Cabin Fever (2002)

Terror... In the flesh.

Nekoliko prijatelja sa koledža iznajmljuje izolovanu kolibu u prirodi kako bi zajedno proveli odmor. Kada stignu, propalica zaražena čudnim kožnim oboljenjem zatraži pomoć od njih, ali se uspaniče i zapale ga. Ovaj, u samrtnom ropcu dođe do rezervoara sa vodom i završi u njemu. Kada se jedna od studentkinja zarazi preko vode, a virus koji jede meso počne da se širi među prijateljima, njihova prava osećanja i ličnosti izlaze na videlo dok pokušavaju da napuste pakao u koji su došli.

 

"Cabin Fever" je horor film prvenac Elia Rotha koji je kasnije snimio filmove "Hostel" i "Hostel: Part II", kao i jedan fake trejler iz "Grindhouse"-a. Inače, on je i pisac scenarija za film, a ta priča ima i zanimljivu istoriju. Naime, on i njegov cimer sa fakulteta napisali su ga davne 1995. godine ali je film snimljen tek 2002. jer niko nije želeo da finansira njihov projekat. Razlozi su najpre bili što se smatralo da je horor žanr finansijski neisplativ, a zatim je problem predstavljala sama priča koja nije ličila na tadašnji bioskopski hit "Scream", kao i činjenica da je Roth odbio kompromis po pitanju nasilnosti ili golotinje ističući da su oni bili esencijalni sastojak horor filmova 80-ih. Roth i Lauren Moews su tek u jesen 2001. godine podigli 50000$ za početak produkcije sa producentima Evanom Astrowskym i Samom Froelichom, dok je ostatak novca sakupljan tokom snimanja. Ukupno, produkcija je iznosila oko 1.5 milion $, a film je širom sveta zaradio preko 30 miliona!

 

Kada sam kod zanimljivosti, kažu i da su scene sa psom ponovo snimane, jer je originalni pas ubica bio star i umoran, pa su iznajmili pravog policijskog psa koji je bio veoma nezgodan i nepredvidljiv da glumci nisu mogli da se pojave u istom kadru sa njim.

 

Mnogi režiseri su bili oduševljeni filmom. Među njima su Peter Jackson, Quentin Tarantino koji je Rotha nazvao "budućnošću horora" i P.T. Anderson. Mada bilo je i onih koji su popljuvali film, pre svih Roger Ebert. Vremenom, film je stekao gotovo kultni status i Roth je bio nominovan za nekoliko Saturn nagrada i nagradu Empire za najboljeg novajliju. Posetioci website-a bloody-disgusting.com proglasili su film najboljim u 2004. godini. Za ovu godinu najavljen je i nastavak "Cabin Fever 2: Spring Fever", ali ovoga puta bez Elia Rotha.

 

Što se mog utiska tiče, ovo je jedan manje-više zanimljiv horor, sa dosta groznih scena zbog prirode virusa s kojim se susreću junaci filma. Sam film je očigledno aluzija na neke omiljene filmove autora kao npr. "Evil Dead", naravno što se tiče lokacije gde se radnja odvija. Budžet filma je bio ograničen što se vidi na glumcima koji su ispodprosečni, a moja najveća zamerka ide u pravcu scenarija i sporednih likova koji su preterano neobični i čudni (primer broj jedan je zamenik šerifa). Nedostaci su još neke gluposti u scenariju, ali to nije ništa novo za horor film. 

U principu, "Cabin Fever" je jako solidan film, jer su mu prednosti dobri efekti, scena u kadi mi izaziva žmarce i na samo podsećanje, karakterizacija likova nije loša, naročito od trenutka kada se susretnu sa širenjem virusa među njima. Ipak, napominjem da je film za one sa jakim želucem.

The Signal (2007)

Do you have the crazy?

 

Signal koji emituju elektronski uredjaji, vrši invaziju na umove običnih gradjana koji žive svoje radničke živote i imaju svoje prljave afere, pretvarajući ih u izludelu rulju. Iznenada suočeni sa moćnim,podmuklim prenosima, oni su prisiljeni da ubijaju ili budu ubijeni. Stvari dodatno komplikuje otpor nekih likova da ostanu mrtvi (nešto poput zombija). Priča nasilno eksplodira, miksujući krvavo nasilje sa psihološkom satirom za istinski originalno horor iskustvo. Autori filma iz Atlante, Bruckner, Bush i Gentry ispričali su čudnu priču u tri dela (koji su vešto nazvani «Transmisije»), premeštajući poglede da bi izvukli obimniju priču koja istražuje mračne tajne i strahove kao što su ljubomora i izdaja.

