbek scenama, a kao da je pravi Srbin uspeo je da u ulogu Nice progura svoju kćer Fionu. Ponovo ističem da nisam ni fan ni neko ko je ispratio priču u prethodnim delovima, tako da sam tek pomoću googla po završetku filma skapirao završnicu, ali "Curse of Chucky" sigurno nije neko delo koje zavređuje posebnu pažnju. Možda samo zagriženih fanova.

Fright Night 2: New Blood (2013)

Davne 1985. godine snimljen je, bar po mom mišljenju, jedan od boljih, zabavnijih i zanimljivijih horor filmova koji je obradio temu vampira. Reč je o horor komediji "Fright Night" Toma Hollanda u kojoj se u ulozi vampira istakao upečatljivi Chris Sarandon, Roddy McDowall je bio sjajan u ulozi šarlatana/lovca na vampire Petera Vincenta, a klinci William Ragsdale i Stephen Geoffreys su dočarali srednjoškolce Charleya Brewstera i "Evil" Eda Thompsona. Film je zaista doživeo veliki uspeh u bisokopima te je već dve godine kasnije snimljen i nastavak "Fright Night II" u kome su uloge reprizirali Ragsdale i McDowall i koji nije bio ni približno uspešan kao original. 

Usled oseke svežih ideja i mode rimejkovanja, ni "Fright Night" nije bio pošteđen, pa je oskrnavljen modernom verzijom iz 2011. godine. Ipak, koliko god ga se neki fanovi horora grozili i tvrdili da je loš, po meni je rimejk sasvim gledljiv film, naravno ne u rangu originala, ali nisam imao posebnih zamerki i otprilike sam među retkima kojima se ovaj rimejk dopao. U pitanju je bioozbiljan projekat, uloženo je u produkciju 30 miliona dolara, a glumačku postavu činilu su Colin Farrell u ulozi vampira Jerryja Dandrigea, David Tennant je bio Peter Vincent, Christopher Mintz-Plasse igrao je "Evil" Eda, a Anton Yelchin je tumačio ulogu Charleya Brewstera. 

I sve ovo nije bilo dovoljno, neko je odlučio da snimi i nastavak rimejka, a koliko je sve to ozbiljno bilo najbolje govore podaci da su preuzeti svi ovi likovi i naziv. To je jedina sličnost i veza između filmova. Na to dodajte i da je vampir Jerry sada vampirica Gerri, da je reč o direct-to-video filmu i da je sniman u Rumuniji i već možete da oblikujete sliku na šta je to ispalo.

U glavnoj ulozi je dakle vampirica Gerri Dandridge koja je seksi profesorka danju, a noću je predatorka žedna krvi koja traga za posebnom devicom čija će joj krv omogućiti da ne ispija krv ljudima samo noću već i danju. Ona drži predavanja na nekom fakultetu u Rumuniji na koji stiže Charley Brewster na studije, zajedno sa nerazdvojnim drugarom "Evil" Edom i devojkom s kojom je u komplikovanoj vezi. Naravno, upravo ona je ta devica koju Gerri traži. Charley i Ed potražiće pomoć Petera Vincenta, voditelja prevaranta reality showa zvanog "Fright Night".

Kao što se da primetiti, radnja nije originalna, samo je malo obrađena, budžet je bio takav da sve pršti od CGI efekata, a glumačka postava je posebna priča. Osim Jaime Murray u ulozi vampirice, svi ostali su bez veze i kasting je baš loše odrađen. Will Payne kao Brewster je žalosno iritantan, a Sean Power kao Vincent je jadan. "Fright Night 2: New Blood" je maksimalno šablonski odrađen i zaista ne zaslužuje pažnju gledalaca. Ne pomažu ni sise ni dupeta kojih bar ima u solidnom broju scena.

World War Z (2013)

Nakon ogromnog književnog uspeha koji je doživela novela Maxa Brooksa "World War Z: An Oral History of the Zombie War"bilo je za očekivati da ona bude pretočena u film. Kako je ova novela specifično pisana, kao skup svedočenja preživelih apokaliptičnog rata sa zombijima, ona je iskorišćena tek kao inspiracija za holivudski blockbuster naziva "World War Z". Knjigu posedujem i čitao sam je par puta, ali kako donosi pregršt informacija, kao i njen prethodnik "The Zombie Survival Guide" mogu da povučem jasnu paralelu između nje i filma, pa izričito upada u oči da se u filmu iz nekog razloga odustalo od sporohodajućih zombija. Kapiram da je razlog za to kako bi se pojačao intenzitet radnje i stvorila napetija atmosfera. Sem toga, u filmu nije ispraćen uzročnik zombi infestacije - u knjizi je reč o virusu Solanumu koji je fatalan i neizlečiv, koji se prenosi između ostalog i kontaktom sa krvlju zaraženih. U filmu u jednoj sceni čak glavni junak koga inače igra Brad Pitt, naguta se krvi zombija koji ga pokušava ugristi, ali do transformacije ne dolazi. Dakle, ako ste neko ko se drži detalja, ovakve stvari će vam sigurno zasmetati. Kao što sam pomenuo, ovo je holivudski "razbijač bioskopskih blagajni", u njegovu produkciju je uloženo 190 miliona dolara, angažovan je Brad Pitt, dok ostalu glumačku postavu popunjavaju manje poznati glumci koji su fino odradili svoj deo posla.

Radnja prati bivšeg istražitelja UN-a Gerryja Lanea i njegovu porodicu koja se iznenada nađe u sred pandemije misteriozne infekcije koja čitavu ljudsku populaciju pretvara u horde bezumih zombija. Njih spasavaju njegove bivše kolege uz bitan uslov - da krene u istraživačku misiju kako bi otkrio uzrok ove bolesti i pokušao da dođe do leka. Uslediće mahnito putovanje oko sveta na kome se Lane izlaže užasnim opasnostima kako bi došao do odgovora pre nego što se ljudska civilizacija potpuno raspadne.

