La Terza Madre (2007)

If she lives, we all die.

Ovo je poslednji deo trilogije «Three Mothers» čija se radnja odvija u Rimu i koji je vezan za Majku suza (Mater Lachrymarum) – Treću majku. Na groblju u Viterbu pronadjena je drevna urna. Kada je otac Brusko otvori, izaziva talas nasilja u Rimu: broj pljačaka, silovanja i ubistava se ubrzano povećava, dok nekoliko misterioznih žena opakog izgleda dolaze sa svih strana sveta u Rim i okupljaju se u gradu. Svi ovi dogadjaji povezani su sa povratkom Mater Lacrimarum, poslednje od tri moćne veštice koje su širile teror i smrt vekovima. Sama protiv vojske veštica i demona, Sara Mendi je jedina osoba koja je preostala da spreči Majku suza da uništi Rim. Ona mora da otkrije svoje skrivene natprirodne moći uz pomoć duha njene majke i da se suprotstavi zloj veštici u raskošnoj palati Varelli. 

“La Terza Madre” je svakako film koji vredi pogledati, pre svega zbog velikog maga Daria Arđenta. Glavni kvalitet filma je fantastičan, mračan ambijent i sumorna atmosfera u prelepom Rimu, gde talas nasilja izaziva pravi haos. Naravno, režija je takođe perfektna, kao i gluma Azije Arđento. Priča je klasična, o borbi dobra i zla, u koju biva upletena nesigurna studentkinja arheologije, nesvesna da je ona glavni adut na strani dobra. U spletu okolnosti, gde može da veruje samo retkima, a opasnost vreba sa svih strana, vođena duhom njene majke bele veštice, Azija Arđento se verno uživela u ulogu Sare Mendi.

Veštice su moderne, prilično iritantne, mada na njih nije stavljen akcenat. Veći utisak su ostavili jedan od sledbenika Majke suza koji likvidira prijateljicu Sarine majke i njenu ljubavnicu kao i majmun koji se u filmu pojavljuje kao neka vrsta izvidnika i oglašava se zastrašujućim vriskom.

 

 

Što se tiče krvoprolića, ubistva su prilično detaljno prikazana, ima jako puno klanja, a svakako upečatljive scene su ubistvo oca Johanesa od strane opsednute služavke, ubijanje veštice Katerine u vozu, ubistvo medijuma Marte Kolusi kao i završna scena sa Majkom suza. Ipak, filmu se može ponešto i zameriti. Naime, u nekim trenucima radnja mi je bila zamorna, kao da se prerano počelo sa akcijom, te mi se ponekad činilo da gledam dramu. Radnja je prilično prežvakana i ne donosi ništa novo. Takođe, moja lična zamerka je i to što nisam fan filmova o veštičarenju i vešticama, te i zbog toga ne smatram ovaj film nečim spektakularnim. Jednostavno, nećete mnogo izgubiti ako ga pogledate, ali nećete mnogo ni dobiti.

Dodatak: Trilogija «The Three Mothers»

«La Terza Madre» je poslednji film Ardjentove trilogije poznate po imenu «The Three Mothers». Trilogija je labavo zasnovana na likovima iz sekcije «Levana and Our Ladies of Sorrow» iz poeme Tomasa de Kvinsija (Thomas de Quincey) «Suspiria de Profundis». Poema prikazuje postojanje tri žene koje su personifikacija tuge: Mater Lachrymarum (Majka suza), Mater Suspiriorum (Majka žalosti) i Mater Tenebrarum (Majka tame). Dario Ardjento i Darija Nikolodi uobličili su de Kvinsijeve «Tri nesrećnice» u tri zle veštice koje vladaju svetom suzama, žalošću i senkama. Kada je objavljen 1977. godine, prvi film iz trilogije, «Suspiria» je predstavila glavne stilske elemente ovog serijala, uključujući istaknuto korišćenje osnovnih boja i razradjene scene za svako ubistvo. Nastavak, «Inferno», razvio je priču o tri veštice, radnja je smeštena u Njujork (u prvom filmu se odvijala u Frajburgu) i film je prikazan 1980. godine.

Priča o «Tri Majke» počinje početkom XI veka, kada tri sestre stvaraju ubistvenu umetnost veštičarenja na obalama Crnog mora. U godinama koje slede, one lutaju svetom i prikupljaju veliko lično bogatsvo i moć, ostavljajući za sobom samo smrt.

Krajem XIX veka, veštice dozvoljavaju Vareliju, italijanskom arhitekti koji živi u Londonu, da osmisli i konstruiše tri impozantne gradjevine. Iz ovih očaranih kuća nalik tvrdjavama, «Tri Majke» vladaju svetom. Po Varelijevim memoarima koji su nazvani «Tri Majke» od strane nepoznatog kolege, arhitekta je suviše kasno spoznao zlu prirodu ovih žena. Rezidencije koje je on dizajnirao postaće centri izopačenosti da će zemlja na kojoj su podignute postati kužna. Neprijatan, gorki miris zla već ispunjava oblast okružujući dom Majke tame (Mater Tenebrarum).

