De lift (1983)

Take the stairs, take the stairs. For God's sake, take the Stairs!!!

Kada sam pre izvesnog vremena pogledao holandski horor film "Sint" o zlom Deda Mrazu koji sa svojim saradnicima otima i ubija decu, saznao sam da iza njega stoji Dick Maas, čovek koji je snimio dva horora davnih osamdesetih tako da ova zemlja ima da se podiči s još filmova iz nama omiljenog žanra. Još 1983. Maas je snimio svoj prvenac "De Lift", a pet godina nakon njega i "Amsterdamned" (nadam se da ću uspeti ovo da nabavim i takođe predstavim ovde). I poslednjih godina su Holanđani aktivni na polju horora pa se tu nanizalo nekoliko naslova: "Doodeind", "Slachnacht", "The Human Centipede" (koji nemam nameru da pogledam).

"De Lift" je u neku ruku klasično ludilo osamdesetih - film otkačene radnje koji bi u današnje vreme uništila i kritika i publika. Da li treba reći nešto više od toga da se radi o liftu u jednom oblakoderu koji poludi i počne da maltretira posetioce zgrade, sa nekima se samo igrajući dok druge obezglavljuje, navodi u bezdan i sl.?

Naravno, lift ne poludi sam od sebe, iza svega stoji firma koja proizvodi elektroniku i njeni morbidni eksprimenti sa čipovima, a serviser liftova i dosadna novinarka pokušavaju da razreše misteriju povećanog broja nesrećnih slučajeva. Maas je čak osamnaest godina kasnije snimio rimejk "Down" (ili "The Shaft")koji se i nije proslavio iako su bili angažovani Naomi Watts, Ron Perlman i Michael Ironside.

Što se tiče Maasovog originala, nije me impresionira, ali ni preterano razočarao. "De Lift" je dosta usporen film, prilično linarne radnje sa redom priče redom pomahnitalog lifta što naravno ne doprinosi kvalitetu. Kada se na to dodaju klasične zamke ovakvog scenarija, gde lift očigledno selektivno i bez ikakvog smisla ima napade, pitomost atmosfere, odsustvo krvoprolića i efekata koji bi pojačali utisak ili napetost kod gledalaca, dobije se film za jedno gledanje i zaborav.