Holivudska produkcija omogućila je dakle da "World War Z" bude film koji je lepo realizovan u mnogim segmentima, a dobra reklama je producentima donela fantastičnu zaradu od skoro 350 miliona dolara zbog čega je ovo jedan od najuspešnijih filmova ove tematike. I zaista, "WWZ" je svakako dinamičan film koji obiluje akcionim scenama, ima tu dosta jurnjave, pucačine, sumornost apokalipse koja kuca na vratima je verno dočarana, brzi zombiji jačaju lučenje adrenalina. Međutim, ovde se javlja stari problem - filmovi u kojima su zombiji glavni negativci teško da mogu doneti nešto novo ili do sada neviđeno, što ni ovom filmu ne uspeva da nadomesti, koliko god sve to lepo upakovano izgleda. "World War Z" jeste jedan od boljih zombi filmova, naročito posle dugogodišnjeg zatišja nakon "28 Days Later", rimejka "Dawn of the Dead", "REC", filmova koji su vratili zombije u prvi plan u horor žanru. Dakle, nemojte imati prevelika očekivanja od ovog filma i možete dobiti solidnu zabavu.

The Dyatlov Pass Incident (2013)

Čuveni finski filmski radnik Renny Harlin, koji između ostalog stoji iza naslova 'Strava u Ulici brestova 4', 'Umri muški 2', 'Alpinista', 'Deep Blue Sea', 'Driven', 'Exorcist: The Beginning', 'The Covenant', 'Mindhunters', ponovo se vratio u horor vode filmom "The Dyatlov Pass Incident". Projekat je nosio dugo radni naziv "The Devil's Pass", pa će ga neki od vas prepoznati po tom nazivu. Ovo je još jedan američki film koji se reklamira pod čuvenom holivudskom "krilaticom" da je "zasnovan na istinitim događajima". Kao što naziv filma sugeriše, reč je o misterioznoj pogibiji devet sovjetskih kros skijaša čija su tela pronađena u blizini njihovog kampa, a četvoro leševa je imalo povrede grudi i glave, dok je jedan leš pronađen bez jezika. Ta tragedija dogodila se davne 1959. godine, a verovali ili ne, njena misterija je i danas tema raznih teorija - od toga da ih je napao jeti ili tako neko snežno biće, preko vanzemaljaca, pa do, po meni najverovatnije teorije - da je te nesrećnike zatrpala lavina i da su se svi izvukli iz šatora, ali ubrzo pomrli od hladnoće.

Nažalost, Harlin nije odoleo trendu found footage filmova pa je "The Dyatlov Pass Incident" u stvari zapis o putešestviju američkih studenata koji dolaze na "Mrtvu planinu" (da, da, to je zaista naziv na jeziku lokalnih domorodaca, ali odnosi se na odsustvo divljači, a ne prisustvo zombija ;-) ), s ciljem da dođu do Prelaza Dijatlov kako bi rekonstruisali misteriozni događaj i eventualno saznali nešto više. Ovoga puta, ne radi se o FFF koji će vas izluđivati drmusanjem kamere, ovde je to izvedeno dosta podnošljivije, međutim, skoro do samog kraja čekaćete na akciju, a sve pre toga je prilično smarajuće čavrljanje. I kada se u filmu napokon nešto počne događati, Harlin počinje da gubi konce i počinje nabacivanje nekoliko horor tema - Filadelfijski eksperiment dominira, a frapantno je kako tamo neki američki kamerman zna ama baš sve o tom događaju. Sve to deluje dosta konfuzno, možda se i prebrzo odvija rasplet, pa krajnji utisak nije pozitivan. Moglo je to bolje da se sprovede, ali ako je u nečemu "The Dyatlov Pass Incident" uspeo to je da me zaintrigira da ga pogledam bar još jednom i razrešim eventualne dileme. Ono što bih svakako istakao i pohvalio je pojavljivanje nekakvih spodoba, koje npr. u traileru deluju pomalo bez veze, a u filmu nisu tako loše scene s njima. Kao i završna scena koja je vrlo jeziva. Šteta, ovo je imalo potencijala, pre svega zbog zanimljive priče i svih tih teorija koje je prate...

58. Beogradski sajam knjiga - izveštaj

Kao što bi trebalo da znate, danas je počeo 58. po redu Beogradski sajam knjiga, jedna manifestacija koja pokušava da ovu našu duboku nekulturnu zemlju trgne iz kandži pakla i ludila, a trenutno stanje najbolje opisuju danas izgovorene reči Ljubivoja Ršumovića koji je imao tu čast da otvori Sajam: "Pismen narod čita, a nepismen sluša, pismeni razmišlja svojom glavom, a nepismen tuđom". Slažem se da je najveća mana ovog događaja, kao i obično, gužva i cena ulaznica (čak bih prokomentarisao da je sramotno da se za ovako nešto plaća karta, posebno što se taj novac sigurno ne vraća nazad u kulturu). Ipak, poslednjih godina sam redovan posetilac, pa sam tako, usled predstojećih obaveza, već danas otišao do Sajma.

Prethodno iskustvo me je naučilo da poseta ovakvom događaju zahteva veliko strpljenje, dobru volju i definitivno zavidnu kondiciju, jer zaista ima puno toga da se obiđe, broj izlagača se na ovogodišnjem sajmu približio brojci od pet stotina. Osim svega navedenog, preporuka je da se pripremite i tako što izdvojite malo slobodnog vremena i napravite listu naslova koji vas zanimaju, saznate ko su izdavači, kao i cene u maloprodaji u najvećim lancima Delfi, Laguna ili Vulkan (a i na sajtovima izdavača, naravno, gde su postavljene).

Pošto je moje interesovanje usko vezano za horor literaturu, a kako smo država prilično siromašna ponudom takvih naslova (plus, sve vredno moje pažnje sam već ranije nabavio), ovogodišnja must have lista nije bila podugačka, ali kako bih vam skratio lutanje prikačiću neke od naslova sa uporednim cenama iz maloprodaje i sa sajma:

Ovde napominjem da je ova cena za "Strvinarsku utehu: Otvaranje i Završnicu" uslovljena kupovinom još jedne knjige - tri knjige su 500 din. Međutim, "Središnjica" nije u toj ponudi, pa nju možete uzeti nezavisno od ove dve. Takođe, napominjem da ovo "s" iza cene označava sajamsku cenu.