I Majka žalosti (Mater Suspiriorum) i Majka tame tvrde da su Majke oličenje smrti.

Mater Suspiriorum

Mater Suspiriorum (Mother of Sighs), je najstarija od “Tri Majke”. Njeno pravo ime je Helena Markos. Poznata je i kao Crna kraljica. Glumica koja je odigrala ulogu Helene u filmu “Suspiria” je bila nepoznata. Po tvrdjenju Džesike Harper vešticu je glumila 90-ogodišnja bivša prostitutka koju je Dario našao na ulicama Rima. Helena Markos, grčka emigrantkinja, bila je proterana iz mnogih evropskih zemalja i napisala je nekoliko knjiga. 1895. godine osnovala je “Tanz Akademie”, plesnu akademiju, školu plesa i okultnih nauka, u Crnoj šumi pored Frajburga u Nemačkoj. Lokalno stanovništvo je se plašilo, pretpostavljajući da je veštica. Kako je njeno bogatstvo raslo, rasle su i sumnje u njenu pravu prirodu. Da bi skrenula ovo neželjeno ispitivanje, iscenirala je sopstvenu smrt u požaru, 1905. godine. Kontrolu nad Akademijom, koja je postala isključivo baletska škola, dobila je Helenina najbolja učenica. U stvarnosti, to je bila Helena lično. Akademija je nosila ploču na kojoj je pisalo da je tu nekada živela Deziderijus Erazmus.

U “Suspiriji”, Markosova je direktorka čije prisustvo prikriva njen ansambl veštica, koji predvodi Gospodja Blank. Mlada Amerikanka Suzi Benjon otkriva skrivene odaje ispod škole posle smrti nekoliko učenica. Ostarela veštica pokušava da koristi svoju magiju da ubije devojku, ali njene moći, uključujući nevidljivost, stvaranje iluzija i telekineza, pokazuju se nedovoljnim prikladno njenom iznurenom stanju. Benjonova pobedjuje Markosovu ubadajući je u vrat. Veštičina smrt uzrokuje propast zdanja i ansambla.

U filmu “The Mother of Tears” saznajemo da je pre dogadjaja koji su se desili u “Suspiriji”, Eliza Mendi, bela veštica tražila je da se sukobi sa moćnom i zlom Helenom Markos. One su se borile u Frajburgu i Markosova je ubila i Elizu i njenog supruga. Kako god, Eliza uspeva da oslabi Majku žalosti do stanja nalik veštičijem, u kakvom se pojavljuje u “Suspiriji”. Njena ćerka je Sara Mendi.

Mater Tenebrarum

Mater Tenebrarum (Mother of Darkness/Shadows), je najmladja i najokrutnija od “Tri Majke”. Ona nema pravo ime, a dom joj je smešten u Njujork i krštena je 1910. godine. Kućni broj je 49 i na kući se nalazi ploča sa natpisom da je tu nekada živeo Džordž Ivanovič Gurdjijef.

U “Infernu” glavnu ulogu igrala je Veronika Lazar. Ona je u većem delu filma prerušena u medicinsku sestru profesora Arnolda. U završnici, Mark Eliot silazi u utrobu njene zapaljene kuće. On otkriva da je Arnold u stvari arhitekta Vareli i zapravo rob Majke tame. Kada Eliot dodje do nje, Majka tame kuka kako će sve biti spaljeno, baš kao pre. Nakon što zatvori sobu ona se psihotično smeje, nejasno govori i nestaje. Ipak, njen odraz ostaje u ogledalu i izbija kasnije kao smrt. Eliot beži iz sobe razvaljujući vrata. U završnoj sceni, skeletasta Majka tame strada u plamenu njene raspadajuće kuće.

Mater Lacrimarum

Mater Lachrimarum (Mother of Tears), je najlepša od “Tri Majke”. Kao Majka tame, njeno pravo ime nije poznato. U filmu “Inferno” nagadja se da bi njena kuća mogla biti u Rimu, locirana u blizini Filozofske biblioteke gde Sara oseća čudan miris u vazduhu. U filmu “The Mother of Tears”, kuća Majke suza je palata Vareli.

U “Infernu” Majka suza pokušava da opčini Marka Eliota tokom časa muzičkog u Rimu. Po Ardjentu, Anja Pjeroni nije ponovila svoju ulogu Majke suza u “The Mother of Tears” zbog toga što danas ima petoro dece!

Majku suza u filmu “The Mother of Tears” igra izraelska glumica Moren Atijas. Veštica miruje vekovima u Rimu i budi se kada Sara Mendi otvori urnu u kojoj se nalazi njena najmoćnija relikvija – crvena tunika. Dok njene pristalice izazivaju haos u gradu, Majka suza se krije u podzemnim katakombama ispod njene palate, stičući snagu.