Death never runs out of time.
The Abandoned (2006) on IMDb
Američki filmski producent Meri vraća se u svoju otadžbinu, Rusiju, gde je pronadjeno mrtvo telo njene majke pod bizarnim okolnostima. Ona nikada nije upoznala majku, bila je usvojena i doneta u Ameriku još kao beba. Jedini put za rešenje šta se dogodilo s njenom majkom je izolovana, napuštena farma u planini koja je navodno pripadala njenim biološkim roditeljima. Budući da je jedini rod, ona nasledjuje mesto, ali niko ne želi da je odvede na farmu pošto je lokalno verovanje da je ta oblast ukleta.
Samo jedan čovek će krenuti na tako opasno i dugo putovanje. Stranac koji čudnovato izgleda da zna nešto o njenoj prošlosti. Ali kada stignu, vodič misteriozno nestaje, što tera Meri da istraži zapuštenu lokaciju sama. Ona otkriva da je još neko na posedu. Čovek po imenu Nikolaj, koji tvrdi da je tu primamljen na isti način kao i ona, kako bi mogao da otkrije istinu o svojoj nepoznatoj prošlosti, ispostavlja se da joj je on brat blizanac. Oni postaju navučeni u beskrajno dvorište, zaraženo zastrašujućim vizijama duhova. Problem je to što su duhovi koji lutaju imanjem – njihovi duhovi. Njihove mrtve verzije pojavljuju se u kući tokom noći. Vreme počinje da se vraća kako prošlost oživljava pred njihovim očima. Dok njihova oba duha ilustruju kako će umreti, duhovi strpljivo čekaju da njihovi živi duplikati umru. Ciklus užasa se ostvaruje, dok Meri i Nikolaj otkrivaju razlog zašto su bili dozvani na ovo perverzno okupljanje. I brutalnu tajnu njihove porodice.

Ko me je vukao za jezik? U jednom od prethodnih osvrta na jedan od filmova izjavio sam da meje krenulo i da gledam samo dobre horor filmove. E pa više nije tako. Ovaj film je prekinuo niz. Film je sniman u Bugarskoj, a američki horori snimani tamo uvek budu loš proizvod. Scenaristi su pokušali da totalno zamrse film, i to na loš način.
 
Meni se u toku filma javilo nekoliko pitanja na koje film ne daje odgovor, evo i par primera: zašto američka državljanka koja tvrdi da je imanje ne zanima, čim dobije nasledstvo kreće u neku rusku vukojebinu sama, pri tom ne znajući ni reč ruskog i to ka mestu za koje lokalni žitelji tvrde da je ukleto; zašto ide da prenoći na imanju koje je 40 godina napušteno i šta tamo očekuje – struju, čistu posteljinu i sl.; zašto se sve dešava 42 godine kasnije od dogadjaja sa početka filma – zar nije moglo posle 20, 31, 38 itd.; zašto je kamion kojim stiže na posed uklet a vozač nije ali ipak nestaje i još mnogo toga.
 
Jednostavno, ovaj film mi nikako nije legao, bar što se priče tiče. Jedini solidni detalji u filmu su duhovi i poneki efekat, kao i sam ambijent u kom je snimljen film – ogromno, nepregledno imanje koje predstavlja ostrvo okruženo rekama i devastirana kućerina u kojoj se većina radnje odvija. Mislim da se nište ne gubi ako preskočite ovaj film.