Što se tiče "Isijavanja", cena na štandu Vulkana je 680 dinara za članove njihovog kluba čitalaca, a za one koji to nisu, kao na primer mene, je 760 din. što je čak i skuplje nego u redovnoj ponudi preko njihovog sajta!

Slična je situacija i sa nekim delima na Laguninom štandu, što je ova dva izdavača tj. Lagunu i Alnari svrstalo u rang najneprijatnijih iznenađenja sajma. S druge strane, mogu da uputim sve pohvale za izdavača koga proglašavam najboljim izdavačem ovogodišnjeg sajma, a to je "Čarobna knjiga". Cene su fenomenalne, mnoštvo je knjiga po 100 i 200 dinara, a npr. trilogija "Soj" se može kupiti za tričavih 1120 din. (u redovnoj ponudi je negde oko 2900 ako me sećanje ne vara). Moj potez ovog sajma je kupovina kompleta "Drakula" i "Drakula Nemrtvi" od ovog izdavača po ceni od 540 dinara!!! Samo "Drakula" pre sajma je na njihovom sajtu koštala 640 din., a komplet 1300. Dakle, "Čarobna knjiga" je zaista bez premca zaslužila sve pohvale i ovu besplatnu reklamu. :-)

Čarobna knjiga

Kao i prethodnih godina, na spratu je deo sa prodavcima polovnih knjiga, mada ne znam koliko je preporučljivo zalaziti tamo - cene su prilično jake, miris buđi dominira, a knjige su naslagane bez ikakvog reda i retko ćete naići na prodavce koji znaju šta prodaju. Najjači utisak je svakako štand "Sabe" iz Zemuna (mislim da sam dobro zapamtio ime). Na njemu dva starca od stotinu ljeta koji jedva sede, uslužnost i poznavanje materije jednako nuli (kao i na ogromnoj većini drugih štandova i preprodavaca i izdavača), a Kingove knjige složene na dno gomile. Na pitanje pošto su, lupaju cene iz glave, pa tako kod njih korišćena, polovna knjiga "Salemovo" košta 2000 dinara, a original nova kod Alnarija je 920. Neverovatno.

Naravno, moram istaći da sam se i s ovog sajma vratio kao iz posete "Tajnom vilajetu" kada su u pitanju nekupljene knjige, ali to već zavisi od nekih drugih faktora. :-)

Texas Chainsaw 3D (2013)

Jedna od najuspešnijih franšiza "The Texas Chain Saw Massacre" (kažu na 8. mestu na top listi horor serijala po zaradi) mirovala je punih 7 godina od poslednje ekranizacije, a onda se neko dosetio da izvuče ovu temu iz zamrzivača i po šesti put je podgreje. Ovoga puta, ona ima ukus nedovoljno podgrejane sarme ili punjenih paprika što znači - odvratan. Ovaj serijal započet je istoimenim filmom davne 1974. godine i valjda opčinjenost njegovim finansijskim uspehom mnoge producente tera na eksploatisanje. Naime, originalni film koji je Tobe Hooper snimio za manje od 300 soma dolara zaradio je skoro 31 milion. Kasniji nastavci, svakako, bili su lošiji, mada koliko se sećam, kada sam odgledao original pre koju godinu nisam skapirao odakle tolika pomama za ovim filmom.

Za one koji ne znaju, ovaj serijal vrti se oko monstruoznog ubice zvanog Leatherface i njegove poremećene porodice kanibala. Snimljena su tri nastavka, jedan rimejk, jedan prequel i ovaj nesrećni "Texas Chainsaw 3D" koji je vrlo verovatno reboot ili peti deo, svejedno. Kao što su fanovi ovog serijala naviknuti, a i oni koji to nisu, i u ovoj 3D verziji pojavljuje se grupica nesrećnika koji će biti topovska hrana za Leatherfacea uz izvesne izmene - on je ovde usamljen, porodicu su mu masakrirali davnih dana, međutim do kraja filma dobiće novog saveznika. Ako neko ima toliko ludu želju da gleda ovaj film neka se zaustavi ovde, jer slede spojleri pošto moram da prokomentarišem "ludovanje" scenarista koji su ubacili u priču njegovu rođaku koja je kao beba jedina preživela taj porodični masakr. Naravno, preživeo je i Leatherface, a kako mu je to uspelo nećemo saznati do kraja. Scenaristi su zaista bili raspoloženi za proseravanje, pa sam zbunjeno gledao njihove dijaloge i konstrukciju priče čime su nemilosrdnog ubicu i njegove poremećene rođake maltene želeli da prikažu kao žrtve. Njihove ubice su prikazane kao najveći ljudski otpad što će kod glavne (anti)junakinje do kraja izazvati buru emocija i preobražaj ili bolje rečeno povratak korenima. Šta tek reći o crncu šerifu koji posle cirka trideset godina saušesništva u likvidaciji ozloglašene porodice i kinjenja od strane gradonačelnika najzad dočeka svojih pet minuta osvete i dopusti da Leatherface i njegova rođaka pobede? Zaista, scenario je pretrpan glupostima, klišeima, film nudi malo toga neočekivanog, gluma je na momente komična, te je rezultat svega toga nezanimljiv i dosadan film, a gomila gluposti će vas uglavnom izluđivati. Za ovaj film je remake iz 2003. godine sa Jessicom Biel, Jonathanom Tuckerom, Ericom Balfourom i R. Lee Ermeyem pravo remek delo te ga u svakom slučaju preporučujem za gledanje pre ovog 3D smeća.

Jug Face (2013)

"Jug Face" je skroman filmić, horor drama koja donosi priču o mladoj djevi koja pripada zatvorenoj, malenoj društvenoj zajednici u nekoj američkoj vukojebini koja obožava Jamu u šumi. Da, dobro ste pročitali, 21. vek je i u pitanju su SAD, a neki kao kult veruje u svemoćnu Jamu, koja im s vremena na vreme putem posrednika, naređuje ko iz zajednice mora biti žrtvovan. E ta zajednica naravno krije velike tajne, pa samim tim i glavna junakinja koja, em sakrije njenu glinenu masku koju izvaja pomenuti mesija, em zatrudni s bratom što naravno vodi ka brojnim problemima. Međutim, zaboravite na moralnu osudu tog društva kome pripada, jer u "Jug Face"-u vrhovni sudija je Jama!

