Hansel & Gretel: Witch Hunters (2013)

U nedostatku boljih i svežih ideja, Holivud se okrenuo braći Grimm i njihovoj bajci 'Ivica i Marica'. Da, dobro ste pročitali, ta bajka je iskorišćena kao okosnica sa malo drugačijim zapletom. Njih dvoje pošto spale prvu vešticu, shvataju da imaju poseban dar i oni postaju čuveni lovci na veštice širom sveta. Međutim, bliži se Noć krvavog meseca, a sada odrasli Ivica i Marica susreću se sa novim oblikom zla, moćnijim od svega s čim su se susretali i koji nosi veliku tajnu o njihovom poreklu.

Koliko je reč o ozbiljnom projektu, u finansijskom smislu, govori podatak da su 'Paramount Pictures' i 'MGM' obezbedili budžet od 50 miliona dolara. Za reditelja i scenaristu je izabran Norvežanin Tommy Wirkola koji u CV-ju ima solidni 'Død snø'. Konačno, lista angažovanih glumaca je takođe zvučna i međunarodna - predvode ih britanska zvezda u usponu Gemma Arterton i sve zauzetiji Jeremy Renner, a tu su i fatalna Holanđanka Famke Janssen, Finkinja Pihla Viitala (igrala u filmu 'Reykjavik Whale Watching Massacre'), preslatka plavušica iz Norveške Ingrid Bolsø Berdal (glavna zvezda skandinavskih horor hitova 'Fritt vilt 1 i 2'), te Šveđanin Peter Stormare.

Ne znam zbog čega, ali 2013. godina se može slobodno nazvati godinom Ivice i Marice. Osim ovog filma, 'Asylum' je kao i uvek snimio svoju krš verziju 'Hansel & Gretel', to se i očekivalo kad god se od nekog filma očekuje da bude veliki hit i orobi bioskopske blagajne. Međutim, ove godine su izašla još dva naslova sa ovim glavnim junacima - 'Hansel & Gretel: Warriors of Witchcraft' i 'Hansel & Gretel Get Baked'. Treba li da napomenem da je reč o promašajima poput 'Asylumovog'?

No, da se vratim holivudskim 'H & G: Witch Hunters'-ima. I pored značajno uloženih sredstava, solidnom izboru kada je reč o režiseru i sasvim zadovoljavajuće glumačke postave, film je jedva povratio uložen novac - bioskopska publika nije zatajila, ali sigurno je da su producenti očekivali mnogo više od nešto više od 55 miliona dolara. Publika film i nije tako loše prihvatila, reč je o gotovo porodičnom fantasy filmu s tragovima horora, pa mlađima i može da bude zanimljiv i zabavan, međutim za prekaljene filmofile ovo je ipak usiljen film sa dosta humora za široke narodne mase, glupave priče i preteranog korišćenja CGI efekata. OK je to kad su u pitanju akcione scene, ali maske veštica i izgled njihovog sluge trola Edwarda su razočaravajuće. Toliki budžet, a slaba mašta. Sve ovo je uticalo na filmske kritičare koji su sasekli film i unakazili u svojim kritikama. Jedan od dokaza je i skor 21/100 što mu na nekoj skali od 1-5 predstavlja dvojku. Što se mene tiče, ne bih bio toliko grub, ali 'Hansel & Gretel: Witch Hunters' sigurno nije delo kome ćete se vraćati.

Shadow of the Vampire (2000)

Radnja (UPOZORENJE: SADRŽI SPOJLERE):

Radnja filma je smeštena u 1922. godinu. Nemački režiser Fridrih Vilhelm Murnau seli svoju berlinsku glumačku postavu i filmsku ekipu na lokacije u Čehoslovačkoj i Poljskoj da bi snimio film «Nosferatu», neautorizovanu verziju Bram Stokerove novele «Drakula». On ih obaveštava da je osoba koja će igrati ulogu vampira, Grofa Orloka, nepoznati nemački pozorišni glumac Maks Šrek koji je visoko profesionalni glumac koji se potpuno uživljava u uloge i da će se pred glumcima i ekipom pojavljivati već pripremljen za ulogu, sa maskom. 

