I Walked with a Zombie (1943)

Mlada negovateljica Betsy odlazi na jedno karipsko ostrvo kako bi negovala Jessicu, suprugu vlasnika plantaža šećerne trske. Deluje da Jessica boluje od neke vrste mentalne blokade kao posledice groznice. Kada se Betsy zaljubi u tog "kralja šećera", ona odluči da izleči Jessicu uz pomoć lokalnog stanovništva kako bi dala izabraniku njenog srca ono što ona misli da traži. To je uvodi u zastrašujući svet voodoo magije.

Ovo bi ukratko bio opis radnje klasika "I Walked with a Zombie" iz 1943. godine, filma iza koga je stajao dvojac Val Lewton i Jacques Tourneur. Ovo delo iz RKO Pictures produkcije, jedan je od najneobičnijih horor filmova o zombijima - posebno što ovde nije reč o tim nemrtvim bićima kakvim ih je učinio popularnim Romero, već o izvornim zombijima iz voodoo mitologije. Dakle, reč je o stvorenjima nad kojima postoji kontrola, pa ovde nećete moći da vidite njihovu neutoljivo glad za ljudskim mesom i mozgovima kao npr. u legendarnom filmu "Return of the Living Dead". Sem toga, kao što pretpostavljate, ono što je bilo jezivo 1943. danas teško da ikoga može da zaplaši. zbog toga, istakao bih da je "I Walked with a Zombie" film koji ima mnogo veći kvalitet na drugim poljima nego što su strava i užas. Priča je zanimljiva i neuobičajena, prožeta dobrom dramom, a tanka linija između verovanja zapadne kulture i voodoo-a se stalno prelazi što vodi ka neočekivanom raspletu. Zanimljivo je da je ovaj film u početku bio osporavan od strane kritičara, a da su kasnije usledile pohvale. Ovo svakako nije film za one koji su ljubitelji kasapljenja i modernih zombie infestacija, kao ni za one koji očekuju ne znam kakav horor, ali to ne znači da ljubitelji horor žanra treba da ga zaobiđu, ako ništa drugo zbog učenja istorije žanra i zbog činjenice da ne postoje stari i novi filmovi već dobri i loši.

Empty Rooms (2010)

"Empty Rooms" je klasičan primer tzv. indie filma, dakle očekujte low budget i to maksimalni. Koliko je ovo nezavisan film možda najbolje govori podatak da ćete na mreži naći poster samo na sajtu IMDb. Radnja je prežvakana: samohrana majka i njen maloletni, autistični sin useljuju se u novu kuću, međutim ubrzo počinju da ih terorišu natprirodni entiteti. Kao što vidite, reč je o još jednoj horor priči s duhovima, uz mali "začin" u vidu toga što je dečak autističan i nem. To je iskorišćeno kako bi njegova majka bila prikazana kao "child molester" i za ništa više od toga. Ovde moram da prokomentarišem da ovog dečaka igra Charlie Khoudsi, ružnjikavi klinac koji srećom nema više snimljenih filmova od ovog, a jedino logično objašnjenje je da je ovaj posao dobio preko veze.
Kako se radnja filma 98% odvija u toj kući, kako je budžet bio praktično nepostojeći, ne treba da čudi ni to što ni glumci nisu poznati, a ni režiser. Rezultat svega toga je do zla Boga dosadan film, gde se većina radnje zasniva na ostavljanju ovog autističnog dečaka u drugoj sobi, prikazivanje duha u njegovom prisustvu, onda sledi njegov vrisak i dotrčavanje unezverene majke. Njenih krupnih kadrova, tačnije tih kadrova njenog lica i raznih ekspresija ćete se baš nagledati, što mi je na momente delovalo čak i komično. Jasno je da je zbog svih tih detalja, ovo film u kome je akcenat ipak stavljen na neki dramski element, ali ponavljam, meni je to sve bilo jako, jako dosadno i nezanimljivo. Čak je i kraj bio donekle očekivan. Postoji mnogo boljih načina da potrošite vreme nego što je gledanje filma "Empty Rooms".

