уторак, 6. август 2013.

23:59 (2011)

23:59 (2011) on IMDb


Kad se malo smorim od loših ili prosečnih američkih horor filmova, onda pokušam da to razbijem nekim filmom sa najvećeg kontinenta. Uglavnom su tu dominantne japanska i korejska kinematografija, a ponekad naletim i na neku egzotičniju zemlju. Ovoga puta reč je o filmu '23:59' koji nam dolazi iz koprodukcije Malezije i Singapura u režiji Gilberta Chana. Zanimljivo je da je ovaj film snimljen na mešavini kineskog jezika i singlisha (Singapur je bio engleska kolonija), a budžet je bio skromnih 600 hiljada dolara.
Radnja filma vrti se oko vojne jedinice i to je za mene bio dovoljan motiv da ga pogledam. Jednostavno, ne mogu da odolim filmovima u kojima je glavna uloga poverena regrutima, naravno mnogo gotivniji su mi oni koji obrađuju horor teme smeštene u prošlost, tj. u I i II Svetski rat. U '23:59' radnja se odvija u nešto bližoj prošlosti, tačnije 1983. godine. Grupa mladih vojnika je pri kraju služenja vojnog roka i poslednje sedmice provode u trening kampu smeštenom u džungli na ostrvu. Među njima se brzinom metka prošire glasine o poludeloj meštanki koja je umrla u 23.59h i njenom duhu koji je ostao da ih progoni. Tan, zatvoreni i neprilagođeni regrut, uveren je da će biti njena naredna žrtva. On pokušava da ubedi svog prijatelja Jeremyja da ga svaku noć proganja duh te žene, što ovaj prihvata s podsmehom i uverevanjem da ima bujnu maštu. Kada odred ode na marš kroz džunglu, Tan nestaje i pronalaze ga mrtvog, izlomljenih udova i sa evidentnim strahom na licu. Jeremy odlučuje da istraži Tanovu smrt pokušavajući da ubedi oficire da nije reč o nesrećnom slučaju.
'23:59' nije epohalno delo, mada ima ljudi koji ga hvale. Po meni, najveći nedostatak je neoriginalnost priče što će svako uvideti ko bude ispratio film do kraja. Cimalica ima podosta, jer ipak je ovo priča o duhovima, ali pomalo konfuzan, pa i besmislen kraj umnogome kvare utisak. Ipak, dužina od oko 75 minuta čini ovaj film laganim za gledanje, bar su nas autori poštedeli nekog bespotrebnog razvlačenja radnje. Azijska kinematografija izbacila je mnogo boljih filmova, '23:59' je tek prosečan predstavnik. 

1 коментар:

  1. Skoro pogledah "Ghost child" film od istog autora, nije me dojmio pa ga ne bih preporučio da ga gledaš. U svim aspektima je duplo slabiji od prosečnog azijskog horora poslednjih godina, čak u nekim trenucima vrca od amaterizma (gluma).

    ОдговориИзбриши