Ovaj film je snimljen u produkciji "Modernciné" kompanije koja stoji iza ultrahajpovanog, a meni nezanimljivog horora "The Woman". Zato i ovde možete očekivati nekonvencionalan film, delce koje je zahvaljujući svojoj nepretencioznosti i koliko-toliko solidno ispričanoj priči svakako bolji od pomenutog i slavnijeg filma. Međutim, nemojte očekivati ne znam šta - "Jug Face" za onu kategoriju filma kojoj pripada svakako nije očajan ili loš film, ali nije ni otkrovenje kakvim su ga redom predstavljali filmski kritičari sa priznatih horor sajtova poput Bloody Disgusting, Dread Central, Fearnet, Fangoria ili Twitch. Oni su se, do duše, složili da je film premalog budžeta i da se to nažalost najbolje videlo u prikazi bića koje obitava u Jami (ja sam skapirao da je to nekakav duh). Ipak, svi oni hvale atmosferu u filmu, što moram da prokomentarišem jer ona jeste realna, ta zajednica hillbillija (sekta) je verno dočarana, njihovi običaji, rituali, verovanja, ali ni solidna količina krvi i creva nije uspela da stvori sasvim hororističan ambijent.

Ono što jeste za pohvalu su Lauren Ashley Carter, Sean Bridgers i Larry Fessenden - svo troje su svako na svoj način izneli uloge koje su dobili. Fessenden bi možda trebalo više da se posveti karijeri glumca nego režisera pošto su mu filmovi sve lošiji. Dakle, "Jug Face" je solidan film za jedno gledanje, nećete reći sebi "pa na šta sam, do vraga, opet potrošio sat i po života", ali nećete ni osetiti želju da još koji put pogledate ovaj film.

Scary MoVie (2013)

Kako je ovo blog o horor filmovima i kako filmovi "Scary MoVie" serijala parodiraju upravo nama omiljeni žanr, odlučio sam da se kratko osvrnem na upravo pogledani, poslednji tj. peti deo ove nekada uspešne franšize. Da sad pišem o čemu se tačno radi u filmu je suvišno pošto je radnja potpuno nezanimljiva i besmislena, pa se neću baviti time već gorkim saznanjem da je ovaj serijal otišao u tri lepe i da se s tog puta neće vratiti. Prva dva dela su veoma zabavna i pametna dela, a pad kvaliteta se sa trojke preneo na četvorku, a sa četvorke na peticu je u rangu pada sa sedamnaestog sprata sa solitera. Znači, nema preživelih.

Iako su parodirani aktuelni horori, "Scary MoVie" se dokačio i hitova iz drugih žanrova poput "Black Swan" i rimejka "Rise of the Planet of the Apes". Međutim, ono što je prvi i jedini utisak je da je petica toliko naporan, dosadan i nezanimljiv film da je to teško poverovati. Humor je toliko loš i glup, da sam se pitao kako je moguće da neko nadmaši kursadžije u negativnom smislu? I onda dolazimo do najšokantnijeg podatka - scenaristi su jebene legende David Zucker i Pat Proft. Reč je o likovima koji su pisali scenarije za pregršt kultnih komedija i parodija, prekaljeni u svom poslu, a rezultat njihove saradnje ovde je začuđujuće očajan. Njih dvojica stoje iza, pazite samo te naslove, sledećih remek-dela: "The Naked Gun 1, 2 i 3", "Top Secret!", "Airplane!", "Hot Shots 1 i 2", "Bachelor Party" i "Police Academy". Kada se uporede ovi filmovi sa "Scary MoVie", dobijemo valjda horor segment ove horor-parodije. Nebo i zemlja.

Knight of the Dead (2013)

Osvrt na film upečatljivog naziva 'Knight of the Dead' započeću digresijom o čoveku koji stoji iza ovog filma - Marku Atkinsu. On je režirao film i jedan je od scenarista, a više od njegovih dela govori podatak da je pomenuti jedan od režisera sa 'The Asylum' platnog spiska. Za one koji ne znaju, 'The Asylum' je filmski studio iz Kalifornije koji snima užasno loše filmove raznih žanrova, uglavnom izbacujući ta sranja tzv. mockbustere kad se najavi premijera nekog bioskopskog hita.  Tako, oni stoje iza filmova poput 'Jack the Giant Killer', 'Hansel & Gretel', 'Atlantic Rim', 'Nazis at the Center of the Earth', 'Alien Origin' itd. Šta tek reći o njihovim SF i horor filmovima? Koga zanima, neka pogleda ove SS-ove u prilogu i uvidi o kakvim glupostima se radi. 

E sad, čovek koji stoji iza filma egzotičnog naziva i još gluplje radnje 'Sand Sharks', snimio je 'Knight of the Dead', bar po dostupnim informacijama s neta, van 'The Asylum' kuhinje. I mislite da je to nešto značilo? Da, da, u pravu ste - nije.

Generalno, ja volim filmove koji izlaze iz šablona i pomere radnju koju deceniju ili čak vek u prošlost. Smeštanje horora u dva svetska rata ili srednji vek stavlja takve filmove na nezaobilaznu watch listu, makar bilo naznaka da se radi o nekom smeću. 'KotD' se odvija u doba vitezova, tačnije vitezove krstaše koji prate Sveti gral progone razbojnici. Međutim, njihova avantura vodi ih kroz dolinu crne smrti koja krije mnogo opasnija stvorenja od razbojnika.

I sem ove ideje, izbora doba u kome se radnja odvija i odličnih lokaliteta na kojima su snimane scene, sve ostalo je blagi užas. Iz filma, tačnije iz svakog kadra izbija amaterizam i nizak budžet, što se najviše primećuje u kastingu. Ajoj, glumci su katastrofalno teatralni, ružni do bola, iritantne pojave u svakom pogledu. Scenario je nejasan, a šta tek reći o dijalozima? Tragikomedija. Pošto je ovo film o zombijima, moram i njih da prokomentarišem - oni su prilično slabo odrađeni, a njihovi napadi u slow motionu su me ostavili zapanjenog. Na sve ovo dodajte potpuno linearnu radnju po principu red dosadnih dijaloga, red jurnjave i borbe i možete zaokružiti zaključak da je ovo film kome ne treba da date priliku. Čak i trajanje od 82 minuta deluje previše.