58. Beogradski sajam knjiga - izveštaj

Kao što bi trebalo da znate, danas je počeo 58. po redu Beogradski sajam knjiga, jedna manifestacija koja pokušava da ovu našu duboku nekulturnu zemlju trgne iz kandži pakla i ludila, a trenutno stanje najbolje opisuju danas izgovorene reči Ljubivoja Ršumovića koji je imao tu čast da otvori Sajam: "Pismen narod čita, a nepismen sluša, pismeni razmišlja svojom glavom, a nepismen tuđom". Slažem se da je najveća mana ovog događaja, kao i obično, gužva i cena ulaznica (čak bih prokomentarisao da je sramotno da se za ovako nešto plaća karta, posebno što se taj novac sigurno ne vraća nazad u kulturu). Ipak, poslednjih godina sam redovan posetilac, pa sam tako, usled predstojećih obaveza, već danas otišao do Sajma.

Prethodno iskustvo me je naučilo da poseta ovakvom događaju zahteva veliko strpljenje, dobru volju i definitivno zavidnu kondiciju, jer zaista ima puno toga da se obiđe, broj izlagača se na ovogodišnjem sajmu približio brojci od pet stotina. Osim svega navedenog, preporuka je da se pripremite i tako što izdvojite malo slobodnog vremena i napravite listu naslova koji vas zanimaju, saznate ko su izdavači, kao i cene u maloprodaji u najvećim lancima Delfi, Laguna ili Vulkan (a i na sajtovima izdavača, naravno, gde su postavljene).

Pošto je moje interesovanje usko vezano za horor literaturu, a kako smo država prilično siromašna ponudom takvih naslova (plus, sve vredno moje pažnje sam već ranije nabavio), ovogodišnja must have lista nije bila podugačka, ali kako bih vam skratio lutanje prikačiću neke od naslova sa uporednim cenama iz maloprodaje i sa sajma:

Ovde napominjem da je ova cena za "Strvinarsku utehu: Otvaranje i Završnicu" uslovljena kupovinom još jedne knjige - tri knjige su 500 din. Međutim, "Središnjica" nije u toj ponudi, pa nju možete uzeti nezavisno od ove dve. Takođe, napominjem da ovo "s" iza cene označava sajamsku cenu.

Što se tiče "Isijavanja", cena na štandu Vulkana je 680 dinara za članove njihovog kluba čitalaca, a za one koji to nisu, kao na primer mene, je 760 din. što je čak i skuplje nego u redovnoj ponudi preko njihovog sajta!

Slična je situacija i sa nekim delima na Laguninom štandu, što je ova dva izdavača tj. Lagunu i Alnari svrstalo u rang najneprijatnijih iznenađenja sajma. S druge strane, mogu da uputim sve pohvale za izdavača koga proglašavam najboljim izdavačem ovogodišnjeg sajma, a to je "Čarobna knjiga". Cene su fenomenalne, mnoštvo je knjiga po 100 i 200 dinara, a npr. trilogija "Soj" se može kupiti za tričavih 1120 din. (u redovnoj ponudi je negde oko 2900 ako me sećanje ne vara). Moj potez ovog sajma je kupovina kompleta "Drakula" i "Drakula Nemrtvi" od ovog izdavača po ceni od 540 dinara!!! Samo "Drakula" pre sajma je na njihovom sajtu koštala 640 din., a komplet 1300. Dakle, "Čarobna knjiga" je zaista bez premca zaslužila sve pohvale i ovu besplatnu reklamu. :-)

Čarobna knjiga

Kao i prethodnih godina, na spratu je deo sa prodavcima polovnih knjiga, mada ne znam koliko je preporučljivo zalaziti tamo - cene su prilično jake, miris buđi dominira, a knjige su naslagane bez ikakvog reda i retko ćete naići na prodavce koji znaju šta prodaju. Najjači utisak je svakako štand "Sabe" iz Zemuna (mislim da sam dobro zapamtio ime). Na njemu dva starca od stotinu ljeta koji jedva sede, uslužnost i poznavanje materije jednako nuli (kao i na ogromnoj većini drugih štandova i preprodavaca i izdavača), a Kingove knjige složene na dno gomile. Na pitanje pošto su, lupaju cene iz glave, pa tako kod njih korišćena, polovna knjiga "Salemovo" košta 2000 dinara, a original nova kod Alnarija je 920. Neverovatno.