Glavne scene snimaju se u starom zamku u Čehoslovačkoj. Šrek ih tamo čeka i njegova pojava kao i ponašanje su zaista uznemiravajući. Kamerman ubrzo počinje da se oseća terorisanim i bolesnim i moraju da ga odvedu na lečenje i zamene. Drugi glavni glumac je preplašen Šrekovom pojavom ali ubedjuje sebe da je jednostavno odličan glumac.

Jednom prilikom, dva člana ekipe, producent i scenarist, piju rakiju pod zvezdama kada im prilazi Šrek. Oni ga pozivaju da im se pridruži i Šrek pije sa njima. Oni ga šaljivo ispituju o njegovom vampirizmu i Šrek im obelodanjuje da je pravi vampir, star nekoliko vekova. Dok ga ispituju, on im govori da je toliko star da se ne seća kako je postao vampir i kako ne može da stvori više nijednog od svoje vrste. Slepi miš proleće pored njih i Šrek ga hvata i ujeda ga, ekstatično sisajući krv iz njegovog tela. Producent i scenarista ostaju impresionirani njegovim uživljavanjem u ulogu.

Ispostavlja se da je Murnau sklopio dogovor sa pravim vampirom, da bi snimio svoj film potpuno realistično. Šreku je obećao glavnu glumicu, Gretu Šreder, kao nagrada, da bi obezbedio da će odigrati svoju ulogu dok se film ne završi. Medjutim, vampir je često nekooperativan sve dok konačno cela produkcija nije navučena na obalu ostrva u severnom moru i u njegovoj milosti i nemilosti.

Na kraju, Šrek ubija Gretu Šreder, producenta i kamermana pre nego što ga izlože sunčevoj svetlosti i umire, dok poludeli Murnau završava snimanje filma.

Prilično neobičan film, koji se bazira na snimanju remek dela horor žanra «Nosferatu: eine Symphonie des Grauens» iz 1922. godine, u kom se legendarni režiser Fridrih Vilhelm Murnau prikazuje kao poludeli snimatelj koji zarad realnosti filma žrtvuje glavnu glumicu i deo ekipe, stvarnom vampiru koji se predstavlja da je Maks Šrek (čuveni glumac iz tog perioda).

Sa aspekta filmske umetnosti, film je zaista vrhunski snimljen. Glumačka postava predvodjena Džonom Malkovičem i Vilijemom Defoom je prva liga, ambijent je verno prenet, snimanje filma «Nosferatu» prikazano u crno-beloj tehnici što filmu daje veliki plus. Ipak, sa aspekta horor žanra, film je siromašan, a to je izgleda i bio cilj, jer ovaj film retko koga može da zaplaši. Radnja filma se pre svega odvija kao drama, uz retke izlete ka hororu, u scenama kada Šrek pokazuje da je pravi vampir.

Svakako, najveća vrednost ovog filma je gluma Vilijema Defoa, koji je izvanredno izneo ulogu Nosferatua, kao iz originalnog filma, a to je bilo i primećeno u Holivudu te nije uzalud nominovan za Oskara.

Resolution (2012)

'Resolution' je tzv. indie film, vrlo skromnog budžeta od tek milion dolara. Ono po čemu je jedan ovakav nezavisan film svakako specifičan je to što je, bar za sada, naišao na više nego dobar prijem kod filmske kritike i donekle kod publike. Metascore 78/100 mnogi filmovi mogu da sanjaju i to je bilo ono što me je privuklo da ga pogledam.

