Night of the Demon (1957)

"Night of the Demon" je britanski horor film iz 1957. godine koji je režirao Jacques Tourner. Reč je o čoveku koji je imao plodnu karijeru u horor žanru i čija su ostavština filmovi "Cat People", "I Walked with Zombie", "The Leopard Man", "The Comedy of Terrors" i mnogi drugi, ali manje uspešni od nabrojanih. Tourner je ostao upamćen pre svega po niskobudžetnim filmovima koje je snimao za nekadašnjeg produkcijskog giganta RKO Pictures. "Night of the Demon" smatra se njegovim najboljim filmom, a on je zasnovan na priči M.R. Jamesa "Casting the Runes". Ono što je obeležilo snimanje ovog filma je sukob ideja između producenta Hala E. Chestera, s jedne strane, i Tournera i scenarista Bennetta, s druge. Njih dvojica protivili su se prikazu demona iz priče, međutim Chester je izašao kao pobednik. U Sjedinjenim državama, ovaj film je prikazan skraćen i pod alternativnim nazivom "Curse of the Demon". Čuveni režiser Martin Scorsese izjavio je da je "Night of the Demon" među 11 najstrašnijih horor filmova svih vremena.

Skeptični dr Holden stiže u London kako bi prisustvovao paranormalnom simpozijumu psihologa sa namerom da raskrinka vođu satanističkog kulta Juliana Karswella. Holden nimalo ne veruje u Karswellovu moć, međutim, ovaj mu potura pergament ispisan runama koji bi mogao da bude smrtonosno prokletstvo. Malo po malo, Holden postaje svesniji Karswellovih moći i shvata da jedini spas leži u vraćanju pergamenta Karswellu.

Kao i uvek, pre gledanja filma iz perioda pre sedamdesetih godina prošlog veka, pripremim se na činjenicu da se poimanje strave i užasa iz tih vremena i danas drastično promenilo, nažalost, u korist novijeg doba. Uz svakodnevno bombardovanje crnom hronikom, naša otupljena čula nerealno je da zastraši film poput "Night of the Demon". Zbog toga, glavni akcenat u analizi treba staviti na priču, režiju, glumu, atmosferičnost i sl. detalje. 

Ovaj film odlikuje zanimljiva priča o skeptičnom psihologu koji postepeno postaje svestan da nije baš u pravu kada sumnja u postojanje iskonskog zla. Brojne misteriozne pojave će ga uveriti da nije reč o šarlatanu već pravom satanisti koji se igra veoma moćnim stvarima. U ulozi ozloglašenog Juliana Karswella odlično se snašao Niall MacGinnis. Osim zanimljive priče i zadovoljavajuće glume, istakao bih i scene pojavljivanja demona. Zaista deluju impresivno, pa čak i zastrašujuće uz veoma dobro pogođenu atmosferu koju prati odgovarajuća zvučna podloga. Jedino je sam taj demon bezvezno odrađen, bar gledano iz današnje perspektive, jer više liči na godzilu nego na demona. U svakom slučaju, "Night of the Demon" je sasvim solidan film, svakako nezaobilazan za istinske hororfile, dok modernim ljubiteljima horora teško da će biti zanimljiv. 

V/H/S/2 (2013)