 

Iako je na sajtu IMDB ovaj film ocenjen sa čak 6.4/10, a na www.rottentomatoes.com sa 55%, kod mene nije zaradio tako visoku ocenu. Film je na trenutke zanimljiv ali je većinom dosadan, da ne kažem uspavljujuć. Napr. poslednji film sam (zbog ovog EP u fudbalu) pogledao po mojim standardima baš davno i uželeo sam se horora, a na kraju sam se borio da ostanem budan do kraja filma!

 

Film ima velike sličnosti sa zombie filmovima, «The Signal» se bavi sjebanim mozgovima i ljudima koji potpuno odlepe zbog užasnog signala koji se emituje preko elektronskih uredjaja i postaju neka vrsta modernih, zombificiranih ubica koji ubijaju sve što im padne šaka. Ipak, pošto sam veliki fan zombie filmova, taj potencijal nažalost nije iskorišćen do kraja.

 

Pošto je film podeljen na tri dela, prvi je posle uvoda, prilično zanimljiv i mislim da je najkvalitetniji deo filma. U drugom segmentu se otišlo u vode crnog humora što i nije toliko loše, medjutim, primećujem u poslednje vreme sve više horora koji upliću i previše komike (primer: britanski film «Severance»). Treći deo filma je ubedljivo najgori i tu je film doživeo drastičan pad kvaliteta, pokušavajući da zamršavanjem priče postigne nekakav efekat.

 

Mada sam ovaj film s nestrpljenjem želeo da pogledam, krajnji utisak je da je ideja bila solidna ali da je zakazala realizacija. Nekako, film deluje mlako...

 

Zanimljivosti:

1. Film je snimljen 2007. godine za Sundance filmski festival i imao je budžet od svega 50000 dolara! Snimljen je za samo 13 dana.

2. 23. februara 2008. dva čoveka su izbodena u bioskopu u Fullertonu, Kalifornija tokom prikazivanja ovog filma.

Dark Water (2005)

Dark water conceals darker secrets.

U Njujorku, Dalija, koja se upravo razvela od muža i koja se bori za staranje nad njihovom ćerkom Sesilijom. Dalija ima veoma ograničen budžet, pa se zbog toga seli sa Sesilijom u stari, mali stan na ostrvu u blizini Menhetna. Ona ne obraća pažnju na mrlju od vode na plafonu Sesilijine sobe, ali živeći u tom prostoru, Dalija shvata da tamna voda curi sa plafona sobe, i da se u stanu iznad čuju koraci iako je on napušten i traži od domara Veka da popravi kvar.

U medjuvremenu, Sesilija pronalazi crveni ‘Hello Kitty’ ranac na terasi zgrade i Dalija ga daje domaru. U novoj školi, učiteljica saopštava Daliji da Sesilija ima izmišljenu drugaricu koja se zove Nataša. Narednih dana, Dalija pati od bolnih migrena i ima košmare, dok se bori za starateljstvo i ima probleme sa stanom. Dalija odlučuje da detaljnije istraži razloge poplavljenog stana iznad njenog i suočava se sa tragičnim nesrećnim slučajem.

 

Iako je ovaj film smešten u jako zanimljiv ambijent, na turobno, kišovito ostrvo u blizini Menhetna, u odvratan stambeni kompleks koji deluje jako deprimirajuće, nisam baš preterano oduševljen. Nekako, deluje mi da nešto filmu nedostaje. Mislim da je u pitanju, nedostatak više strašnijih scena, jer iako je ambijent idealan za zastrašivanje, film se ne može pohvaliti jezivim scenama. Takodje, pomalo iznenadjujuć kraj za američke horore (čitaj: ovog puta bez kompletnog happy-enda), delovao je pomalo zbunjujuće, mada je u svakom slučaju time priča dobila na efektnosti.

Što se tiče glumačke podele, ona je jako dobra. Glavna glumica Jennifer Connely je OK, kao i dve devojčice koje se pojavljuju u filmu, dok se Pete Postlethwaite, čuveni gospodin Kobajaši iz legendarnog filma ‘Usual suspects’, odlično uklopio u ulogu čudnovatog i neprijatnog domara.