Naravno, moram istaći da sam se i s ovog sajma vratio kao iz posete "Tajnom vilajetu" kada su u pitanju nekupljene knjige, ali to već zavisi od nekih drugih faktora. :-)

Texas Chainsaw 3D (2013)

Jedna od najuspešnijih franšiza "The Texas Chain Saw Massacre" (kažu na 8. mestu na top listi horor serijala po zaradi) mirovala je punih 7 godina od poslednje ekranizacije, a onda se neko dosetio da izvuče ovu temu iz zamrzivača i po šesti put je podgreje. Ovoga puta, ona ima ukus nedovoljno podgrejane sarme ili punjenih paprika što znači - odvratan. Ovaj serijal započet je istoimenim filmom davne 1974. godine i valjda opčinjenost njegovim finansijskim uspehom mnoge producente tera na eksploatisanje. Naime, originalni film koji je Tobe Hooper snimio za manje od 300 soma dolara zaradio je skoro 31 milion. Kasniji nastavci, svakako, bili su lošiji, mada koliko se sećam, kada sam odgledao original pre koju godinu nisam skapirao odakle tolika pomama za ovim filmom.

Za one koji ne znaju, ovaj serijal vrti se oko monstruoznog ubice zvanog Leatherface i njegove poremećene porodice kanibala. Snimljena su tri nastavka, jedan rimejk, jedan prequel i ovaj nesrećni "Texas Chainsaw 3D" koji je vrlo verovatno reboot ili peti deo, svejedno. Kao što su fanovi ovog serijala naviknuti, a i oni koji to nisu, i u ovoj 3D verziji pojavljuje se grupica nesrećnika koji će biti topovska hrana za Leatherfacea uz izvesne izmene - on je ovde usamljen, porodicu su mu masakrirali davnih dana, međutim do kraja filma dobiće novog saveznika. Ako neko ima toliko ludu želju da gleda ovaj film neka se zaustavi ovde, jer slede spojleri pošto moram da prokomentarišem "ludovanje" scenarista koji su ubacili u priču njegovu rođaku koja je kao beba jedina preživela taj porodični masakr. Naravno, preživeo je i Leatherface, a kako mu je to uspelo nećemo saznati do kraja. Scenaristi su zaista bili raspoloženi za proseravanje, pa sam zbunjeno gledao njihove dijaloge i konstrukciju priče čime su nemilosrdnog ubicu i njegove poremećene rođake maltene želeli da prikažu kao žrtve. Njihove ubice su prikazane kao najveći ljudski otpad što će kod glavne (anti)junakinje do kraja izazvati buru emocija i preobražaj ili bolje rečeno povratak korenima. Šta tek reći o crncu šerifu koji posle cirka trideset godina saušesništva u likvidaciji ozloglašene porodice i kinjenja od strane gradonačelnika najzad dočeka svojih pet minuta osvete i dopusti da Leatherface i njegova rođaka pobede? Zaista, scenario je pretrpan glupostima, klišeima, film nudi malo toga neočekivanog, gluma je na momente komična, te je rezultat svega toga nezanimljiv i dosadan film, a gomila gluposti će vas uglavnom izluđivati. Za ovaj film je remake iz 2003. godine sa Jessicom Biel, Jonathanom Tuckerom, Ericom Balfourom i R. Lee Ermeyem pravo remek delo te ga u svakom slučaju preporučujem za gledanje pre ovog 3D smeća.

Isolation (2005)

"Isolation" je (ni)malo primećeni horor film koji nam dolazi iz Irske. Snimljen je još 2005. godine, a na pitanje zašto ga do sad nisam pogledao odgovor verovatno leži u tome što su mnogi drugi izvikaniji ili su imali iole bolje marketing. Naravno, ovo nije prvi horor film koji je snimljen u irskoj produkciji, još 1986. je snimljen glupavi "Rawhead Rex", dok su u poslednje vreme Irci aktivniji po ovom pitanju.  U poslednjih deset godina snimljeno je devet filmova, mada nisu svi čisto irski već uglavnom u koprodukciji s drugim zemljama, pretežno Velikom Britanijom. Sve je pokrenuo ultraniskobudžetni "Dead Meat" 2004. godine, usledili su upravo "Isolation" i "Boy Eats Girl" godinu kasnije, zatim "Shrooms" 2007., te "Legend of the Bog" iz 2009. Dve godine kasnije snimljen je "The Moth Diaries", a prošle godine čak tri horora - tunjavi "Citadel", "Grabbers" i brutalni "Stitches".