Who's tracking you? Putem kojim je krenuo originalni 'V/H/S' nastavio je, logično je, njegov nastavak, očekivano nazvan 'V/H/S/2'. Prvi deo je uz sve svoje nedostatke, za mene bio prijatno iznenađenje, jer u moru očajnih horora ponudio je izvesnu dozu strave i užasa, a bio je i solidno zamišljenog koncepta pošto vredi s vremena na vreme pogledati poneki omnibus. Osim najveće zamerke, a to je medij koji je izabran u originalu, nastavak je preuzeo i koncept da neko pronađe te čudne, morbidne, jezive snimke. Ovoga puta reč je o paru privatnih istražitelja koji provaljuju u kuću nestalog studenta i otkrivaju kolekciju VHS kaseta. U odnosu na original, ova osnova filma je manje uverljiva, a i stara boljka ostaje - neozbiljnost i naivnost nekoga ko upadne u čudno zamračenu kuću, u kojoj se prosto oseća zlo, pa uz sve to se šetka po kući, pretražuje je kao da ima 12 spratova i 76 soba i kupatila, ima vremena da pogleda određene trake pa ga tek onda zadesi sudba kleta. 'V/H/S/2' nam donosi priču manje od originala tako da ima praktično 5 segmenata - jedan osnovni koji se proteže kroz čitav film i 4 na VHS kasetama. Ovoga puta, od ekipe koja je radila na 'kecu', vraćaju se Simon Barrett (nanizao je scenarije za nekoliko horor filmova 'Dead Birds', 'Red Sands', 'Frankenfish', 'A Horrible Way to Die', 'You're Next') i Adam Wingard (režirao poslednja dva navedena od Barretta i još neka horor smeća, a ovde čak i glumi glavnog lika u jednoj od pričica). Njih dvojica su ovoga puta dobili pojačanja u vidu Jasona Eisenera režisera krvoliptačkog promašaja 'Hobo with a Shotgun', Garetha Evansa i Timo Tjahjantoa (prvi snimio vrhunsku akciju 'Serbuan maut') i dvojca Gregg Hale-Eduardo Sanchez (prvi je bio producent, a drugi jedan od režisera 'The Blair Witch Project'-a). A sad da pređem na segmente.  Prvi segment 'Clinical Trials' je režirao Adam Wingard. Reč je o ghost priči tj. o liku koji izgubi oko u saobraćajnoj nezgodi pa pristane da mu ugrade neko elektronsko oko i da bude neka vrsta dobrovoljca za ovu revolucionarnu metodu. Međutim, to oko mu omogućava da vidi duhove mrtvih ljudi koji naseljavaju njegovu predivnu kuću. Kao što možete da primetite, ideja nije ni originalna, a ni preterano zanimljiva, a kad se na to doda traljavo objašnjenje, još jedna pacijentkinja kojoj su ugradili slušni aparat pa čuje duhove i očekivani epilog, dobije se prilično besmislena priča, sa istina, par dobrih cimalica, ali to je jedini kvalitet. Drugi segment 'A Ride in the Park' je delo 'Blair Witch' dvojca. Za razliku od filma koji ih je proslavio, ovde nije reč o vešticama, već o zombijima i kako jedna bezazlena vožnja bajsa kroz prirodu a la Košutnjak može da postane najgora noćna mora. Priča kao priča nije ništa posebno, ali za pohvalu je izgled zombija, njihova transformacija, kao i efekti masakra koji prirede u jednom izletištu. Evans i Tjahjanto internacionalizovali su 'V/H/S/2', pa se njihov segment 'Safe Heaven' odvija valjda negde u Indoneziji, na mešavini lokalnog i engleskog jezika. Priča prati ekipu snimatelja koja prati jednu versku sektu i njihovog vođu zvanog Tata. Oni pokušavaju da raskrinkraju tu bolesnu organizaciju u kojoj obožavani verski lider spava sa devojčicama, ali na njihovu nesreću, ovaj ih prima u sedište sekte neposredno pred završno žrtvovanje i prizivanje nečastivog. Ovaj segment je najbrutalniji, najkrvaviji i pun akcije, a mogu reći i najzanimljiviji. U četvrtom segmentu tema su ponovo vanzemaljci kao što mu i ime kaže 'Alien Abduction Slumber Party'. Iza njega stoji Eisener i on se bavio pričom o klincima koji ostvare bliski susret s vanzemaljcima. Po meni, moglo je lagano bez ovog segmenta, nikako mi se ne uklapaju vanzemaljci u ionako neverovatan miks raznih horor tema.  I na kraju, poslednji (i prvi i među) segment je nazvan 'Tape 49', o pomenutim privatnim istražiteljima. On je Barrettovo delo, jeste jeziv (ili više odvratan na kraju) ali ne preterano zanimljiv zbog svih onih boljki koje ga muče - neozbiljnost istražitelja, odlaganje njihove sudbine, beskrajno istraživanje dvospratne kuće, opet neka vrsta zombija ili možda demona. Kad se sve sabere i oduzme, 'V/H/S/2' deluje mi kao dosta lošiji od originalnog filma. Priče su manje jezivije, neke su besmislenije, a na ruku mu ne ide ni to što ne nudi apsolutno ništa novo u osnosu na originalni koncept. Verovatno je na utiske uticalo i preveliko očekivanje, jer sam čitao kritike koje su ovaj nastavak veličale u odnosu na prvi deo.