Hell Baby (2013)

The Devil Got A Baby Mama

Iz kuhinje ludaka koji stoje iza popularne serije "Reno 911!", najzabavnije i najzanimljivije serije koja se pušta na MTV-u (a verovatno i jedine kvalitetne) stiže izrazita horor komedija nazvana "Hell Baby". Reč je o filmu Roberta Bena Garanta i Thomasa Lennona, koji su policijske uniforme ovde zamenili sa svešteničkim odorama, pisali scenario i stajali iza kamera. 

No, oni nisu glavni likovi već bračni par koji se useljava u najukletiju kuću u Nju Orleansu, potpuno nesvesni njene reputacije. Lepša polovina ovog para je trudna i nosi blizance, što je naravno posebno zanimljivo za đavola. Ona postaje posednuta, pa je njen suprug primoran da kontaktira elitni tim iz Vatikana specijalizovan za egzorcizam.  

Ko je pratio "Reno 911!" zna da treba od "Hell Baby" da očekuje specifičan i neobičan humor. Ono što se meni dopalo je casting. Trudnicu igra sexy plavušica Leslie Bibb, njenog supruga Rob Corddry koji se dobro uklopio u svoju ulogu strpljivog ali i zaplašenog mužića. Oni su korektno odradili svoj deo posla, kao i Keegan Michael Key u ulozi otkačenog komšije/druga koji se non stop pojavljuje kad se najmanje očekuje. Dopalo mi se i to što je "Hell Baby" u startu zamišljen kao komedija koja se bavi horor temama, dakle, pre svega je akcenat stavljen na komične scene, nešto poput "Mrak filma", mada ne očekujte parodiranje horor filmova kao u tom serijalu. Na sreću, nije se išlo obrnutim putem da ovo bude horor koji komedijom razbija stravu i užas, što me je počelo vremenom gušiti jer je snimljena gomila takvih filmova.

Ipak, to ne znači ni da je "Hell Baby" remek-delo poput prva dva "Mrak filma". Obiluje praznim minutima i ne toliko zanimljivim i zabavnim humorom, posebno kako se bliži klimaks radnje, a dodatnu teškoću predstavljala mi je i jezička barijera pošto ima dosta dijaloga ali ne i prevoda na internetu za ovaj film. Kapiram da sam time dosta toga ispustio, što nije greška filma. "Hell Baby" je nepretenciozna horor komedija kojoj sam spreman dati još koju šansu.

The Colony (2013)

When the World changes, the rules of survival change with it

"The Colony" je mogao da bude jedan od uspešnijih kanadskih filmskih projekata. Obezbeđen je budžet od 16 miliona dolara, angažovani su pomalo zaboravljeni Bill Paxton i Laurence Fishburn, kao i Kevin Zegers, po mom mišljenju jedna od najvećih nada horor žanra, mladić koji je već snimio gomilu filmova, a koji ne izbegava pojavljivanje u nama omiljenom žanru. 
Ipak, dobro ste pročitali, ovo je MOGAO da bude uspešan projekat, međutim stvoreno je tek gledljivo delo, koje nažalost ne nudi nikakve novitete, tema je prilično prežvakana, a korišćenje CGI efekata prešlo je sve granice ukusa.
Radnja je dakle neoriginalna: čovečanstvo je želelo da kontroliše poludelu klimu pa je izgradilo moćna i kolosalna postrojenja kojim je to i uspelo, sve dok se nisu sva odredom - pokvarila. To je izazvalo novo ledeno doba, glad i izumiranje. Na planeti je ostalo tek nekoliko podzemnih skloništa u kojima obitavaju preživeli čije brojno stanje smanjuje grip. U jednom takvom skloništu, koje uspeva da opstane proizvodnjom semena biljaka nalaze se naši glavni junaci koje muče uobičajene muke, sve dok ne dobiju S.O.S. poziv iz najbliže ispostave. Njihova izvidnica odlazi tamo i suočava se sa opasnošću većom od prirode - kanibalima koji ih prate nazad do skloništa.
Ono što je za pohvalu je izbor lokacija za snimanje, reč je o nekadašnjim postrojenjima NORAD-a što radnji daje autentičnost. Međutim, mnogo drugih stvari ne štima - previše je klišea u radnji. Ovi kanibali više liče na nekakve zombije, brzi su, veoma izdržljivi i snažni, a istakao bih i izbor Drua Viervegera za vođu ove brutalne grupe kao dobar, jer njegova specifična pojava mu obezbeđuje dosta sličnih uloga i dečko ima popriličan broj snimljenih horora kao epizodista. E sad, ovakav tip negativaca ne znam da li je dobra ili loša strana, lično više bih voleo da je reč o pravim zombijima ili pravim kanibalima koji govore, a ne da se izgubili moć govora i samo jurcaju za hranom.
Ovo je fino upakovan film, ne preterano originalan i sa podosta mana (između ostalog i slabo iskorišćeni Fishburn a naročito Paxton), ali treba mu dati priliku, jer kakva se sve smeća snimaju ne vidim zašto "The Colony" ne bi dobio šansu, bar za jedno gledanje.

Beneath (2013)

They're only friends on the surface.