Michael Danube dobija video poziv za pomoć od svog nekadašnjeg najboljeg prijatelja Chrisa. Ovaj je teška narkomančina koja živi u nekoj vukojebini i traži od Michaela da mu pomogne da se skine s gudre. Njihovo prijateljstvo puklo je upravo zbog toga što je Chris oduvek odbijao lečenje. Michael ga nalazi, ali ovaj i dalje gusla staru pesmu - nema nameru da se promeni i uopšte se ne seća da ga je zvao u pomoć. Michael prelazi na plan B: onesvešćuje Chrisa, vezuje ga lisicama za radijator i nadgleda proces njegove detoksikacije. Međutim, počinju da se dešavaju čudne pojave. Svakakvi čudaci žive u okolini i svakoga dana on pronalazi različite bizarne snimke, knjige, dnevnike i filmske trake koje ih navode na zaključak da ih neko prati i kontroliše njihove sudbine.

Kao što se da primetiti, radnja je komplikovana, što nikako neće uprostiti ista takva završnica. Na nekim forumima sam čitao razne teorije i objašnjenja, što mene lično smara jer ako ne možemo da shvatimo šta je "pisac hteo da kaže" nego to neko mora da nam objasni, to je po meni promašaj autora. Mislim da je i to razlog što neki film smatraju iznenađenjem godine i hajpuju ga do nebesa, dok drugi proglašavaju film jednim od najdosadnijih i najnezanimljivijih horora. Ono što je meni dodatno zasmetalo je to što je scenario prilično naivno i neuverljivo napisan, jer taj glavni lik Michael Danube je oženjen čovek čija je supruga pred porođajem, a on se bakće nekim starim prijateljstvom dok je prilično jasno da mu je ortak teško govedo. Ili šta tek reći o detoksikaciji tog lika? Kao da ga odvikava od pranja WC šolje. Konačni udarac zadaje to što je radnja nedinamična, njena misterioznost nema jasnu poentu, a iako se 'Resolution' vodi kao horor film mislim da ne poseduje ni mrvu zastrašujućeg. Prosto, ovaj film mi uopšte nije "legao".

The Changeling (1980)

Two people live in this house. One of them has been dead for 70 years.

Bio je to savršeni porodični odmor za kompozitora Džona Rasela i njegovu porodicu kada neobična saobraćajna nesreća dovodi do pogibije njegove žene i ćerkice. Obuzet tugom, Džon se na nagovor prijatelja seli u Sijetl i postaje profesor na lokalnom univerzitetu. U Sijetlu iznajmljuje ogromnu, veoma staru kuću u Česmen Parku koja pripada Društvu istoričara i koja je prazna čak 12 godina. Mamutske veličine, kuća izgleda da ima sve sobe koje su Džonu potrebne da bi komponovao muziku. Medjutim, Džon ne shvata da nije sam u kući. Sa njim u kući boravi duh ubijenog dečaka koji je otkrio Džonovo očajanje i koristi ga da otkrije dekade ćutanja i prevare. Uz pomoć Kler Norman, koja je i posredovala u iznajmljivanju kuće, Džon žuri da nadje odgovore i uskoro saznaje da ih krije podmukli i veoma moćni čovek. 

«The Changeling» je solidna horor-drama iz 1980. godine, sa zanimljivom pričom i odličnim izborom ambijenta jer je kuća (koja u neku ruku igra glavnu ulogu) zaista zastrašujuća kakve samo i mogu da budu takve kućerine. Nažalost, mogućnost korišćenja njene veličine za zastrašivanje i nije baš iskorišćena do kraja jer sem par solidnih efekata lupanja vrata, čudnih zvukova, prividjenja nema strašnijih scena (mada ne treba zaboraviti vreme kada je film snimljen; ipak je danas zbog svakavih morbidnosti drugačija situacija i teško je očekivati da nešto iz tog doba može da zaplaši današnju publiku). 