V/H/S (2012)

This collection is killer.

Posle dosta peripetija s titlovima i "V/H/S" se konačno našao na mom repertoaru. Film je najavljivao uzbudljiv i zanimljiv trailer, pa sam ga očekivao s nestrpljenjem. Koje je ipak splasnulo posle mlakog prijema kod internet kritičara, pa i publike. Možda je ovo i najbolja kombinacija, jer onda ipak ne očekujete Bog zna kakav film pa je i razočaranje manje.

Osim trailera, "V/H/S" je delovao primamljivo zbog omnibus koncepta, ako se tako može reći jer ga faktički čini šest nezavisnih segmenata, ali i načina na koji je to zamišljeno. Imamo grupu sitnih kriminalaca i huligana koji dobijaju lagan posao. Treba da provale u kuću koju čuva jedan starkelja i odatle ukradu određenu video kasetu. Međutim, ipak je ovo horor film, tako da se taj poslić pretvara u njihovu najgoru noćnu moru.

Ono što je u startu negativno kod ovog filma je to što se radi o još jednoj found footage eksploataciji, koja se ni manje ni više, bazira na izumrlim VHS kasetama. Taj medij je odavno van upotrebe i činjenica je da su autori verovatno ovaj način čuvanja snimljenih filmova izabrali kako bi lakše sakrili efekte i potrošili manje novca iz budžeta.

Kao što sam pomenuo, "V/H/S" čini šest kratkih segmenata, tačnije pet + jedan koji se provlači od početka do kraja i koji prati tu grupicu lopova. Što se tiče njih, autori predstavljaju kombinaciju nepoznatih i nepriznatih u žanru do onih koji su bar po nečemu zapamćeni. Najjači aduti su svakako Ti West, David Bruckner i Glenn McQuaid.

Na žalost (a i očekivano) segmenti nisu jednakog kvaliteta i upečatljivosti. 

"Amateur Night" iza koga stoji David Bruckner, tvorac neobičnog, ali nedovoljno iskorišćenog filma "The Signal", na mene je ostavio najjači utisak. Tri ortaka privedu dve devojke kako bi u motelskoj sobi tajno snimili amaterski pornić, međutim jedna od njih prirediće im iznenađenje. Bruckner je sasvim solidno odradio svoj posao, radnja je pristojno odrađena, ima tu i dovoljno strave i krvoliptanja, tako da zaista nemam bitnijih zamerki. I moram da napomenem upečatljivu Hannah Fierman u ulozi negativca.

Rame uz rame s tim delom stoji segment "10/31/98" o četiri ortaka koji kreću na maskenbal žurku ali pogreše lokaciju i završe u pustoj, ogromnoj kući koja krije mnogo opasnosti. Iza ove priče stoji četvorka koja se naziva Radio Silence i njihova priča je zanimljiva, mada i nekako nedorečena zbog raspleta i motiva četvorke da se vrate u kuću iako najpre uspeju da pobegnu.   

Ti West stoji iza segmenta pod nazivom "Second Honeymoon" o mladom bračnom paru koji na proputovanju uznemirava misteriozna devojka. West je snimio dosta jezivu priču iako se radi o sasvim običnoj, a ne natprirodnoj priči.

