Dark Water (2005)

Dark water conceals darker secrets.

U Njujorku, Dalija, koja se upravo razvela od muža i koja se bori za staranje nad njihovom ćerkom Sesilijom. Dalija ima veoma ograničen budžet, pa se zbog toga seli sa Sesilijom u stari, mali stan na ostrvu u blizini Menhetna. Ona ne obraća pažnju na mrlju od vode na plafonu Sesilijine sobe, ali živeći u tom prostoru, Dalija shvata da tamna voda curi sa plafona sobe, i da se u stanu iznad čuju koraci iako je on napušten i traži od domara Veka da popravi kvar.

U medjuvremenu, Sesilija pronalazi crveni ‘Hello Kitty’ ranac na terasi zgrade i Dalija ga daje domaru. U novoj školi, učiteljica saopštava Daliji da Sesilija ima izmišljenu drugaricu koja se zove Nataša. Narednih dana, Dalija pati od bolnih migrena i ima košmare, dok se bori za starateljstvo i ima probleme sa stanom. Dalija odlučuje da detaljnije istraži razloge poplavljenog stana iznad njenog i suočava se sa tragičnim nesrećnim slučajem.

 

Iako je ovaj film smešten u jako zanimljiv ambijent, na turobno, kišovito ostrvo u blizini Menhetna, u odvratan stambeni kompleks koji deluje jako deprimirajuće, nisam baš preterano oduševljen. Nekako, deluje mi da nešto filmu nedostaje. Mislim da je u pitanju, nedostatak više strašnijih scena, jer iako je ambijent idealan za zastrašivanje, film se ne može pohvaliti jezivim scenama. Takodje, pomalo iznenadjujuć kraj za američke horore (čitaj: ovog puta bez kompletnog happy-enda), delovao je pomalo zbunjujuće, mada je u svakom slučaju time priča dobila na efektnosti.

Što se tiče glumačke podele, ona je jako dobra. Glavna glumica Jennifer Connely je OK, kao i dve devojčice koje se pojavljuju u filmu, dok se Pete Postlethwaite, čuveni gospodin Kobajaši iz legendarnog filma ‘Usual suspects’, odlično uklopio u ulogu čudnovatog i neprijatnog domara.

A šta tek reći o briljantnoj roli Johna C. Reillya? Čovek je fascinantno odglumio ljigavog stanodavca.

Samo je uloga Tima Rotha, bar po meni, prošla totalno nezapaženo, na šta nisam navikao kada je u pitanju ovaj sjajni glumac.

 

Dakle, “Dark Water” je solidan filmić, ponekad malo i naporan zbog odugovlačenja radnje ali sveukupno gledano, nije gubljenje vremena. Nažalost, originalni japanski film sam odgledao jako davno te ne mogu da povučem jasnu paralelu, ali čini mi se da je original svakako jeziviji od ove američke verzije.