Larry Fessenden, filmski radnik koji iza sebe ima nekoliko, ne preterano uspešnih horor filmova poput 'The Last Winter', 'Wendigo', 'Habit' i 'No Telling', vratio se režiserskom poslu na novom hororu nazvanom 'Beneath'. Ovoga puta, izgleda da je potpuno omanuo i čini se da je ovo njegov najlošiji film.
Reč je o ne preterano ambicioznom projektu pošto je evidentno da scenario nije bio već u startu zahtevan - ispričana je priča o šest srednjoškolaca koji proslavljaju maturiranje na očekivan način:kreću na ekskurziju na tzv. Crno jezero. Organizator puta je lik koji zna da to jezero krije i vrlo mračnu tajnu, no to ga ne sprečava da povede ostalih pet prijatelja na put bez povratka.
Dakle, scenario je ograničio broj likova na šest i jednog potpuno klišeiziranog i nepotrebnog epizodistu - čudnog čiču koji se niotkuda pojavljuje čisto da popuni minute s njegovim generičkim tekstom. Lokacija je jezero, tačnije čamac koji postaje glavna scenografija pošto će ih ogromna mutirana (?) neman iz morskih dubina ostaviti bez vesala i maltretirati do kraja. Budžet potreban za snimanje ovako nečega - praktično beznačajan. 
Iako se neki od mojih kolega koji takođe pišu blogove neće složiti, po meni su likovi na samom početku korektni, koliko god bilo kliše da je po milioniti put grupica tinejdžera topovska hrana za filmskog zlikovca. Međutim, to je i jedini segment ovog filma vredan pažnje, dok je sve ostalo ili ispod proseka ili jednostavno loše.
Ta vodena neman je nekakva mutirana ili praistorijska ribetina sa sto hiljada zuba i ogromnim čeljustima, ima je u dosta scena što je pohvalno. Ipak, o njoj ništa nećete saznati, otkud u tom jezeru, zbog čega i pored urbane legende iko dolazi na to jezero, zašto je niko nije pokušao uloviti i sl. Fessenden je najveću grešku počinio komplikovanjem radnje raznim i brojnim dodacima - ovde nije problem samo čudovište iz dubina koje ih proganja dok se ljuljaju na malenom čamcu, već je ubačena prevara, bolesna konkurencija dva brata, očajni međuljudski odnosi kad nastupi panika, žrtvovanje i još nekoliko sitnijih zaokreta u radnji. Kada sam već pomenuo žrtvovanje, ono ovde deluje tako jadno, likovi nisu ni sat vremena na čamcu u naizgled bezizlaznoj situaciji, a jedan od njih predlaže da izaberu "najslabiju kariku" i žrtvuju je na dobrobit grupe. Pri tom, predlog daje štreber i lik koga bi u 99,9% slučajeva svako izabrao da hrani ribice na dnu jezera.
Sve navedeno čini opštu papazjaniju sa dosta očekivanih scena i puno klišea pa "Beneath" ostavlja vrlo jadan utisak na gledaoca koji se ozbiljno dosađuje i preispituje da li treba da gleda ovo do kraja kad već unapred zna da je propast filma neizbežna.

The Purge (2013)

Nakon promašaja zvanog "Sinister", Ethan Hawke se vratio horor žanru u filmu "The Purge". Činjenica je da se o tome da li je ovo uopšte horor film može ozbiljno raspravljati, kao što je i činjenica da je ovo još jedan loš film, verovatno gori i od pomenutog "Sinistera". Iako sajtovi IMDb i Box office mojo tvrde da je budžet bio samo tri miliona dolara, teško da se u to može poverovati jer u filmu sem Hawkea, igra i zvezda serije "Game of Thrones" Lena Headey. Sumnjam da su njih dvoje pristali da glume za kikiriki. Ono što je svakako fenomen je podatak da je ovaj film, koliko god bio loš, zgrnuo preko 75 miliona dolara na bioskopskim blagajnama. Podatak za nevericu i maštanje da je i meni da odradim takav posao veka.

Režiser filma je James DeMonaco, čovek kome je ovo tek drugi projekat kada je reč o režiranju, a inače scenarista filmova "The Negotiator", rimejka "Assault on Precinct 13" i očajnog horora "Skinwalkers". Očigledno ne previše očaravajući CV tako da ni ne treba da čudi što se ni sa filmom "The Purge" nije proslavio.

Pošto sam već toliko iskritikovao film, verovatno se pitate u čemu je caka? Jednostavno, koliko god bila reč o produkciono lepo izgledajućem delu, radnja filma jedna je od najglupljih u istoriji. Verovali ili ne, u skorijoj budućnosti se dešava nekakva "nova izgradnja SAD-a" i sada ta najnasilnija nacija živi u miru, bez zločina i ubistava. Osim u jednom periodu godine kada ista ta Vlada dozvoljava tzv. "Čišćenje" - period od 19-07h u kome je sve dozvoljeno. Možete ubiti koga god hoćete i niko vam od državnih organa neće stati za vrat niti je dozvoljena osveta, bar do naredne godine! Ključ svega leži u analizi ponašanja stanovništva koji se tokom te noći isprazni i preostali deo godine je mirno kao bubice. Neverovatna nebuloza. A tokom ovogodišnjeg čišćenja prebogata porodica postaje meta udruženja ubica zbog toga što u kuću primaju njihovu lovinu - skitnicu čiji im je život vredniji od sopstvenih.

Sem ovakvog scenarija, poseban problem su likovi članova porodice čiji su karakteri nestabilni i koji donose krajnje diskutabilne odluke koje će gledaoce i ozbiljno nervirati. Meni je bilo svejedno kako će se završiti i nisam se vezao ni za jednog člana porodice. Ono što će svakome smetati je čuvena američka patetika i prikazivanje njihovog moralisanja iako su rekorderi po nasilju što prema drugim narodima što međusobno. Kad se na sve ovo doda i to što zaista ne kapiram po kojim parametrima ovo treba da predstavlja horor film, "The Purge" ne bih nikako preporučio ljubiteljima žanra, mada nisam siguran da i oni drugi treba da troše vreme na gledanje.

The Demented (2013)

"Šest prijatelja sa fakulteta u želji da provedu vikend van grada nalaze se u ogromnoj vikendici jednog od njih. Njihovu zabavu prekida teroristički napad hemijskim oružjem i ubrzo započinje njihova borba za opstanak dok su okruženi lokalnim stanovništvom koje je zaraženo virusom pretvoreno u krvožedne pobesnele zombije."