Ova tri segmenta su stvarno dobra, ali kao što sam ranije pomenuo, druga tri nisu toliko kvalitetna.

"Tape 56" tj. priča o lopovima koja se provlači čitav film, fino je zamišljena, ima tu jeze i nelagodnosti, ali najveći problem je i izvesna besmisao. Ne dobijamo odgovor o čemu je tu reč, lopovi su prilično bahati i neozbiljno deluju svojim snimanjem pljačke ili ravnodušnošću kada počnu da nestaju jedan po jedan.

"The Sick Thing That Happened to Emily When She Was Younger" je neobična priča o vanzemaljskoj otmici i mešanje duhova u celu tu priču samo smeta. Ako vanzemaljci imaju moć brisanja pamćenja, čemu onda uplitanje duhova? Potpuno nerazumljivo.

Ipak, to nije najlošiji segment već "Tuesday the 17th" koji je delo McQuaida koji je snimio solidnu horor komediju "I Sell the Dead". Ovoga puta nema humora, a priča je, bar meni, potpuni promašaj jer radi se o nekakvom šumskom duhu (šta god) kome na tacnu servira nove žrtve jedina osoba koja je preživela njegov prošlogodišnji masakr, a sve u sklopu nekakve osvete.

Kad se sve sabere i oduzme, "V/H/S" nije epohalno delo, ima tu dosta propusta, found footage je zamorio čak i mene koji nisam protivnik tog podžanra, ali ipak je reč o tek iznadprosečnom delu, koje je pored svega gledljivo. Kakvi se sve filmovi poslednjih godina snimaju, "V/H/S" je iznad očekivanja. Neki su čak optužili da je film predugačak, međutim po meni je sat i 40 minuta sasvim podnošljivo. Ono što je zanimljivo, još prošlog oktobra počelo je snimanje nastavka "V/H/S/2" koji je prikazan na ovogodišnjem Sundance festivalu. Prve kritike govore da se radi o boljem filmu što raduje, kao i učešće dvojca Sánchez-Hale koji su sarađivali na "The Blair Witch Projectu" i prisustvo Garetha Evansa koji je poznat po vrhunskoj akciji "Serbuan Maut. Eto, opet išekujem nastavak s nestrpljenjem...

Shelter (2010)

Nakon ubistva njenog supruga, vera u boga dr Kare Harding je uzdrmana, ali ne i njeno verovanje u nauku. U pokušaju da je ubedi da prihvati i neobjašnjive psihijatrijske teorije, njen otac je upoznaje sa Adamom, pacijentom sa poremećajem višestrukih podeljenih ličnosti. Kara će ubrzo otkriti da su Adamove ostale ličnosti žrtve ubistava i što više otkriva o njemu i njegovoj prošlosti, ugroziće svoj i život njenih najmilijih... 

Otprilike ovako izgleda radnja američkog horora 'Shelter' iz 2010. godine sa Julianne Moore i Jonathanom Rhys Meyersom u glavnim ulogama. Reč je o delu Skandinavaca na privremenom radu u SAD - Björn Stein i Måns Mårlind su režiseri, inače nepoznati i nepriznati autori koji su nakon ovog filma zajedno radili i na 'Underworld: Awakening'. Pre toga ništa značajno nisu ostavili iza sebe, kad je u pitanju horor žanr. Scenario je pisao Michael Cooney, poznat po lošim filmovima o Jacku Frostu (serijski ubica umire i njegova duša završava u Snešku Belić, wtf!?), ali i više nego solidnom filmu 'Identity'. 