U svakom slučaju, radi se o dobro ispričanoj priči, iako, bar po mom mišljenju, filmu malo fali da bi bio mnogo bolji, ovako je solidno potrošenih sat i po vremena.

Maniac (2012)

Talentovani francuski filmadžija Alexandre Aja nakon dvogodišnje pauze posle rada na rimejku filma 'Piranha' vratio se poslu još jednim rimejkom - ovoga puta reč je o obrađivanju istoimenog dela Williama Lustiga. Aja je ovoga puta odlučio da producentski podrži ovu priču, nakon njegovih uspešnih obrada kao što su 'Hills Have Eyes', 'Mirrors' i 'Piranha'. Od njegovog otkrovenja 'Haute tension', Aja je kupio kartu za Holivud i to u jednom pravcu, pa nije ni čudo što su, iako je na projektu 'Maniac' bio tek producent, očekivanja bila visoka. On i drugi producenti, izabrali su Francka Khalfouna za režisera, čoveka koji je igrao u par Ajinih filmova, a režirao tek dva ostvarenja. Tom timu priključen je još jedan provereni saradnik - scenarista Gregory Levasseur koji je pisao scenarije za 'Brda', 'Mirrors', Khalfounov prvenac 'P2', 'Haute tension'.

Ono što se svima koji su pogledali originalnog 'Maniaca' nametalo kao pitanje bilo je pre svega: "Kako uopšte nadmašiti ludačku rolu Joe Spinella, čoveka koji je i idejni tvorac priče?" Spinellova karakteristična pojava delovala je kao nešto teško nadmašivo. Međutim, Khalfoun je pažljivo pripremio odgovor na ovo pitanje. Njegov izbor pao je na veliku zvezdu - Elijahu Wooda. I? Nije pogrešio. Wood je odličan glumac, to je bilo poznato i pre ovoga filma, ali kada neko iz te lige prihvati da odigra manijakalnog ubicu, i to odradi na najbolji mogući način, možemo samo da se divimo. Seksepilnu Caroline Munro u ulozi njegove ljubavi Ane zamenila je preslatka Nora Arnezeder što je takođe ispao pravi izbor.

Za one koji nisu gledali original ili se ne sećaju, mali podsetnik: radnja prati serijskog ubicu koji skalpira svoje žrtve - prelepe mlade žene. Reč je o Franku, vlasniku radnje za popravku lutaka iz butika. Ovaj povučeni mladić zaljubljuje se u fotografkinju Anu koja treba njegovu pomoć u vezi nove izložbe koju priprema. Kako se njihovo prijateljstvo razvija, Frankova opsesija jača i postaje jasno da je ona oslobodila njegovu dugo prigušenu potrebu za progonjenjem i ubijanjem.

Kao i original, i rimejk 'Maniaca' nije jednostavan film za gledanje. Od samog početka, identitet ubice je poznat, nema tu neke velike misterije, a povremeno prikazivanje ovog ludaka kao žrtve kroz flešbekove njegovog detinjstva, dodatno otežava lagodno gledanje. Kako zauzeti stranu jednog manijaka i serijskog ubice? Kako se sažaliti na njega i njegov život gde kao dečak viri iz ormara dok njegova majka upražnjava trojku? Wood je svog manijaka načinio dosta podložnijem sažaljenju i nekoj vrsti simpatije za razliku od Spinella, dok je Khalfoun čak originalni scenario obogatio gotovo umetničkom završnicom. Sem toga, on je zadržao i ono što je original učinilo kultnim filmom - većina kadrova je prikazano iz prvog lica ubice, obogaćeno njegovim teškim uzdasima i povremenim mrmljanjem. Ne mogu da kažem da volim ovakve filmove, ne volim ali rimejk 'Maniaca' je zanimljivo i natprosečno delo koje vredi pogledati.