Ko prati ovaj blog (a i ko je pratio raniji na hororfilmovi.blog.rs) upoznat je da sam ljubitelj filmova koji imaju za temu ili klasičnu zombi infestaciju ili razne varijante svakojakih zaraženih ljudoždera (zombija koji i nisu zombiji). Ipak, ono što svakog fana ovog podžanra ne raduje je ozbiljan pad kvaliteta ovih filmova kao i činjenica da je u pitanju obrađivanje ipak suviše uske teme kojoj se nema mnogo šta dodati novog ili svežeg. Kada se na to doda uglavnom očajan budžet i oslanjanje na CGI efekte, onda ni ne čudi što retko koji film pređe prag i zasluži prelaznu ocenu. Nažalost, čak su se i neki bolje producirani filmovi loše pokazali. Uprkos svemu tome, kad god sam u prilici pogledam neki film o zombijima nadajući se ludo da će se pojaviti nešto u stilu rimejka "Dawn of the Dead", "28 Days Later..." ili Rodriguezovog ludila "Planet Terror".

I pošto je ovde reč o low budget ostvarenju, a po kratkom opisu radnje vidite i sami da ne treba očekivati ništa novo, moram vam potvrditi vaše sumnje - "The Demented" je ispodprosečan film koji na kraju odlazi u nebulozu. Pokušano je da se razviju likovi, ali je to odrađeno traljavo - pre svega reč je o šest mladih, lepih, sportski građenih, akademski obrazovanih ljudi koji ipak odudaraju od normalnih studenata, njihovi odnosi su zamršeni na glupav način, a glavni lik je iritirajući "gospodin Savršeni" koji sem gledalaca najviše nervira svoju devojku. Njegova sudbina ipak nije očekivana i to je jedan mali twist u radnji i možda jedina pozitivna stvar u filmu. Moje zamerke pre svega idu na račun tih zaraženih ljudi, toliko su jadni koliko su normalnog izgleda. Sem toga, scenario pati od brojnih gluposti kao npr. kada crnac skrlja nogu i jedva šepa, a kada ga jure ovi brzi zombiji uspeva da im pobegne. Kako bi povećao napetost režiser se zaigrao sa drmusanjem kamermana što me je nerviralo. A šta tek reći o kraju filma? Slobodno mogu da ga ocenim kao jedan od najbednijih, najglupljih i najbezveznijih u poslednje vreme. Možda zbog te završnice vredi pogledati ovaj film kako biste se čudili da li je moguće da ste tako nešto upravo odgledali ili je neka šala u pitanju. U stvari, možda ipak da ne gubite vreme na tako nešto.

The Conspiracy (2013)

"The Conspiracy" je horor dokumentarac koji je za mene pravo otkrovenje. Shvatam i priznajem da sam posle preko pet godina vrlo aktivnog gledanja horor filmova, potpuno ublažio svoj strah prema istima i da je sve teže da me neki film fascinira ili iznenadi, a "The Conspiracy", iako ne klasičan horor film, uspeo je da me vrlo pozitivno iznenadi. Reč je o kanadskom projektu, vrlo skromnog budžeta od oko 1,1 milion američkih dolara koji je zamišljen kao dokumentarni film o teorijama zavere, tajnim društvima, vernicima i skepticima, koji u stvari snimaju dva drugara čiji će se životi drastično promeniti kada saznaju više nego što ONI žele da znaju (znamo).

Ovaj film traži dobre živce kada su u pitanju hardcore fanovi žanra, pošto veći deo nije horor, već izgleda kao klasičan, standardan dokumentarac o nekom legendarnom teoretičaru zavere koga naši junaci intervjuišu i koji se trudi da otvori oči čovečanstvu da smo svi mi samo obični robovi, obično stado ovaca koje blejeći ide na klanje dok elita koja rukovodi i sprovodi Novi svetski poredak uživa sve blagodeti ovog sveta. Taj njihov teoretičar će ubrzo nestati bez traga i glasa što će pojačati njihovu istragu i dovesti ih u nezamislivu opasnost kada se upetljaju u priču o najmisterioznijem tajnom društvu zvanom "The Tarsus Club". 

Ono što je fascinantno kod ovog filma je što je sasvim realno prikazana transformacija ova dva lika iz skeptika u vernike da je ovo tajno društvo vrlo opasno, ali i teror koji počnu da doživljavaju kada shvate da su prešli granicu i da su otkriveni. Naravno, time se zakuvava situacija i film dobija na intenzitetu, a kako se bliži kraj kvalitet i hororičnost rastu. Infiltracija ova dva znatiželjnika u obred zvani "Lov na bika" koji je obeležje ovog "The Tarsus Cluba", kao i sama završnica i sudbina likova su briljantni i lede krv u žilama. Ova forma dokumentarnog filma, kao i verna gluma Aarona Poolea, Jamesa Gilberta i sjajnog Alana C. Petersona u ulozi ovog (ne)ludog teoretičara zavere, filmu daje jezivu realističnost. Sem toga, producenti su napravili i sjajan marketing pa ćete tako naći na mreži sajt www.tarsusclub.com koji navodno postoji od 2005. godine, zatim na Wikipediji su izbrisani članci o ovom klubu i njihovom lideru pod oznakom "da je reč o prevari i nebitnim podacima". Prosto da čovek iskreira novu teoriju zavere :-) Očekujte malo horora, ali "The Conspiracy" ima moju preporuku.

Frankenstein's Army (2013)

Bliži se kraj Drugog svetskog rata. Ruska vojska napreduje ka istočnoj Nemačkoj. Crvena armija naslućuje pobedu pa tako na front šalje i specijalizovanu jedinicu koja treba da dokumentuje njen trijumfalni pohod. Upravo ta jedinica nailazi na tajnu nacističku laboratoriju kojom rukovodi poludeli unuk čuvenog doktora Frankenštajna. Njegovi eksperimenti počivaju na doktorovom dnevniku, a glavni cilj je stvaranje uber soldata sklepanih od delova njihovih palih drugova.

"Frankenstein's Army", jedan je od najočekivanijih filmova koje je potpisnik ovog bloga ikada nestrpljivo čekao. Ko prati ovaj blog, uveliko zna da sam ljubitelj smeštanja horora u vreme Prvog i Drugog svetskog rata, kao da tako veliki ratovi nisu sami po sebi dovoljan užas. U to vreme nije bilo mobilnih telefona što daje posebnu draž, a i natprirodno, okultno, horor fikcija mislim da se savršeno uklapaju u taj ambijent (posebno mislim na nacističku Nemačku i Okultni Rajh).