A šta tek reći o briljantnoj roli Johna C. Reillya? Čovek je fascinantno odglumio ljigavog stanodavca.

Samo je uloga Tima Rotha, bar po meni, prošla totalno nezapaženo, na šta nisam navikao kada je u pitanju ovaj sjajni glumac.

 

Dakle, “Dark Water” je solidan filmić, ponekad malo i naporan zbog odugovlačenja radnje ali sveukupno gledano, nije gubljenje vremena. Nažalost, originalni japanski film sam odgledao jako davno te ne mogu da povučem jasnu paralelu, ali čini mi se da je original svakako jeziviji od ove američke verzije.

The Eye (2008)

Don't Believe Your Eyes.

 

Sidni, mlada slepa violinistkinja dobija šansu da ponovo progleda, prvi put od detinjstva zahvaljujući čudesnoj transplantaciji rožnjače. Dok se Sidni prilagodjava vrtoglavom novom svetu boja i oblika, proganjaju je zastrašujuće vizije smrti lično, kako hvata osudjene i odvlači ih iz sveta živih. Terorisana i na ivici ludila, Sidni mora da otkrije čije je oči nasledila i kakve tajne vizije one sadrže.

 

Neću mnogo da dužim, film je sasvim prosečan i nije uspela da ga izvuče ni, bar po meni, najlepša žena na svetu – Džesika Alba. U filmu ima nekoliko solidnih efekata, to se odnosi na delove filma u bolnici posle operacije, ali uglavnom je dosta spor i na momente dosadnjikav. Mislim da je moglo da ispadne daleko bolje. Nažalost, originalni film “Jian gui” sam baš davno gledao i zaboravio gotovo sve tako da ne mogu da povučem paralelu izmedju ova dva ostvarenja. Dakle, film nije za bacanje, pre svega zbog glavne glumice, ali nećete mnogo propustiti čak i ako ga ne odgledate.

The Mist (2007)

Fear Changes Everything

 

Svi su mislili da je u pitanju samo bezazlena oluja. Kada Dejv Drejton primeti čudnu maglu na jezeru, nedaleko od njegove kuće, on smatra da nije ništa ozbiljno u pitanju. Kada on, njegov sin Bili i prvi komšija Brent Norton (sa kojim je Dejv u jako lošim odnosima) krenu u supermarket, dešava se nezamislivo. Na putu ka supermarketu, oni ugledaju vojsku iz obližnje vojne baze, vatrogasce i policiju kako se upućuju ka magli. Kada ugleda taj prizor, Brent pominje u šali lokalni mit o nekakvom projektu «Vrh strele», tajnom vojnom planu o kom niko ništa ne zna. Dok su u kupovini, tri vojnika ulaze u market, samo da pokupe nekoliko stvarčica pre nego što se upute ka magli. Svih 80 kupaca koji se nalaze u prodavnici, nemaju pojma o tome šta se dešava dok stariji čovek ne utrči u market, krvavog nosa i uzvikne “Ima nečeg u magli!” On im govori da zatvore vrata i na očigled svih jedan od kupaca nestaje u magli uz urlik, pokušavajući da na parkingu ispred marketa udje u svoj auto. Nakon pet sekundi, čitav market se zatrese, kao da ga je nešto izdiglo pola metra od zemlje. Kada zamole Dejva da proveri generator, metalna vrata na ulazu u prostoriju za utovar robe (gde se generator i nalazi) pokušava da provali nešto od spolja. Nakon toga začuje jecaj. Dejv zove četvoricu ljudi da podju s njim. Kada se Norm, momak koji pakuje robu, dobrovoljno prijavi da izadje i oslobodi generator, otima ga stvorenje sa ogromnim pipcima koji imaju usta, zube i sopstvene ruke. Pošto se Dejv i ostala trojica izbore sa čudovištem i izbace ga van prostorije, oni alarmiraju sve prisutne u radnji o tome šta se nalazi izvan radnje. Kada to čuje, gospodja Karmodi tvrdi da se radi o smaku sveta i da ih Bog kažnjava. U početku, ljudi joj ne veruju sve dok ih gospodja Karmodi gotovo sve ne pridobije na svoju stranu i oni poveruju da je ona Božji izaslanik koji ih može spasiti. Da li projekat «Arrowhead» ima nekakve veze sa ovim natprirodnim pojavama? Da li će se Dejv Drejton, njegov sin i njegovi prijatelji izvući živi dok se bore sa ovom destrukcijom? Ili će ih ubiti demonska bića iz magle?