Dark Skies (2013)

Fear the Dark

Majstor za specijalne efekte Scott Stewart, stao je još jednom iza kamere, iako se prethodna dva puta uopšte nije proslavio. Nakon vrlo lošeg filma "Legion" i tek malo manje lošijeg "Priest", Stewart je pisao scenario i režirao "Dark Skies". Nakon razbesnelog Boga i anđela, te vampira, on se okrenuo vanzemaljcima i osnovicu priče našao u jednoj od brojnih NLO teorija zavere o čemu se više može pročitati ovde.

Radnja prati naoko skladnu porodicu Barret koja mirno živi u predgrađu. Međutim, njihov mir i svakodnevnicu poremetiće niz neobjašnjivih i uznemiravajućih događaja iza kojih, otkriće oni, stoje opasni i smrtonosni vanzemaljci.

Stewart je za razliku od ranija dva filma, ovoga puta odustao od angažovanja Paula Bettanyja i njegov izbor Josha Hamiltona i Keri Russell je bio pravi. Pomenuti dvojac je veoma dobro i realistično odigrao roditelje sasvim prosečne, normalne porodice, koju velika opasnost vuče ka raspadu. Ipak, kao i u ranijim delima Stewart je u mnogim drugim stvarima omanuo. "Dark Skies" je imao za holivudske prilike vrlo skroman budžet (3,5 miliona $) što je svakako uticalo na malobrojnost i kratkoću scena sa vanzemaljcima. Stewart je pokušao i uspeo da ovu temu prikaže na malo napetiji i misteriozniji način nego kako smo navikli, ali to me je u više navrata nateralo da se upitam gledam li neki od filmova iz "Paranormal Activity" serijala. Iako je "Dark Skies" relativno dobro primljen kod publike (zarada je bila oko 14 miliona dolara), pa i kod kritičara donekle, na mene nije ostavio pozitivan utisak. Potpuno bi mi bilo isto i da sam propustio ovaj film, ne deluje mi da bih time nešto propustio.

State of Emergency (2010)

The End is Near.

Niskobudžetni film "State of Emergency" imao je budžet od skromnih 1,3 miliona dolara. Osim Turnera Claya, još jednog novog režisera u žanru, i manje-više uglavnom nepoznatih glumaca, to se značajno odrazilo i na davanje akcenta dramskom elementu, ali i na efekte kada su u pitanju zaraženi (reč je o još jednom filmu o nepotpunim zombijima).

Jedan američki gradić je u haosu, jer je eksplodirao podzemni magacin opasnih hemijskih materija. Ubrzo posle eksplozije koja uzrokuje curenje smrtonosnog gasa, građani mutiraju, a vojska stavlja čitavu oblast pod karantin i preživele ostavlja u klopci. Jim, momak koji je u opasnoj zoni, pokušava da dođe do slobode izbegavajući zaražene stanovnike gladne ljudskog mesa.

Kao što se da primetiti iz kratkog opisa radnje, "State of Emergency" ima osnovni problem kao i većina filmova čiji su glavni protagonisti zombiji. Pre svega je ona neoriginalna, izlizana, klišeizirana i - osuđena na propast. "Vaš verni pripovedač" je jedan od najvećih fanova zombija, ali i čovek koji je ektremno nezadovoljan stanjem u ovom podžanru. Od rimejka "Dawn of the Dead", "28 Days Later..." i španskog "Rec", mogu da konstatujem da sam pogledao dosta filmova ove tematike i tek su Rodriguezov "Planet Terror" i portugalski kratkometražni "I'll See You in My Dreams" bljesnuli (uz ogradu da sam eventualno neki naslov zaboravio) dok je sve drugo bilo mahom žalosno. Možda da izdvojim i "Dead Snow". Razlog je jednostavan - ovu prežvakanu temu treba obraditi na odgovarajući način koji mora da je osveži. Da li je to dobra lokacija, odlične maske, vremenski period, uglavnom ključ je dinamika radnje, ali i što manje kompjuterskih efekata. "State of Emergency" je zbog malog budžeta izabrao put da istakne odnose nekolicine preživelih koji moraju da sarađuju ako žele da se izvuku živi. Iako su glumci nepoznati, oni su prilično solidno odradili ono što je bilo do njih. Što se tiče šminke i maski, to i nije nešto za pohvalu, a još mi se nije svidelo ni to što je film prilično mlake atmosfere, kao ni to što ne daje pravi odgovor zbog čega su glavni junaci imuni.