Ova brojka govori da je Irska sasvim solidno mesto za snimanje filmova, sigurno da tamo ima pregršt lokacija i gotskih mesta koja mogu poslužiti za stvaranje izvrsnog ambijenta, uz čuvenu i depresivnu ostrvsku klimu. Šteta je samo što se uglavnom ne snima nešto što ima veze sa brojnim legendama koje kruže u ovoj zemlji. Tako se i "Isolation" ne bavi natprirodnim temama već je reč o animal attack podžanru. Verovali ili ne, posle gomile divljih i opasnih zveri, filmski stvaraoci su se davno okrenuli i pitomijim, domaćim životinjama ili pak nekim potpuno bezazlenim, pa je ovde reč o mutiranim teladima. Dakle, nakon puževa, hrčkova, ovaca, sad su i krave došle na red. Mala digresija, nedavno se čak pojavio trejler za prikupljanje novca kako bi se snimio film u kome su veverice noćna mora čovečanstva, pa vi vidite dokle se ide u horor žanru.

Animal attack filmovi su sigurno najmanje jezivi predstavnik žanra, ali uz talentovanog režisera i dobre efekte može se postići ludačka napetost koja daje osnovni pečat ovakvim delima. U filmu "Isolation" reč je o eksperimentu koji naravno krene u pogrešnom pravcu. Naime, na izolovanoj farmi krava, bankrotirani vlasnik uzgaja krave na kojima se vrše genetski opiti kako bi se povećala plodnost ovih životinja. Kada se jedna od krava oteli, tele ugrize vlasnika farme, a veterinaru postaje jasno da nešto nije u redu i ona likvidira mladunče. Kada izvrše autopsiju, otkriće da je tele puno trudnih fetusa i degenerisanih hibrida od kojih jedan uspeva da pobegne te počinje potraga za njim, jer opasnost koja preti čovečanstvu je nezamisliva.

Prvo što upada u oči kod ovog filma je da nije reč o još jednom indie filmu čiji je budžet ravan budžetu fudbalskog kluba Partizan, ali nije ni epohalan - reč je o skoro tri miliona funti što je bilo sasvim dovoljno, s obzirom na scenografiju i skromnost radnje, da zadovolji većinu kriterijuma. Ono što je zanimljivo je i malobrojna glumačka postava, u filmu se pojavljuje tek 6 glumaca, ali su tu zato jedan od najčuvenijih rumunskih glumaca Marcel Iures koji je našoj publici svakako najpoznatiji po ulozi Srbina teroriste Dušana Gavrića u filmu "Mirotvorac", kao i Sean Harris koji je čak uspeo da stigne do holivudskog spektakla "Prometej".

Dakle, "Isolation" je još jedan skroman film koji nije pretenciozan, koji svojom nenametljivošću, ali i stvorenim ambijentom prija oku gledalaca - usamljena farma, teška kiša, neobični parazitski organizam - stvorena je mučna atmosfera i dovoljno napetosti da ovo bude solidan film. Verovatno bi ovo, da se manje pažnje posvetilo klišeima i izbeglo preterano zamračivanje,  bio i dobar film vredan i ponovnog gledanja. Ako pustite "Isolation" bez preteranih očekivanja, nećete se osećati prevarenim i da vam je neko ukrao sat i po života. Kako obraćam posebnu pažnju i na muzičku podlogu i soundtrack u filmovima, ovde bih istakao funky pesmu Jima Forda "I'm Gonna Make Her Love Me" koja prati odjavnu špicu:

Thale (2012)

"Thale" je norveški horor film koji ekranizuje skandinavski mit o biću zvanom skogsfru ili skovfrue koje predstavlja nekakvo repato šumsko stvorenje. E pa, upravo takvo jedno čudo prirode pronalaze junaci filma "Thale" u podrumu izolovane kuće tokom rutinskog čišćenja mesta zločina. Oni pokušavaju da shvate ko ili šta je u stvari Thale.

Iako su Skandinavci jedni od produktivnijih filmadžija, kada je reč o horor žanru, "Thale" nije prvoligaško ostvarenje. Razloga je kao i obično više, a glavni su svakako slabiji scenario, nedovoljno otkrivanje misterije zvane "skogsfru" i mali budžet, pa je rezultat svega toga prilično nejasno i nedovršeno delo. Koga zanima detaljnija analiza (pošto se u velikoj meri slažem s njim po pitanju ovog filma), preporučio bih "seciranje" od strane dr Ognjanovića na njegovom blogu (uz napomenu da vas tu čeka gomila spojlera, ali mislim da stvarno nećete ništa izgubiti ako i saznate neki detalj). U prednost bih svrstao minutažu, jer 76 minuta nije previše izgubljenog vremena, međutim, "Thale" ima zaista malo kvaliteta koji bi ga preporučio da se nađe na bilo čijoj listi za gledanje.