Saradnja ove trojice nije bila najuspešnija. Možda je najbolji pokazatelj to što je u produkciju uloženo 22 miliona dolara, a film je završio na Video-on-demand. Zarada nikakva! Imali su priznatu i odličnu glumicu za naslovnu ulogu, perspektivnog Rhys Meyersa takođe, dobar budžet, ali nešto je zaškripalo. Moj utisak je da je film vizuelno odličan. Dvojac iz Skandinavije je odradio korektno svoj posao, a najslabija karika je Cooney. Njegov scenario je ispao poput one čuvene krave koja napuni kofu do vrha mlekom, pa se onda ritne i sve to prospe. Veći deo filma je prilično zanimljiv i drži pažnju, iako obrađuje pomalo prežvakanu temu podeljenih ličnosti i teške šizofrenije. 'Shelter' je bio na dobrom putu, ali se scenarista zaigrao, mada tu krivim i režisere koji nisu znali ili uspeli da skrate film i ne uvedu ga u očekivanu završnicu, klišeiziranu do krajnosti. Uz to, rasplet je dosta konfuzan i ostavlja gledaoca u dilemi. Stoga ni ne čudi što ga je kritika sahranila. 'Shelter' nije film koji zaslužuje pljuvačinu, ima tu sasvim lepo iskorišćenih sat, sat i po vremena, međutim pripremite se za pad kvaliteta kako se bliži kraj. Šteta.

Silver Bullet (1985)

Učmali gradić Tarker's Mill bio je vrlo mirno mesto, gde se nikada ništa ne dešava. Sve dok jedne noći nisu počela ubistva. Građani su uvereni da je reč o manijakalnom ubici. Međutim, desetogodišnji paraplegičar Marty veruje da ubica uopšte nije čovek već vukodlak!

Ovo je ukratko radnja filma 'Silver Bullet', ekranizacije još jedne novele čuvenog Stephena Kinga. Reč je o 'Cycle of the Werewolf' koja je izdata 1983. godine. Na žalost, knjigu nisam imao prilike da pročitam, ali razni izvori na netu navode da postoje brojne razlike između tog rukopisa i scenarija, mada se 'Silver Bullet' uglavnom adekvatno oslanja na tu novelu.

 

Film je imao za to vreme izuzetan budžet od 7 miliona dolara, doživeo je solidan uspeh na bioskopskim blagajnama u SAD i širom sveta, a pokupio je mešane kritike. 'Silver Bullet' je režirao Daniel Attias čovek koji je kasnije režirao isključivo televizijske serije, a ovo mu je u CV-ju ostao jedini dugometražni film. Što se tiče glumaca, izbor je bio pravi. Posebno kada je reč o pokojnom Corey Haimu i Garyju Buseyu - njihov odnos sestrića i ujaka je prikazan gotovo pa idealno, kakav i treba da bude. Mislim da je ovo čak Buseyeva najbolja uloga koju je ostvario.

Moj utisak je da je scenario na mnogim mestima zaslužio korekcije, pre svega zbog toga što se taj vukodlak u čitavu priču ubacuje iznebuha, bez ikakvih naznaka zbog čega baš taj lik i na koji način je zakačio ovo prokletstvo. Sem toga, tako brutalna i krvava ubistva u nekom mestu veličine Mionice, sigurno bi dovela u grad ozbiljnije istražne organe od lokalnih nesposobnjakovića, a da ne pričam o ležernosti koju stanovništvo pokazuje. Sve navedeno i klasični, očekivani happy end su najveći nedostaci filma.

Kada je reč o horor filmovima koji obrađuju temu vukodlaka, oni i nisu česti u žanru, a da ne pričamo o tome koliko su bili uspešni. 'An American Werewolf in London', 'Wolfen', 'Ginger Snaps' i 'The Howling' su svakako svetli primeri dobrih i zanimljivih filmova ove tematike, a poslednjih godina su im se pridružili 'Dog Soldiers' i donekle 'Underworld' franšiza (mada ovo pominjem pre svega zbog efekata na izgledu ovih bića). A promašaja je bilo podosta kao što su veliki projekat 'Wolfman', 'Red Riding Hood', 'Skinwalkers' ili 'Werewolf: The Beast Among Us'. Po svemu viđenom, 'Silver Bullet' je na nekoj granici između ove dve kategorije, mada više naginje ka boljim ostvarenjima, posebno što su upravo efekti maske solidni, jer u to vreme nije postojao CGI. 

