Pet priča o teroru su prikazane u gotskom stilu starih EC stripova kao što su «Tales From The Crypt» i «The Haunt of Fear». U prvoj se radi o bezumnom starcu koji ustaje iz groba da bi uzeo tortu za praznik očeva, koju mu njegova kćerka, koja ga je ubila, nikada nije dala. Druga priča je o retardiranom farmeru koji otkriva meteor koji sve pretvara u biljni svet. Treća priča je o osvetoljubivom mužu koji zakopava svoju ženu i njenog ljubavnika na plaži, ostavljajući da ih udavi nadolazeća plima. U četvrtoj priči radi se o biću koje živi u sanduku ispod stepenica na jednom koledžu. Poslednja, peta priča je o neverovatno bogatom biznismenu koji doživljava invaziju bubašvaba.
U pitanju je antologijski horor film iz 1982. godine, na kom su saradjivala tri velika imena ovog žanra: Stephen King, George A. Romero i Tom Savini (koji je radio specijalne efekte).
Ako bih izabrao da budem prestrog, onda bih rekao da je film smeće, jer deluje jeftino, priče su praktično bez nekog smisla (ne sve), i ono što je karakteristika filmova iz 80-ih – jednostavno nema trunke jezivog u sebi.
Ipak, ako izaberem drugi put, onda su stvari
bitno drugačije. Iz tog drugog, blažeg ugla, kvalitet filma je što nosi u sebi
taj duh 80-ih. Zatim, efekti su prilično dobro odradjeni i iako ponekad deluju
smešno, ipak treba imati u vidu kada je film sniman i kakve su tada bile
mogućnosti.
Gotovo svaka priča ima neku sjajnu, satiričnu crtu. Kao i neke upečatljive scene, koje ostavljaju dobar utisak na gledaoca.
Po meni, najzanimljivija je 3. priča, zatim
slede 4. i 5., dok su prva i naročito druga prilično glupave (ova posebno zbog
Stephena Kinga koji se latio glume i to uloge priglupog seljaka, nešto poput Cletusa
iz Simpsonovih).
Нема коментара:
Постави коментар