Jug Face (2013)

"Jug Face" je skroman filmić, horor drama koja donosi priču o mladoj djevi koja pripada zatvorenoj, malenoj društvenoj zajednici u nekoj američkoj vukojebini koja obožava Jamu u šumi. Da, dobro ste pročitali, 21. vek je i u pitanju su SAD, a neki kao kult veruje u svemoćnu Jamu, koja im s vremena na vreme putem posrednika, naređuje ko iz zajednice mora biti žrtvovan. E ta zajednica naravno krije velike tajne, pa samim tim i glavna junakinja koja, em sakrije njenu glinenu masku koju izvaja pomenuti mesija, em zatrudni s bratom što naravno vodi ka brojnim problemima. Međutim, zaboravite na moralnu osudu tog društva kome pripada, jer u "Jug Face"-u vrhovni sudija je Jama!

Ovaj film je snimljen u produkciji "Modernciné" kompanije koja stoji iza ultrahajpovanog, a meni nezanimljivog horora "The Woman". Zato i ovde možete očekivati nekonvencionalan film, delce koje je zahvaljujući svojoj nepretencioznosti i koliko-toliko solidno ispričanoj priči svakako bolji od pomenutog i slavnijeg filma. Međutim, nemojte očekivati ne znam šta - "Jug Face" za onu kategoriju filma kojoj pripada svakako nije očajan ili loš film, ali nije ni otkrovenje kakvim su ga redom predstavljali filmski kritičari sa priznatih horor sajtova poput Bloody Disgusting, Dread Central, Fearnet, Fangoria ili Twitch. Oni su se, do duše, složili da je film premalog budžeta i da se to nažalost najbolje videlo u prikazi bića koje obitava u Jami (ja sam skapirao da je to nekakav duh). Ipak, svi oni hvale atmosferu u filmu, što moram da prokomentarišem jer ona jeste realna, ta zajednica hillbillija (sekta) je verno dočarana, njihovi običaji, rituali, verovanja, ali ni solidna količina krvi i creva nije uspela da stvori sasvim hororističan ambijent.

Ono što jeste za pohvalu su Lauren Ashley Carter, Sean Bridgers i Larry Fessenden - svo troje su svako na svoj način izneli uloge koje su dobili. Fessenden bi možda trebalo više da se posveti karijeri glumca nego režisera pošto su mu filmovi sve lošiji. Dakle, "Jug Face" je solidan film za jedno gledanje, nećete reći sebi "pa na šta sam, do vraga, opet potrošio sat i po života", ali nećete ni osetiti želju da još koji put pogledate ovaj film.

Scary MoVie (2013)

Kako je ovo blog o horor filmovima i kako filmovi "Scary MoVie" serijala parodiraju upravo nama omiljeni žanr, odlučio sam da se kratko osvrnem na upravo pogledani, poslednji tj. peti deo ove nekada uspešne franšize. Da sad pišem o čemu se tačno radi u filmu je suvišno pošto je radnja potpuno nezanimljiva i besmislena, pa se neću baviti time već gorkim saznanjem da je ovaj serijal otišao u tri lepe i da se s tog puta neće vratiti. Prva dva dela su veoma zabavna i pametna dela, a pad kvaliteta se sa trojke preneo na četvorku, a sa četvorke na peticu je u rangu pada sa sedamnaestog sprata sa solitera. Znači, nema preživelih.

Iako su parodirani aktuelni horori, "Scary MoVie" se dokačio i hitova iz drugih žanrova poput "Black Swan" i rimejka "Rise of the Planet of the Apes". Međutim, ono što je prvi i jedini utisak je da je petica toliko naporan, dosadan i nezanimljiv film da je to teško poverovati. Humor je toliko loš i glup, da sam se pitao kako je moguće da neko nadmaši kursadžije u negativnom smislu? I onda dolazimo do najšokantnijeg podatka - scenaristi su jebene legende David Zucker i Pat Proft. Reč je o likovima koji su pisali scenarije za pregršt kultnih komedija i parodija, prekaljeni u svom poslu, a rezultat njihove saradnje ovde je začuđujuće očajan. Njih dvojica stoje iza, pazite samo te naslove, sledećih remek-dela: "The Naked Gun 1, 2 i 3", "Top Secret!", "Airplane!", "Hot Shots 1 i 2", "Bachelor Party" i "Police Academy". Kada se uporede ovi filmovi sa "Scary MoVie", dobijemo valjda horor segment ove horor-parodije. Nebo i zemlja.