A spine-chilling ghost story


Kada stara udovica, bez igde ikoga, umre u gradiću na moru po imenu Crythin, mladog advokata šalje firma kako bi prodao imanje na kome je živela. Advokat otkriva kako su lokalni žitelji vrlo neraspoloženi da govore o posedu, pa čak nevoljni da prilaze sumornoj kući, a i kada počne da mu se ukazuje žena u crnom, niko ne želi da priča o tome. Ignorišući upozorenja lokalnog stanovništva, on odlazi u kuću gde otkriva njenu užasnu istoriju i postaje namamljen u njenu još užasniju zaostavštinu...
 

Jako dobar televizijski horor film koji je producirala TV Granada postigao je neočekivani uspeh.Pod ovim neočekivan uspeh misli se na to da je "The Woman In Black" bio nominovan za četiri BAFTA nagrade. Ovaj film snimljen je po scenariju Nigela Knealeja koji je obradio istoimenu novelu koju je napisala Susan Hill, a neke, ipak sitne promene u odnosu na originalni tekst, razbesnele su ovu spisateljicu (naročito što je zamenjen pol psa wtf? i prezime glavnog lika). Film je prvi put prikazan za Badnje veče 1989. godine i samo je jednom repriziran, 4 godine kasnije. Razlozi za to su što je neki mamlaz otkupio prava na film i odlučio da ga nikada više ne prikaže, mada se naravno širom sveta pojavila kopija.
Sam film je zanimljiv, iako se odmah vidi da se radi o televizijskom filmu skromnog budžeta. To režisera nije sprečilo da sa onim čime raspolaže, snimi dobar horor o duhovima. Atmosfera malog obalskog grada i njegovi žitelji su dobro predstavljeni, a kostimografija i scenografija su takođe odlične. Najveći kvalitet je svakako zvuk i zvučni efekti što je rezultiralo nominacijom za BAFTA nagradu u kategoriji najbolji zvuk. Ono što bih izdvojio kao posebno je i jedna scena koja izuva, samo ne smem da napišem koja da ne bih spojlovao. Sama žena u crnom je dosta creepy i na svako njeno pojavljivanje osetićete malu nelagodnost.
Dakle, "The Woman in Black" vredi pogledati, čak bih ga preporučio.