Film «The Mist» predstavlja odličan spoj drame i horora, koji se ogleda u sjajnom tekstu majstora horora – Stivena Kinga. Jednostavno, ljudska osećanja, medjusobni odnosi, strahovi, neverica, pa čak i kolektivna paranoja, predstavljeni su u ovom filmu fantastično. Suočavanje sa nečim nepoznatim i nezamislivim ili u krajnjem slučaju nečim što se dešava samo u najgorim noćnim morama, poveću grupu ljudi zarobljenu u velikom supermarketu, stavlja na veliki test: da li u najgorim i najtežim trenucima ljudi mogu biti složni u borbi za spas ili tek tada isplivavaju najgore ljudske, karakterne osobine?

 

Medjutim, pošto je čovek nesavršeno biće, medju ljudima se javljaju nepoverenje, gnev, oholost, zavist. I to dok još uvek nisu ni apsolutno sigurni u to šta im se dešava i šta se to nalazi izvan radnje, u magli. Tek kada izvestan broj ljudi zauvek nestane u magli, ne priznajući stvarnost, ostatak shvata da zaista imaju posla sa nečim natprirodnim. U filmu je fenomenalno prikazan i način vidjenja cele situacije od strane najreligioznije osobe – gospodje Karmodi, koju u početku, zbog njenih propovedi o propasti čovečanstva, niko ne konstatuje ali kako vreme odmiče i kako se situacija čini sve bezizlaznija, ona lagano pridobija sve više ljudi iz marketa. Čak umišlja i da je upravo ona Božji izaslanik koji ih može spasiti. Preobraćanje normalnih, porodičnih ljudi u religiozne fanatike, zaista predstavlja užas. Gospodja Karmodi, poput nekakvog sektaškog sveštenika ubedjuje ljude da žrtvovanje nevernika može predstavljati spas za njih grešnike koji su se pokajali.

 

Ipak, grupica predvodjena Dejvom, ne prihvata njihove stavove i pokušava na racionalan i realan način nadje izlaz iz ove nevolje, pa dakle, pored demonskih bića, iz samog pakla, moraju da se suoče i sa svojom vrstom.

 

Atmosfera u filmu je jako dobra, sam ambijent velikog supermarketa u kom se nalazi 80-ak ljudi različitih karaktera je idealan, naročito da ispolji kolektivni strah i medjuljudske sukobe. Bića iz magle su takodje zanimljiva, ima ih različitih, i sva su veoma opasna i smrtonosna. Ogromna hobotnica sa pipcima koji imaju usta i oštre zube, veliki insekti, veliki pauci koji izbacuju opasnu mrežu, velika stvorenja nalik pticama iz doba dinosaurusa. Sve što je stiglo iz druge dimenzije je veliko. I veoma smrtonosno.

 

Ono što krasi ovaj film je napetost, kao i nezaboravni i nepredvidivi završetak. Film «The Mist» prosto morate pogledati!

House of 1000 Corpses (2003)

God bless this house.

Jerry, Bill, Mary i Denise su dva para na putu u nadi da će napisati knjigu o atrakcijama na koje nailaze usput. Kada četvorka sretne kapetana Spoldinga, on im ispriča legendu o doktoru Satani.

Kada se četvorka uputi u potragu za drvetom na koje je obešen doktor Satana, pokupe autostoperku Baby. Pošto im se auto pokvari, Baby ih poziva u njenu kuću.

Tu dva para upoznaju porodicu Firefly, ubilački klan bizarnih ljudi. Kako porodica napada parove koji ništa ne sumnjaju, Jerry i njegovi prijatelji pokušavaju da prežive kuću 1000 leševa i njene mračne tajne.

Film ‘House of 1000 corpses’ je izazvao dvostruki efekat kod mene. Do samog kraja je odličan, veoma nasilan i brutalan, sa zaista opičenim i bizarnim likovima, ambijent je fantastičan, medjutim dolazi do malo čudnog raspleta što ostavlja neka pitanja bez odgovora (naravno ostaviću vam da sami otkrijete šta to nije toliko jasno). Tako da sam tim raspletom ipak doživeo odredjeni pad uzbudjenja kojim je film obilovao do tad. Priča o svirepoj, surovoj, bizarnoj i ludoj porodici je odlično ispričana, a radnju prati i zanimljiv soundtrack.