Sem toga, ovaj film nastao je zahvaljujući Holanđaninu Richardu Raaphorstu, koji je osim režije odgovoran i za scenario uz pomoć saradnika. On je pre nekoliko godina snimio i podario svetu dva trejlera za njegov planirani a nikad realizovani spektakl "Worst Case Scenario" u kome je savremenu Holandiju trebala da očekuje invazija nacističkih zombija (a sve ima i veze sa jednim od najvećih fudbalskih rivaliteta na reprezentativnom nivou pošto je duel Holandije i Nemačke uvek meč visokog rizika).

Srećom pa sam ta dva briljantna klipa sačuvao na HD-u pa eto prilike da ih i sami pogledate i uživate u njima:

Ono što mogu da kažem posle odgledanog filma, "Frankenstein's Army", na žalost, nije u potpunosti ispunio moja previsoka očekivanja. Glavni problem je svakako bilo formirati budžet za ovakav projekat, jer sumnjam da je iko od bogatih snobova želeo da izdvoji novac za ovakav film. To se primećuje u mnogim scenama koje pokušavaju da dočaraju vreme WWII, mada se to dosta solidno zamaskiralo raznim trikovima. Moguće da je budžet uticao i na kasting, pošto nisu svi glumci na nivou, mada je Čeh Karel Roden dosta upečatljiv u ulozi ludog naučnika. Ovde moram da pomenem i svakako težak promašaj da se u prvi plan stavi jedinica ruskih vojnika koja čitav film govori na engleskom. Šteta što nisu imali muda da izguraju ovo do kraja i da angažuju ruske glumce, jer to bi bilo autentično do vrha. Osim ovoga, najveća mana koja ozbiljno srozava ocenu ovom filmu je i izbor da ovo bude found footage film. To jeste ovde opravdano dosta uverljivim tajnim zadatkom postavljenim od Staljina lično, ali na trenutke je drmusanje kamere nepodnošljivo i ubija svaku draž gledanja. naročito što to ide na uštrb najboljeg i najgenijalnijeg segmenta ovog projekta - Frankenštajnovih čudovišta kojih ima dosta, neka od njih su fenomenalna, jer kreativnost je zaista bila na visokom nivou. Koliko se njima želela posvetiti bitna uloga, najbolje govori podatak da je na Facebook stranici ovog filma predstavljeno nekoliko njih na crtežima, pa čak i njihovi nazivi Wall Zombots, Test #35, Razor Teeth, Propellerhead, pregenijalni Mosquito Man, Machete Worker, Burnt Match Man, Eva Zombot. Crteži su sjajni i preporučujem da ispregledate fotografije s te Facebook stranice. Tu možete naći i citate iz dnevnika, i još mnogo zanimljivih fotki. Osim što su ove kreature sjajno realizovane, posebno moram da pohvalim i lokacije kao što su na primer crkva ili Frankenštajnova laboratorija. Da je bila u pitanju ozbiljnija produkcija, da nije reč o found footage filmu i da se malo radilo i na scenariju kako bi se neke očekivane scene izbacile ili poboljšale, ovo bi bio jedan od spektakularnijih filmova. U svakom slučaju, ovaj film morate pogledati ako ništa drugo zbog Frankenštajnovih vojnika.

No One Lives (2013)

'No One Lives' je američki horor film koji je režirao Japanac Ryuhei Kitamura. On je manje-više poznat u horor žanru po filmovima 'Versus' i 'The Midnight Meat Train' (prvencu koji je radio van japanskog govornog područja). 'Versus' na žalost još nisam bio u prilici da pogledam, a 'The Midnight Meat Train' mi se dopao. Ovoga puta Kitamura je angažovan od strane 'WWE Studios', filmske kompanije u vlasništvu World Wrestling Entertainment, Inc. Za one koji prvi put čuju, reč je o američkim kečerima, sportu ili bolje rečeno zabavnom programu neverovatno popularnom kod Amera. Ono što karakteriše filmove koje izbacuje ovaj studio je angažman kečera u glavnim ulogama, a u ovom filmu to ipak nije slučaj. Tačnije pojavljuje se jedan od njih, ogromna strvina Brodus Clay, ali tek u sporednoj ulozi. Koliko znam, 'See No Evil' je jedini horor film koji je ova kuća izbacila do 'No One Lives', a jedini iole poznatiji film iz njihove kuhinje je 'The Scorpion King' (i tu su bili koproducenti).

'No One Lives' prati grupu sitnih kriminalaca čiji jedan neposlušni pripadnik kidnapuje mladi, bogati par. Međutim, vrlo brzo uvideće da nije zlato sve što sija i da su zaigrali igru sa veoma opasnim igračem. Osim poznatog režisera, ovaj film ima i prilično poznatu i zvučnu glumačku postavu. U glavnoj ulozi je Luke Evans (u biografiji mu stoje naslovi 'Clash of the Titans', 'Immortals', 'The Three Musketeers', 'The Raven', a igra i u druga dva nastavka 'Hobbita'), u glavnoj ženskoj ulozi je Adelaide Clemens ('X Men Origins: Wolverine', 'Silent Hill: Revelation' i 'The Great Gatsby'), a tu je i Lee Tergesen (upamćen po ulozi Beechera iz kultne serije 'Oz').

I koji je utisak? E pa ovo je jedan vrlo slab film. Osim tematike koja mene vrlo malo ili bolje rečeno ne interesuje nimalo, film ima dosta glupih scena, klišeiziranu radnju i jedne od najiritantnijih glumaca u sporednim ulogama u istoriji horora. Glavni negativac je predator koji je gotovo nerealan, juri ga cela Amerika, ali je neuhvatljiv. Njegov motiv je tako nezanimljiv. Kao što pomenuh, sporedni likovi su retko antipatične njuške, nikakvi karakteri i apsolutno me nije zanimala njihova sudbina niti sam se vezao za njih (a verujem da to nikome nije uspelo ko je pogledao ovaj film). Film pada na još mesta: kada počne igra mačke i miša, imamo linearnost radnje i likvidacije nisu ništa spektakularno ili nešto što nije viđeno do sada, a sama završnica je takođe bezvezna, pokušali su nekakav twist da proture, ali to je, šta znam, po mom mišljenju besmisleno.

'No One Lives' svakako nije film koji će se dugo pamtiti.