 |
| It's like a bad horror movie, only worse. |
Iz radionice Matthewa Leutwylera dolazi film "Dead & Breakfast", neobična horor komedija s elementima mjuzikla. Leutwyler je režiser i scenarista koji je ovim filmom iskoračio u horor žanr, a taj iskorak je nastavio kasnije filmom "Unearthed" (inače, vrlo slabim i dosadnim delcem).
Ono što je specifično kod njegovog horor prvenca je da se radi o nezavisnom filmu, skromnog budžeta, a Leutwyler je i pored toga uspeo da sakupi solidnu ekipu glumaca. I da snimi sasvim solidan horor film, koji naravno ima i određene mane.
Tu je pokojni David Carradine u ulozi vlasnika krčme, Erik Palladino, Jeremy Sisto, Portia de Rossi (do duše u najsporednijoj mogućoj ulozi), Gina Philips i uznemirujuće neobični Oz Perkins. I svi oni su solidno odradili svoj deo posla.
Radnja se vrti oko mešovite ekipe putnika koji su se namerili na venčanje jedne prijateljice. Oni zalutaju u gradić Lovelock i tu prenoće u jedinoj krčmi. Međutim, u toku noći nalaze iskasapljenog kuvara i vlasnika kojeg ubije srčka. Zbog toga, šerif im ne dozvoljava da nastave putovanje dok se ne završi istraga. Vrlo brzo, uvideće da se nešto čudno dešava jer ih napada zombificirano lokalno stanovništvo koje predvodi njihov ionako čudnovati saputnik. Jedina nada im je misteriozni stranac koji jedini zna kakvo ih je zlo zadesilo.
Kao što se može zaključiti iz ovog kratkog opisa - radnja nije Bog zna kako originalna. Bar sama okosnica, pošto su ovi zombiji mnogo drugačiji od uobičajenih. Leutwyler je smućkao neku tajlandsku mistiku i duha zarobljenog u kutiju, što i nije loše, jer je neuobičajeno, posebno u američkim filmovima. Na stranu to što nisam siguran koliko je reč o fikciji ili istinitom verovanju i ritualu.
Solidni glumci, solidna ideja i solidni efekti, to je moglo od ovog filma da napravi osveženje. Međutim, muzički deo (a to je narator koji tokom čitavog filma pevuši neke šaljive kantri-rok-hip-hop pesme kojima opisuje minulu radnju), kao i očajan humor pokvarili su utisak. Zaista je prava šteta što se sve češće snimaju horor komedije pošto je to obično loš humor, a s druge strane, retki su filmovi koji su uspešno spojili ova dva dijametralno suprotna žanra. Posle svega, "Dead & Breakfast" ostavlja utisak filma koji možete pogledati sa ekipom ili ga jednostavno uzeti kao klasičan film za puštanje mozga na ispašu.
Kao što se može zaključiti iz ovog kratkog opisa - radnja nije Bog zna kako originalna. Bar sama okosnica, pošto su ovi zombiji mnogo drugačiji od uobičajenih. Leutwyler je smućkao neku tajlandsku mistiku i duha zarobljenog u kutiju, što i nije loše, jer je neuobičajeno, posebno u američkim filmovima. Na stranu to što nisam siguran koliko je reč o fikciji ili istinitom verovanju i ritualu.
Solidni glumci, solidna ideja i solidni efekti, to je moglo od ovog filma da napravi osveženje. Međutim, muzički deo (a to je narator koji tokom čitavog filma pevuši neke šaljive kantri-rok-hip-hop pesme kojima opisuje minulu radnju), kao i očajan humor pokvarili su utisak. Zaista je prava šteta što se sve češće snimaju horor komedije pošto je to obično loš humor, a s druge strane, retki su filmovi koji su uspešno spojili ova dva dijametralno suprotna žanra. Posle svega, "Dead & Breakfast" ostavlja utisak filma koji možete pogledati sa ekipom ili ga jednostavno uzeti kao klasičan film za puštanje mozga na ispašu.
Нема коментара:
Постави коментар