Za kraj, pogledajte najbolje filmske transformacije čoveka u vukodlaka:

The Lords of Salem (2012)

We've been waiting... we've always been waiting.

Tri godine nakon rada na drugom delu rimejka 'Halloween', Rob Zombie se vratio režiji, na još jednom delu na kome potpisuje i režiju i scenario. Kada je Zombie u pitanju, oni koji prate njegov rad znaju da ne odstupa od nekih pravila koje je uspostavio - jedna od ženskih uloga (ovoga puta glavna) pripada njegovoj lepšoj polovini Sheri Moon Zombie, posebnu pažnju posvećuje muzičkom delu i njegovi filmovi su izrazito nasilni.

Zombiejeva očigledna opsednutost temom veštica iz Salema, ispoljena kroz njegovu numeru "The Lords of Salem" još 2009. godine, kulminirala je ovim filmom. Radnja prati Heidi, salemsku radio voditeljku i DJ-a koja dobija misterioznu ploču sa natpisom 'poklon od Gospodara'. Bizarni zvuci sa ploče izazivaju kod Heidi seriju flešbekova iz nasilne prošlosti njenog grada. Da li ona ludi ili su se Gospodari vratili kako bi izvršili osvetu nad potomcima lovaca na veštice? 
Kao što već pomenuh, Zombie se drži određenih standarda koje je sam postavio, pa nikakvo iznenađenje nije njegova supruga u glavnoj ulozi. Sheri Moon, kao jedna od najupečatljivijih ženskih zlikovaca iz njegovih filmova 'House of 1000 Corpses' i 'The Devil's Rejects', ovde igra glavnu junakinju koja ni ne sluti kojeg je porekla i kakva je sudbina iščekuje. Ona se sasvim solidno snašla u ovoj ulozi, mada ona nije bila ni preterano zahtevna. Ono što je zanimljivo je ostali izbor glumaca. Zombie je u 'tarantinovskom' stilu izvukao neke zaboravljene asove ili ikone horor žanra pa tako u 'TLoS' glume Meg Foster, Dee Wallace, Ken Foree, Bruce Davison i Maria Conchita Alonso. 
Što se tiče muzike, ona je dosta metal što nije baš po mom ukusu, ali zato korišćenje Mocarta i njegovog 'Rekvijema u D-Molu' zaslužuje pohvalu, kao i glavna tema tj. ta morbidno-bizarna stvar koja se nalazi na pomenutoj ploči koju dobija Heidi. Nju potpisuju John 5 i Griffin Boice i mogu da kažem da odavno nisam čuo neku horor temu koja zvuči ovako jezivo i neprijatno. Koga zanima, može je preslušati:

A kada je reč o nasilnoj komponenti Zombiejevog rada, mislim da 'The Lords of Salem' deluju dosta pitomije od njegovih ranijih radova. Ali je zato reč o izuzetno bizarnom delu, gde je poprilično rađeno na detaljima. Veštice su odlično odrađene, njihove maske, odeća, rituali (film otvara sjajan i strahovito realan prikaz jednog takvog rituala). Sama priča je korektna, mada ipak ne vidim neku poentu završnice što bi mogla biti moja zamerka. S druge strane, ovo uopšte nije jednostavan film i mislim da će veoma jasno podeliti gledaoce na fanove i hejtere. 'The Lords of Salem' nije baš najbolje prošao kod publike, čak su ga malo bolje prihvatili kritičari. I zaista, ovaj film ima nešto, dosta je tu kvaliteta i neuobičajenosti za današnje filmove, međutim vrlo spor tempo razvoja radnje na trenutke vas može izbaciti iz takta. Krajnji utisak je da 'The Lords of Salem' pleše na tankoj niti između dobrog ostvarenja i promašaja.