Stitches (2012)

  

You'll die laughing.

Prošle godine iz ostrvske kuhinje izbačen je još jedan horor film. Britanci i njima (ne)bliski Irci su sve aktivniji na polju nama omiljenog žanra, mada moram priznati da sa sve manje ushićenja dočekuje filmove iz ovog podneblja, pošto je gotovo svaki miks komedije i horora. Sada pišem o irskom filmu "Stitches" koji je delo režisera Conora McMahona, lika koji stoji iza nekoliko kratkometražnih horora, TV serije "Zombie Bashers" i dugometražnih "Dead Meat" i "The Disturbed". Ovoga puta, on nam donosi horor komediju o mrzovoljnom klovnu koji se vraća iz mrtvih kako bi se osvetio sada nešto starijim klincima koji su izazvali njegovu smrt.

Ako se iko seća McMahonovog dugometražnog prvenca "Dead Meat" o zombijima koji su posledica bolesti ludih krava, verovatno se pita da li se išta promenilo od njegovog debija? Odgovor je - ne mnogo. McMahon je ostao veran nasilnim scenama, iako se ovoga puta ne radi o zombi epidemiji. Sem toga, budžet mu je ponovo bio mršav, ali rekord iz "Dead Meat"-a i 11000 dolara ovoga puta je višetruko ostavio iza sebe.

^{Ono što je zanimljivo kod filma "Stitches" je da koliko god ovo bio film skromnog budžeta i otkačene radnje (jer priča o nekakvom kultu klovnova koji postoji vekovima i njihovoj neuništivosti), on predstavlja jedno nepretenciozno i simpatično delo o osvetoljubivom klovnu koji teroriše tinejdž žurezu. Iako očigledno nije prošao bog zna kako dobro kod publike, kritičari uglavnom hvale ovaj film zbog maštovitosti i stvorene atmosfere slashera iz osamdesetih. Neke scene su sjajno zamišljene kao npr. vađenje zeca iz usta jednog od nesrećnika koje klovn likvidira, ali moram istaći da u globalu "Stitches" i nije nešto epohalno, jer pre svega ne pruža ništa što već nije viđeno, produkcija je zaista sramno siromašna, a ono što se meni iznad svega nije dopalo je (h)umor i klišeizirani likovi tinejdžera. Ovo je klasičan film za jedno gledanje i ispašu mozga, jednostavno nema kvalitet za više od toga.}