Žrtve su pravi štreberi, i dve devojke posebno iritiraju, dok su članovi manijakalne porodice živopisni, a svakako najupečatljiviji su deformisani i jezivo odvratni Tiny (zanimljiva igra reči, tiny = majušan ), istovremeno simpatični i odvratni klovn Captain Spaulding i naravno, miljenica muškog dela publike Baby (u ovom film je glumi Sheri Moon, dok u nastavku ‘The devil’s rejects’ svom prezimenu je dodala prezime Zombie, ccc kako se dolazi do muža i posla ).

U svakom slučaju film je energičan, uzbudljiv i napet, režija je sjajna, tako da mogu da kažem da ga pogledate, posebno ako volite sadističke i brutalne horore.

Freaks (1932)

Can a full grown woman truly love a MIDGET?

U cirkusu, gde su najveće atrakcije deformisani ljudi, predivna trapezistkinja Kleopatra je ljubavnica snažnog Herkulesa. Ona glumi da je zainteresovana za nemačkog kepeca Hansa koji je zaljubljen u nju, kako bi pozajmljivala novac od njega i dobijala skupe poklone. Kada ljubomorna Nemica Frida, takodje kepec, koja voli Hansa zatraži od Kleopatre da poštedi Hansa od velike prevare, ona slučajno obelodanjuje da je on naslednik velikog bogatstva. Kleopatra odlučuje da se uda za Hansa da bi ga otrovala i dobila njegovo nasledstvo. Na svadbi, Kleopatra otvoreno flertuje sa Herkulesom i ismeva cirkuske nakaze. Kada veoma bolesnog Hansa spašava lekar koji mu govori da je bio okrutno otrovan, ostale nakaze njuškaju po Hansovoj prikolici i otkrivaju šta Kleopatra radi sa njim. U olujnoj noći, sve nakaze se udružuju i pretvaraju Kleopatru u jednu od njih - imbecilnu kreštavu nakazu ‘Ženu pticu’: odsecaju joj jezik, jedno oko izdubljuju i izdelju noge. Iako to nije prikazano na DVD komercijalnoj alternativnoj verziji, u originalnoj radnji Herkulesa nakaze kastriraju i on postaje pevač i to sopran.

Film ‘Freaks’ počeo je da se snima u oktobru 1931. godine i završen je u decembru. Pratila su ga nesrećna testiranja u januaru 1932. godine (naime, jedna žena je zapretila tužbom MGM-u, tvrdeći da je film doveo do njenog pobačaja), pa je studio isekao film od originalnih 90 minuta na jedva više od sat vremena. Mnoge sekvence kada nakaze napadaju Kleopatru dok leži ispod drveta su uklonjene, pošto su mnoge bile smešne i većina filmskog originalnog epiloga. Dodat je novi prolog koji je izveo karnevalski najavljivač, pošto je novi epilog obuhvatio pomirenje malenih ljubavnika.

 

Bio sam prijatno iznenadjen kada sam sinoć, čekajući početak prenosa Superbowla, na kablovskoj, tačnije kanalu TCM uhvatio ovaj film, jer sam ga u poslednje vreme tražio na razne načine, ali su mi se svi nažalost izjalovili. Film spada u klasike horor žanra, jedan od filmova utemeljivača.

 

Odmah da se razumemo, po današnjim standardima, ‘Freaks’ se ne može svrstati u horor, što me je užasnulo kad sam shvatio šta je nekada plašilo ljude i koliko su današnji horor filmovi postali brutalniji i suroviji. Ipak, odredjena doza gnušanja i gadosti postoji, jer se u filmu pojavljuju istinite nakaze – ljudi različitih deformiteta. Takodje, završne scene kada nakaze napadaju Herkulesa deluju strašno, upravo zbog svih deformacija. Ono što ovom filmu daje značaj je prikaz unutrašnje i spoljašnje lepote, tačnije poentiranje da normalni ljudi u ovom cirkusu (trapezistkinja i čovek-snagator) predstavljaju moralne nakaze iako imaju spoljašnju lepotu.

Nažalost, kao što sam napisao o radnji filma, ova verzija koju sam pogledao je cenzurisana, nema delova o kastriranju Herkulesa niti prikaza pretvaranja pohlepne lepotice u ‘Ženu pticu’ (čak je to ispalo jako bez veze, jer posle napada nakaza na Herkulesa, sledi scena na kojoj je nekada lepa trapezistkinja već pretvorena u nakazu).