Ipak, "SoE" donosi i neke novine ili bar retko viđene stvari - preživeli su mnogo složeniji nego kako to obično biva u zombi filmovima u kojima sve najgore ljudske osobine isplivaju na površinu, a čak i kraj nije onakav na kakve su nas ovi filmovi uglavnom navikli. U moru loših zombi filmova poslednjih godina, ovaj i nije toliko slab, ali je svako daleko od nekakvog epohalnog dela. Još ćemo se načekati tako nečega...

Program na winyan akat (2008)

Iz tajlandske horor kuhinje dolazi film "Program na winyan akat" (prevedeno na srpski "Uskoro u bioskopima"). Ova azijska zemlja vrlo je aktivna na polju horor žanra, a podarila je i nekoliko nezaboravnih naslova kao što su "4bia", "Alone", "Mon seung", "Gin gwai", "Ha praeng", "Gwai wik", "Saam gaang" i iznad svih "Shutter". Zato sam bez previše razmišljanja odlučio da pogledam "Uskoro u bioskopima" (a ova lista filmova me je podsetila da neke treba da pogledam). 
Ono što je u startu bila omča oko vrata ovog filma je režiser i scenarista Sopon Sukdapisit, čovek bez ikakvog iskustva u horor filmovima. Njegovi sunarodnici Banjong Pisanthanakun i Parkpoom Wongpoom, kao i braća Pang iz Hong-Konga koji su obeležili tajlandsku filmsku industriju, imali su i više dara i sreće da snime zaista impresivne filmove, pa je Sukdapisit imao i od koga da uči ili potraži savet što se ne primećuje u njegovom filmu.
"Uskoro u bioskopima" prati mladića i devojku koji su zaposleni u jednom cineplexu. Njihov odnos je daleko od idile - raskinuli su pošto ju je udario, jer je lik navučen na lekove, pomaže pirateriju da bi zaradio novac i prilično je smušen i smeten lik. Istovremeno, Tajland zahvata histerija jer se očekuje premijera novog horor filma, dok radnici iz biskopa koji su bili u prilici da ga pretpremijerno pogledaju počinju da umiru jedan po jedan. Da li će naši junaci uspeti ljubavlju da pobede zlo? Ili je sve zahvatila masovna šizofrenija?
Kao što sam napisao - režiser i scenarista nije se baš proslavio. U stvari što se tiče same režije, tu se i nema šta zameriti, film je "uredno" spakovan od početka do kraja, međutim scenario je bolna tačka. Osim što obiluje mnogim klišeima, njegova oslonjenost na kvazi-urbanu legendu u samom raspletu se raspada i usmerava u drugom pravcu, potpuno neubedljivom. Odvratni duh koji proganja protagoniste, ispada neopisivo moćan iako je posledica pukog nesrećnog slučaja. To je značajno srozalo ugođaj koji je "Uskoro u bioskopima" izazvao kod mene.

Međutim, iako je scenario najproblematičniji, što ovaj film na neki način dezavuiše, "Uskoro u bioskopima" ima i dosta svetlih strana. Jedna od njih je glavna glumica Vorakarn Rojjanavatchra, zatim fino zamišljen negativac tj. duh (šteta što je u mnogim scenama preterano sa CGI efektima), kao i nekoliko klasičnih azijskih scena iz horor filmova koje će gledaocu zalediti govno od strave. Krajnji utisak je da ovom filmu malo nedostaje da bude bolji od proseka.